Тихи
Starosedelac
- Poruka
- 185.950
Јутарњи лист звао Русе: Вучић на ивици суза, издао је све, најгоре га чека
Вучићу се коначно урушавају све столице на којима упорно седи: и европске, и руска, и кинеска. Сви који су пратили прошлонедељно потписивање балканског споразума у накићеној Овалној канцеларији Беле куће, па тако највише и сам задовољни потписник српски председник Александар Вучић, остали су у благој дилеми - што пребацивање српске амбасаде из Тел Авива у Јерусалим, те спречавање ширења (кинеске) 5Г мреже има везе с нормализацијом односа Србије и Косова?
Руски медији доносе како се Вучићу замаглило пред очима, те је био на рубу суза и очаја док је у неверици покорно потписивао „историјски“ економски споразум с Косовом као једну од последњих степеница према завршном решењу „косовског питања“ – признању независности, пише Јутарњи лист.
У том Трамповом јонесковском театру апсурда – од монтипајтоновске декорације Овалне канцеларије у који су, покрај масивног импозантног стола за којим је помпезно „кабадахијски“ седео Доналд Трумп, донесена два помоћна стола из летње кухиње Беле куће до патетичне десетерачке песме о чудотворној оловци америчког председника – потпуно се оголио Трампов игнорантски и неуки однос према Балкану, али и снисходљивост коју је Вучић спреман трпети и показивати у ко зна чије име (како то представљају његови медији – мучеништво за Србију) и за какве то интересе.
Недипломатско спрдање
Наиме, чак је и Лавровљева помоћница, кремаљска Челична дама Марија Захарова, допустила је себи недипломатско спрдање с братским Вучићем и његовим понашањем у Белој кући, а томе није одолео ни некадашњи шведски премијер Царл Билдт.
Но, Вучић све то стоички подноси попут праведника из какве слабије гледане гватемалске сапунице док његови медији промашено гротескно пишу о том споразуму као поразу Косова. Професор московског Института за међународне односе и трговину Андреј Суздаљцев, разочарано каже да се ради о погубном споразуму за Србију те да је Вучић доживео крах допустивши да му „Американци увале провокацију с амбасадом у Јерусалиму“.
И прокремаљски медијски пропагандни адут РТ пише да се „Србија замерила муслиманском свету“ те да је Србија пресељењем амбасаде закомпликовала себи живот, а заузврат је Израел признао Косово. Павел Кандел, професор с московског Института за европска питања, стога се пита шта је то Вучић онда добио.
Саговорница РТ-а, политиколошкиња Јелена Панамарјова, наводи да су Американци Србима споразум „дали уочи самог потписивања“ те да Вучић није ни знао што све он садржи, поготово јер су Американци водили одвојене разговоре о споразуму са Србима и Косоварима.
Није данас лако бити Александар Вучић чак ни с Трамповим пенкалом у реверу. Вучић се нашао у каши пуној броколија и коначно му се урушавају све столице на којима упорно седи: и европска, и руска, и кинеска и Трампов, онај над којим се сада сви исмевају.
Спорно пресељење амбасаде
Но, како било, Вучић се нашао у небраном грожђу. Поновимо, вероватно се и он још увек пита шта пресељење амбасаде у Јерусалим уопште значи за компликоване односе с Косовом и целокупну слику узаврелог Балкана. Имаће Вучић штошта објашњавати и оправдавати следећих дана и Русима, и Европи, а на крају и Кинезима и Арапима. Јуче га је већ звао Путинов први дипломата Сергеј Лавров с много хладних прекорних питања и замерки, а већ данас у Бриселу треба објаснити како то земља која преговара о уласку у ЕУ може флагрантно кршити договоре и заједничку политику свих чланица и кандидата за чланство у ЕУ.
Наиме, Брисел је јасно рекао како не долази у обзир да европске државе пресељавају амбасаде. Подсетимо да су из Брисела небројено пута упозорили Србију да мора, ако је одабрала пут европских интеграција, следити и договоре, попут заједничких санкција Русији које засад Београд избегава, а већ су добили жути картон и због сагласности с кинеском резолуцијом о Ујгурима коју је Вучић потписао упркос упозорењу ЕУ да то не чини.
Бес у Русији
Русији ће, пак, морати објаснити зашто пристаје на предизборна посредовања Доналда Трампа која немају везе само с нормализацијом односа с Косовом, док Москва жели „косовско“ питање опет – узалудно – вратити у оквире Већа сигурности УН-а и тиме га замрзнути и учинити „вечним нерешивим питањем“. Ту је и питање увоза руског плина, које се опет појавило на површини и изазвало још већи бес Руса.
Наиме, како пише руски Комерсант, у Москви су скочили на задње ноге јер сматрају да овај споразум може имати значајне геостратешке промене на положај Русије на Балкану – смањити зависност Србије о руском плину те Београд још више приближити „америчким сигурносним апаратима“, односно Србију додатно везати у сигурносној сфери за САД и НАТО, што је Кремљу очајничка црвена крпа, а то опет значи удаљавање од Русије, колико год се Вучић хвалио куповином најмодернијих руских ракета и оружја.
Овим споразумом ће, пишу руски медији, додатно сузити Русима приступ у тај за њих важан део Европе где су, коначно, још једино значајније присутни. Наиме, Србија се, пише московски лист, обвезала смањити своју независност о руским енергентима, а још и допустила јачање америчких инвестиција и у том сектору.
https://srbin.info/politika/jutarnj...c-na-ivici-suza-izdao-je-sve-najgore-ga-ceka/
U srpskoj istoriji se uskoro nece uciti o Vuku Brankovicu kao najvecem srpskom izdajniku kroz istoriju. Vec o Aleksandru Vucicu
Вучићу се коначно урушавају све столице на којима упорно седи: и европске, и руска, и кинеска. Сви који су пратили прошлонедељно потписивање балканског споразума у накићеној Овалној канцеларији Беле куће, па тако највише и сам задовољни потписник српски председник Александар Вучић, остали су у благој дилеми - што пребацивање српске амбасаде из Тел Авива у Јерусалим, те спречавање ширења (кинеске) 5Г мреже има везе с нормализацијом односа Србије и Косова?
Руски медији доносе како се Вучићу замаглило пред очима, те је био на рубу суза и очаја док је у неверици покорно потписивао „историјски“ економски споразум с Косовом као једну од последњих степеница према завршном решењу „косовског питања“ – признању независности, пише Јутарњи лист.
У том Трамповом јонесковском театру апсурда – од монтипајтоновске декорације Овалне канцеларије у који су, покрај масивног импозантног стола за којим је помпезно „кабадахијски“ седео Доналд Трумп, донесена два помоћна стола из летње кухиње Беле куће до патетичне десетерачке песме о чудотворној оловци америчког председника – потпуно се оголио Трампов игнорантски и неуки однос према Балкану, али и снисходљивост коју је Вучић спреман трпети и показивати у ко зна чије име (како то представљају његови медији – мучеништво за Србију) и за какве то интересе.
Недипломатско спрдање
Наиме, чак је и Лавровљева помоћница, кремаљска Челична дама Марија Захарова, допустила је себи недипломатско спрдање с братским Вучићем и његовим понашањем у Белој кући, а томе није одолео ни некадашњи шведски премијер Царл Билдт.
Но, Вучић све то стоички подноси попут праведника из какве слабије гледане гватемалске сапунице док његови медији промашено гротескно пишу о том споразуму као поразу Косова. Професор московског Института за међународне односе и трговину Андреј Суздаљцев, разочарано каже да се ради о погубном споразуму за Србију те да је Вучић доживео крах допустивши да му „Американци увале провокацију с амбасадом у Јерусалиму“.
И прокремаљски медијски пропагандни адут РТ пише да се „Србија замерила муслиманском свету“ те да је Србија пресељењем амбасаде закомпликовала себи живот, а заузврат је Израел признао Косово. Павел Кандел, професор с московског Института за европска питања, стога се пита шта је то Вучић онда добио.
Саговорница РТ-а, политиколошкиња Јелена Панамарјова, наводи да су Американци Србима споразум „дали уочи самог потписивања“ те да Вучић није ни знао што све он садржи, поготово јер су Американци водили одвојене разговоре о споразуму са Србима и Косоварима.
Није данас лако бити Александар Вучић чак ни с Трамповим пенкалом у реверу. Вучић се нашао у каши пуној броколија и коначно му се урушавају све столице на којима упорно седи: и европска, и руска, и кинеска и Трампов, онај над којим се сада сви исмевају.
Спорно пресељење амбасаде
Но, како било, Вучић се нашао у небраном грожђу. Поновимо, вероватно се и он још увек пита шта пресељење амбасаде у Јерусалим уопште значи за компликоване односе с Косовом и целокупну слику узаврелог Балкана. Имаће Вучић штошта објашњавати и оправдавати следећих дана и Русима, и Европи, а на крају и Кинезима и Арапима. Јуче га је већ звао Путинов први дипломата Сергеј Лавров с много хладних прекорних питања и замерки, а већ данас у Бриселу треба објаснити како то земља која преговара о уласку у ЕУ може флагрантно кршити договоре и заједничку политику свих чланица и кандидата за чланство у ЕУ.
Наиме, Брисел је јасно рекао како не долази у обзир да европске државе пресељавају амбасаде. Подсетимо да су из Брисела небројено пута упозорили Србију да мора, ако је одабрала пут европских интеграција, следити и договоре, попут заједничких санкција Русији које засад Београд избегава, а већ су добили жути картон и због сагласности с кинеском резолуцијом о Ујгурима коју је Вучић потписао упркос упозорењу ЕУ да то не чини.
Бес у Русији
Русији ће, пак, морати објаснити зашто пристаје на предизборна посредовања Доналда Трампа која немају везе само с нормализацијом односа с Косовом, док Москва жели „косовско“ питање опет – узалудно – вратити у оквире Већа сигурности УН-а и тиме га замрзнути и учинити „вечним нерешивим питањем“. Ту је и питање увоза руског плина, које се опет појавило на површини и изазвало још већи бес Руса.
Наиме, како пише руски Комерсант, у Москви су скочили на задње ноге јер сматрају да овај споразум може имати значајне геостратешке промене на положај Русије на Балкану – смањити зависност Србије о руском плину те Београд још више приближити „америчким сигурносним апаратима“, односно Србију додатно везати у сигурносној сфери за САД и НАТО, што је Кремљу очајничка црвена крпа, а то опет значи удаљавање од Русије, колико год се Вучић хвалио куповином најмодернијих руских ракета и оружја.
Овим споразумом ће, пишу руски медији, додатно сузити Русима приступ у тај за њих важан део Европе где су, коначно, још једино значајније присутни. Наиме, Србија се, пише московски лист, обвезала смањити своју независност о руским енергентима, а још и допустила јачање америчких инвестиција и у том сектору.
https://srbin.info/politika/jutarnj...c-na-ivici-suza-izdao-je-sve-najgore-ga-ceka/
U srpskoj istoriji se uskoro nece uciti o Vuku Brankovicu kao najvecem srpskom izdajniku kroz istoriju. Vec o Aleksandru Vucicu
a da i kradite.
