Jugoslovenska romantika

[mimi75]

 

[Maha-maja]

 

[kalis]

[YOUTUBE]<object width="425" height="344"><param name="movie" value="https://www.youtube.com/v/tZ-qSlG5FMc&hl=en_US&fs=1&"></param><param name="allowFullScreen" value="true"></param><param name="allowscriptaccess" value="always"></param><embed src="https://www.youtube.com/v/tZ-qSlG5FMc&hl=en_US&fs=1&" type="application/x-shockwave-flash" allowscriptaccess="always" allowfullscreen="true" width="425" height="344"></embed></object>
[/YOUTUBE]

 

[kalis]

 

[kalis]

 

[Maha-maja]

da je bilo Romanticno...jeste;

 

[Maha-maja]

 

[dellffiinn]

 

[Maha-maja]

 

[Maha-maja]

 

[Maha-maja]

 

[Maha-maja]

Deo asortimana ''alaj smo se provodiliii...'''

 

[Maha-maja]

 

[Maha-maja]

 

[kalis]

 

[Maha-maja]

 

[Maha-maja]

 

[VENIX]

Da li se secate Jugoslavije, ali ne SRJ, vec one velike od Vardara pa do Triglava?
Onima koji je se ne secaju, stariji su verovatno pricali o toj zemlji i vremenu koje je bilo jako romanticno.
Kakva su vasa iskustva u vezi jugoslovenske romantike?

Naravno da se sećam,jer svaka pomisao na "bivšu Jugoslaviju" u meni budi najlepša osećanja,iako sam samo delično osetio čari tih lepih vremena,s obzirom da pripadam generaciji koja pamti osamdesete (iako sam i tada bio jako mali),koje su u suštini predstavljale kraj jedne lepe priče zvane SFRJ.
O sedamdesetim i ranijim godinama stvorio sam sliku isključivo iz priče svojih roditelja koji su bili svedoci tog vremena,budući da ja tad još nisam bio rodjen.

I nekako sam se lepše osećao nakon samo jednog provedenog dana na Jadranu,nego posle deset provedenih dana u Dubaiju,kao što je to danas slučaj.Više mi je tada prijala desetočasovna vožnja kolima do mora,nego danas vožnja u najluksuznijem avionu,tako da sam i danas zadržao taj ritual da svuda gde je to iole moguće,uglavnom putujem automobilom.

Tada se nije postavljalo pitanje ko je bio koje vere,da li je iz Srbije,Bosne,Slovenije itd ... Medjusobno poštovanje bilo je prisutno na svakom koraku,a o prijateljstvu da ne govorim.Za pet minuta mogao si pronaći deset prijatelja,svako se sa svakim družio i komunicirao,a danas svako ko komšiji kaže samo "Dobar dan" obično biva uskraćen za odgovor,kao da ga je u najmanju ruku,opsovao.Naravno i to pod uslovom da uopšte poznaje prvog komšiju.

E sad,svakako da je postojao i odredjen broj ljudi kojima se ta "zajednica" nije dopadala,pa su se stalno nešto bunili,izmišljali probleme kojih nema i slično ... ali ono što niko ne može da ospori,to je da su svi živeli lepo,skromno,bezbrižno i nadasve SREĆNO. Svi su imali stalan posao i prihode,a samim tim i sigurnu egzistenciju,koja je bila osnov za srećan život.
Nikakvih problema nije bilo,a probleme je imao samo onaj ko ih je tražio.
Inače,u toj zajednici su svi živeli neuporedivo bolje nego danas kad svako ima svoju državu.No to je priča za neki drugi deo foruma.

Posmatrano s kulturno-umetničkog aspekta - bioskopi,koncerti svakodnevno su okupljali velike mase,pa je svako mogao da pronadje za svoju dušu ono što mu odgovara,a kvalitet je u svakom segmentu bio beskompromisan i neuporediv sa nekim današnjim "zvukovima",nebitno da li se radilo o pop,rock ili narodnoj muzici.Ukusi su bili različiti,ali je sve bilo kvalitetno.

To bi ukratko bilo moje vidjenje stvari vezanih za EX-YU i sve bih dao kad bih mogao da se vratim u ta vremena,iako znam da je to neizvodljivo.Sam duh tog vremena činio je život daleko lepšim,nego danas,iako sam,opet kažem,osetio samo delić tog vremena.