Jugoslovenska ideja - kobna po Srbe

[F. Chief]

Ne bi nas puno koštala
da smo je na pravi način shvatili !

Postoje dva načina kako je trebalo ( iz srpske vizure )
shvatiti Jugoslaviju,
a to su :

1. Jugoslavija je ratni plen Srbije,
osvojene teritorije se brane oružjem
i tačka !

2. Jugoslavija je zajednica ravnopravnih naroda
i svako ima pravo na otcepljenje kad god to poželi
uz viski i cveće na ispraćaju !

Kao što nažalost vidimo
mi ni na jedan od ova dva načina
nismo shvatali Jugu,
i dozvolićete,
zato smo naebali !

Postojao je i treći način shvaćanja Jugoslavije, ne samo iz srpske perspektive, nego iz opće perspektive:

1. Jugoslavija je država Jugoslavena.

To je po meni mogla biti dobitnička opcija, e jbg, ona je pretpostavljala jednu izgleda nemoguću stvar na ovim prostorima: odricanje starog nacionalnog identiteta u zamjenu za novi. Znači, odbacivanje srpstva, hrvatstva, makedonstva, itd, itd, i preuzimanje novog nacionalnog identiteta, jugoslavenskog, s jednim jezikom, jednim pismom, jednim identitetom. Zamisli Jugoslaviju s 25 milijuna Jugoslavena.

Nažalost, ono što je uspjelo u nekim drugim projektima sličnog tipa, recimo u USA, nije uspjelo kod nas, koji su razlozi, ostaje nam za raspravu, zašto druga generacija useljenika u USA ne zna jezik roditelja i postaju Amerikanci, a mi smo i nakon stoljeća zajedničkog života u stanju se poklati do istrijebljenja.

 

[Sanovnik]

Србија је у југослоавију унела себе, своју државност и ратну победу, за разллику од свих других. Нико ништа није унео у југославоју, ослим Србије. Остале данашње државе нису ни постојале.
словенци југоносталгичари су најбоље што се ража у њиховнј земљи, Срби југоносталгичари су свакако најгоре што се рађа у нашој земљи. Србија од југославиије није имала баш никаве корсити,, док остале државе које данас постоје, не би ни ппостојале да срби нису направили југославију.
Срби су направили југославију на своју штету. стварањем југославије, решено је национално питањње хрвата и словенаца , ана штету националног питања Срба. Не повратило се више никкад такво лудило.

- - - - - - - - - -

Српски ракурс посматрања југославије до скора и није ппстојао. Пре другог светског рата, сви српски политичари су водили југословенску политику, а хрватски хрватску, словеначки словеначку

 

[b@ćkø]

Iza pljuvacine po Jugoslaviji je takodje SPC.

Jedino NJOJ ta ideja nije odgovarala kao sto joj ne odgovara NI JEDNA ideja koja ce Srbiju povuci napred.

Jeste, u pravu si. Jedino njoj nije odgovarala.

- - - - - - - - - -

sada se sve lepo i jasno vidi:

Od kako Srbija nije u Jugoslaviji, plate u Srbiji su u pola manje nego u Hrvatskoj a 2X manje nego u Sloveniji.

A za vreme SFRJ su plate u Srbiji bile duplo manje nego u Hrvatskoj i 2,5 puta manje nego u Sloveniji.

 

[dlugomir]

A za vreme SFRJ su plate u Srbiji bile duplo manje nego u Hrvatskoj i 2,5 puta manje nego u Sloveniji.

I sad je tako, ako ne i gore.

 

[bakonja]

Krug se , prakticno , zatvorio !

 

[Nikita Kulganov]

 

[Sanovnik]

Хебала вас СФРЈ и та усташка курветина Дорис.

 

[Лички гусар]

Србија је у југослоавију унела себе, своју државност и ратну победу, за разллику од свих других. Нико ништа није унео у југославоју, ослим Србије. Остале данашње државе нису ни постојале.
словенци југоносталгичари су најбоље што се ража у њиховнј земљи, Срби југоносталгичари су свакако најгоре што се рађа у нашој земљи. Србија од југославиије није имала баш никаве корсити,, док остале државе које данас постоје, не би ни ппостојале да срби нису направили југославију.
Срби су направили југославију на своју штету. стварањем југославије, решено је национално питањње хрвата и словенаца , ана штету националног питања Срба. Не повратило се више никкад такво лудило.

- - - - - - - - - -

Српски ракурс посматрања југославије до скора и није ппстојао. Пре другог светског рата, сви српски политичари су водили југословенску политику, а хрватски хрватску, словеначки словеначку

Престаните будалакати.
Словенци су гледали себе... Ко је крив Србима што су гледали интересе свију други осим Срба?
Словенци су прихватили државу 1918. нијесу је рушили и ЈЕДИНИ од свију "југословена" су је бранили и ЈЕДИНИ поред Срба ишли у њемачко заробљеништво...
За разлику од Хрвата, који су саботирали и кочили државу на свакоме кораку од првога дана 1918. који су издали државу (што је све у реду - нијесу хтјели никад ту државу и то је то) и уз то убијали масовно Србе (што није у реду и од тога их не мере опрати нико).

Не море никако бити Хрвати И Словенци.... То по ничему није слично једно другом.

 

[BLAJBI]

Za Srbe je daleko kobnije bilo uzimanje prevoslavlja nego ideja Jugoslavije.

 

[Фјодор]

Ideja komunizma, besklasnog poretka, beznacionalnog (ili opštenacionalnog) društva je batina sa dva kraja. Ta ideja je kobna za Srbe, Ruse, kao i za svaku drugu naciju, jer se fragmentisana ljudska vrsta ukrupnjava i grupiše pa nacije postepeno nestaju, kao i klase, religije, jezici (ne uvek i ne nužno, ali uzmimo kao polazište). To je filozofsko pitanje, neki će reći da smo svi ljudi, da se rađamo bez znanja i volje i da ne treba da robujemo pukoj slučajnosti što smo se rodili u Zagrebu, Kolašinu ili Rimu tako što ćemo se ograničiti i poistovetiti sa mestom rođenja. Umesto da nas razdvajaju nacije, religije, jezici, pisma, zakoni, uzrokujući sukobe, ratove, nesreću, bolje se stopiti u jedan svetski savez (Sovetski savez). Da ne ulazimo u sukob Staljina i Trockog oko dimenzije revolucije, govorim o čistoj ideji.

Dakle, ideja jugoslovenstva, ako se posmatra u tom jednom širem kontekstu, analogno idejama vođa sovjetske revolucije, i te kako je kobna za Srbe kao naciju, jer Srbi postaju Jugosloveni, dalje, Jugosloveni postaju Evropljani, Evropljani postaju Zemljani, rečju, ljudi. Srpski jezik nestaje, koristi se esperanto. Naravno, sve ovo važi sa jednog ideološkog aspekta, daleko je bio svet, čak i istočni deo, od ovakvog razvoja cele priče.

Ali, dojučerašnji Srbi bi, kao i Rusi, Hrvati, Nemci, čini mi se, mišljenja su podeljena pa neću da svoj stav predstavljam kao činjenično stanje, živeli bolje u takvom sistemu, nego ovakvom. S te strane posmatrano, ta ideja nije kobna po građane, po ljude, po pojedince, već samo po jedan apstraktni pojam nacije, odnosno Srba. Neki će reći da nacija nije apstraktan pojam, ili će ukazivati na značaj iste, što ima određenu težinu i sa čimse sam i ja delimično saglasan, ali to nije poenta.

Dakle, ideja jugoslovenstva jeste kobna po Srbe, ali isto tako, nije kobna po ljude koji se nazivaju Srbima.

Ps. Ovo važi pod uslovom opstanka i održanja takve ideje. Rusija je izvukla deblji kraj batine slabljenjem sovjetske ideje i raspadom sovjetskog saveza, što se loše odrazivo na ruske nacionalne interese. S te strane gledišta, takva ideja je bila kobna i po Ruse i po Srbe, ali da je opstala, da se nastavila razvijati, bilo bi sasvim nebitno da li je Krim dat Ukrajini ili je ruski, jer ni u početku nije bio ruski, kao ni ukrajinski, već svoj, naš, ničiji, svačiji.

 

[Sanovnik]

Za Srbe je daleko kobnije bilo uzimanje prevoslavlja nego ideja Jugoslavije.

Срби су примили хришћанство пре раскола. Бероватно да си хтео да кажеш да је за Србе било кобно што нису издали и преверили, па се отцепили од Православља, ко што су урадили они који су примили Католичанство, или ону такозвану унију?
Е мој другар. на жалосгт, ти појма немаш. За Србе је била кобна југославија. не заборави, да су хрвати убили милион Срба у другом светском рату. И то само зато што минисмо убили њих. Није било никаквих других разлога.

 

[Sanovnik]

Ideja komunizma, besklasnog poretka, beznacionalnog (ili opštenacionalnog) društva je batina sa dva kraja. Ta ideja je kobna za Srbe, Ruse, kao i za svaku drugu naciju, jer se fragmentisana ljudska vrsta ukrupnjava i grupiše pa nacije postepeno nestaju, kao i klase, religije, jezici (ne uvek i ne nužno, ali uzmimo kao polazište). To je filozofsko pitanje, neki će reći da smo svi ljudi, da se rađamo bez znanja i volje i da ne treba da robujemo pukoj slučajnosti što smo se rodili u Zagrebu, Kolašinu ili Rimu tako što ćemo se ograničiti i poistovetiti sa mestom rođenja. Umesto da nas razdvajaju nacije, religije, jezici, pisma, zakoni, uzrokujući sukobe, ratove, nesreću, bolje se stopiti u jedan svetski savez (Sovetski savez). Da ne ulazimo u sukob Staljina i Trockog oko dimenzije revolucije, govorim o čistoj ideji.

Dakle, ideja jugoslovenstva, ako se posmatra u tom jednom širem kontekstu, analogno idejama vođa sovjetske revolucije, i te kako je kobna za Srbe kao naciju, jer Srbi postaju Jugosloveni, dalje, Jugosloveni postaju Evropljani, Evropljani postaju Zemljani, rečju, ljudi. Srpski jezik nestaje, koristi se esperanto. Naravno, sve ovo važi sa jednog ideološkog aspekta, daleko je bio svet, čak i istočni deo, od ovakvog razvoja cele priče.

Ali, dojučerašnji Srbi bi, kao i Rusi, Hrvati, Nemci, čini mi se, mišljenja su podeljena pa neću da svoj stav predstavljam kao činjenično stanje, živeli bolje u takvom sistemu, nego ovakvom. S te strane posmatrano, ta ideja nije kobna po građane, po ljude, po pojedince, već samo po jedan apstraktni pojam nacije, odnosno Srba. Neki će reći da nacija nije apstraktan pojam, ili će ukazivati na značaj iste, što ima određenu težinu i sa čimse sam i ja delimično saglasan, ali to nije poenta.

Dakle, ideja jugoslovenstva jeste kobna po Srbe, ali isto tako, nije kobna po ljude koji se nazivaju Srbima.

Ps. Ovo važi pod uslovom opstanka i održanja takve ideje. Rusija je izvukla deblji kraj batine slabljenjem sovjetske ideje i raspadom sovjetskog saveza, što se loše odrazivo na ruske nacionalne interese. S te strane gledišta, takva ideja je bila kobna i po Ruse i po Srbe, ali da je opstala, da se nastavila razvijati, bilo bi sasvim nebitno da li je Krim dat Ukrajini ili je ruski, jer ni u početku nije bio ruski, kao ni ukrajinski, već svoj, naš, ničiji, svačiji.

Прво идеја југословенства, није левичарска. Она је обузела Карађорђевића још кад је у Русији био. Хтео је да направи оно што је руска царевина. ( не совјетски савез). Замишљао је нове крајеве, Хрватску , Далмацију, Словенију, онако , како су стајале Литванија, Естонија, Грузија у Царској Русији. и зато нико није могао да помути његово одушевљење ( осим хрвата,, којима је то коначно пошло за руком). После југословенског пијанства, а касније правог лудила СФРЈ, која је имала изразито антисрски и хрватски каратер и где су дојучерашњи Срби морали да говоре некакв есперанто братства и једниства...после толико лутања, засеравања, уништавања, запостављања свега српског, дозволићеш да нама сад ипак треба да буде најважнија наша српска нација. Само то испред свега. Да би се обновили иу опште преживели, осим српске идеологије и идеологије српства, ми не смемо да имам никакву другу. Осим наше државе, ( дакле српске државе) нама ништа друго не треба да буде важно. Дакле, морамо се поставити као што се посватља цело човечанство у оносу на нас саме и на наше симболе, нашу традицију, нашу културу, наша изворишта и два наша идентитеска стуба. И ништа дуго. Дакле, мо морамо бити спремни да урадимо све за нашу српску добробит. Самим тим ће и другим народима који ве с нама бити далеко боље него што им је сад. За малену нашу добробит, морамо да будемо, ко и сви остали, спремни да направимо велко зло ако треба, или било какво велико дело. Морамо да вратимо две готово заборављене речи у наш језик. Издајник и Херој. Издајнике морамо сурово кажњавати а хероје на глас славити. Данас је велики Петак. На данашњи дан је почела битка за Кошаре, где су изгинули наши јунаци и неколико руских добровољаца. Нико то није споменуо. Од 2000, па до данс, 450 фабрика у Србији је затворено, Нико због тоганије на робили, а морао би бити... и тако даље.

 

[Фјодор]

Прво идеја југословенства, није левичарска. Она је обузела Карађорђевића још кад је у Русији био. Хтео је да направи оно што је руска царевина. ( не совјетски савез). Замишљао је нове крајеве, Хрватску , Далмацију, Словенију, онако , како су стајале Литванија, Естонија, Грузија у Царској Русији. и зато нико није могао да помути његово одушевљење ( осим хрвата,, којима је то коначно пошло за руком). После југословенског пијанства, а касније правог лудила СФРЈ, која је имала изразито антисрски и хрватски каратер и где су дојучерашњи Срби морали да говоре некакв есперанто братства и једниства...после толико лутања, засеравања, уништавања, запостављања свега српског, дозволићеш да нама сад ипак треба да буде најважнија наша српска нација. Само то испред свега. Да би се обновили иу опште преживели, осим српске идеологије и идеологије српства, ми не смемо да имам никакву другу. Осим наше државе, ( дакле српске државе) нама ништа друго не треба да буде важно. Дакле, морамо се поставити као што се посватља цело човечанство у оносу на нас саме и на наше симболе, нашу традицију, нашу културу, наша изворишта и два наша идентитеска стуба. И ништа дуго. Дакле, мо морамо бити спремни да урадимо све за нашу српску добробит. Самим тим ће и другим народима који ве с нама бити далеко боље него што им је сад. За малену нашу добробит, морамо да будемо, ко и сви остали, спремни да направимо велко зло ако треба, или било какво велико дело. Морамо да вратимо две готово заборављене речи у наш језик. Издајник и Херој. Издајнике морамо сурово кажњавати а хероје на глас славити. Данас је велики Петак. На данашњи дан је почела битка за Кошаре, где су изгинули наши јунаци и неколико руских добровољаца. Нико то није споменуо. Од 2000, па до данс, 450 фабрика у Србији је затворено, Нико због тоганије на робили, а морао би бити... и тако даље.

Naglasio sam da govorim sa ideološkog aspekta, posmatrajući klicu ideologije druge Jugoslavije. Karađorđević je posebna priča, njegova Jugoslavija je bila pretis lonac koji je morao eksplodirati kad tad. Stvarati unitarnu državu na temeljima pravljenim za federaciju je u početku pogrešno i osuđeno na propast. Zato govorim isključivo o drugoj Jugoslaviji, koja je imala kakav takav osnov.

Kao što rekoh, mišljenja su podeljena. Možemo mi i Hrvati ratovati do iznemoglosti za Vukovar. Na kraju i da pobedimo, to neće doprineti boljem životu ili blagostanju srpskog naroda, već jednoj najobičnijoj apstrakciji, da neka tamo zemlja u atlasima pripada Srbiji i da važi ustav Srbije. A to što je dva miliona Srba poginulo, to je valjda nebitno za nacionalne interese. Pojedinac je nebitan, nacionalni interesi apsorbuju samo apstrakciju izraženu u jednom krajnje zanimljivom fenomenu srpstva. Srpstvo je, valjda, širenje državnih granica nauštrb života srpske dece. Kada bi se pojam nacije izgubio, u tom Vukovaru bi živeli i Srbi i Hrvati i bilo bi im svejedno je li im komšija Spasoje ili Franjo, jer su im obojica prijatelji. Zanimale bi ih druge stvari, recimo, nauka, umetnost, prijateljstvo, ljubav, a ne ratni sukobi u cilju širenja nečeg što nazivamo nacionalnom državom i nacionalnim interesom. Umesto mnoštva nacionalnih interesa bolji bi bio jedan ljudski interes, tu bismo se svi usaglasili i rešavali sukobe na jedan ljudski način. Naravno, sve je ovo utopijska ideja, jer nije (trajno) funkcionisalo u modernoj istoriji. Ali, tema i jeste ideja, zato priču smeštam u idejnu dimenziju.

 

[Лички гусар]

Naglasio sam da govorim sa ideološkog aspekta, posmatrajući klicu ideologije druge Jugoslavije. Karađorđević je posebna priča, njegova Jugoslavija je bila pretis lonac koji je morao eksplodirati kad tad. Stvarati unitarnu državu na temeljima pravljenim za federaciju je u početku pogrešno i osuđeno na propast. Zato govorim isključivo o drugoj Jugoslaviji, koja je imala kakav takav osnov.

Kao što rekoh, mišljenja su podeljena. Možemo mi i Hrvati ratovati do iznemoglosti za Vukovar. Na kraju i da pobedimo, to neće doprineti boljem životu ili blagostanju srpskog naroda, već jednoj najobičnijoj apstrakciji, da neka tamo zemlja u atlasima pripada Srbiji i da važi ustav Srbije. A to što je dva miliona Srba poginulo, to je valjda nebitno za nacionalne interese. Pojedinac je nebitan, nacionalni interesi apsorbuju samo apstrakciju izraženu u jednom krajnje zanimljivom fenomenu srpstva. Srpstvo je, valjda, širenje državnih granica nauštrb života srpske dece. Kada bi se pojam nacije izgubio, u tom Vukovaru bi živeli i Srbi i Hrvati i bilo bi im svejedno je li im komšija Spasoje ili Franjo, jer su im obojica prijatelji. Zanimale bi ih druge stvari, recimo, nauka, umetnost, prijateljstvo, ljubav, a ne ratni sukobi u cilju širenja nečeg što nazivamo nacionalnom državom i nacionalnim interesom. Umesto mnoštva nacionalnih interesa bolji bi bio jedan ljudski interes, tu bismo se svi usaglasili i rešavali sukobe na jedan ljudski način. Naravno, sve je ovo utopijska ideja, jer nije (trajno) funkcionisalo u modernoj istoriji. Ali, tema i jeste ideja, zato priču smeštam u idejnu dimenziju.

Да, у бајкама за дјецу.

Како оно, и живели су тако дуго и срећно бла,бла, бла.

 

[F. Chief]

Naravno, sve je ovo utopijska ideja, jer nije (trajno) funkcionisalo u modernoj istoriji. Ali, tema i jeste ideja, zato priču smeštam u idejnu dimenziju.

To nije utopijska ideja, to je ideja koja je provedena u više navrata, od USA do Australije, njihova nova nacija je izgrađena od mnoštva različitih nacija, i nikome ne fali ništa, žive stoput bolje nego bi živjeli da se nisu odrekli svojeg starog identiteta.

Kad bolje pogledaš, glavni remetilački faktor u tim zemljama će opet biti neki koji se ne žele odreći svog starog identiteta za novi, recimo muslimani u Australiji, koji ne žele postati Australci nego inzistiraju na svom starom identitetu, će donijeti ogromne probleme toj zajednici.

Ideja jugoslavenstva ne bi bila kobna za Srbe kao ljude, ili za Hrvate, ili Slovence, nego za ideju srpstva, hrvatstva, slovenstva, koje bi nužno morale propasti, kao i sve druge nacionalne ideje. E jbg, mi izgleda više cijenimo apstraktne ideje nego realnu dobit, šta se tu može, jel', bolje mislit' da si hrabar, slobodoljubiv i pošten jer su tamo neki prije petsto godina poklali neke Turke na Kosovu polju, nego dobro živjet' u prosperitetnoj zajednici, eto, nevjerojatno ali istinito...

I zato nam je tako kako je, i neće nikad biti bolje, a u budućnosti možemo samo očekivati neko novo klanje. Mi se koljemo, a svijet nam se smije i radi od nas budale, to ti je tako...

 

[Sanovnik]

Naglasio sam da govorim sa ideološkog aspekta, posmatrajući klicu ideologije druge Jugoslavije. Karađorđević je posebna priča, njegova Jugoslavija je bila pretis lonac koji je morao eksplodirati kad tad. Stvarati unitarnu državu na temeljima pravljenim za federaciju je u početku pogrešno i osuđeno na propast. Zato govorim isključivo o drugoj Jugoslaviji, koja je imala kakav takav osnov.

Kao što rekoh, mišljenja su podeljena. Možemo mi i Hrvati ratovati do iznemoglosti za Vukovar. Na kraju i da pobedimo, to neće doprineti boljem životu ili blagostanju srpskog naroda, već jednoj najobičnijoj apstrakciji, da neka tamo zemlja u atlasima pripada Srbiji i da važi ustav Srbije. A to što je dva miliona Srba poginulo, to je valjda nebitno za nacionalne interese. Pojedinac je nebitan, nacionalni interesi apsorbuju samo apstrakciju izraženu u jednom krajnje zanimljivom fenomenu srpstva. Srpstvo je, valjda, širenje državnih granica nauštrb života srpske dece. Kada bi se pojam nacije izgubio, u tom Vukovaru bi živeli i Srbi i Hrvati i bilo bi im svejedno je li im komšija Spasoje ili Franjo, jer su im obojica prijatelji. Zanimale bi ih druge stvari, recimo, nauka, umetnost, prijateljstvo, ljubav, a ne ratni sukobi u cilju širenja nečeg što nazivamo nacionalnom državom i nacionalnim interesom. Umesto mnoštva nacionalnih interesa bolji bi bio jedan ljudski interes, tu bismo se svi usaglasili i rešavali sukobe na jedan ljudski način. Naravno, sve je ovo utopijska ideja, jer nije (trajno) funkcionisalo u modernoj istoriji. Ali, tema i jeste ideja, zato priču smeštam u idejnu dimenziju.

Друга , титова, ( хрватска ), није имала никаква ослнов, осим оног да је била апсоутно антисрпска. У целини и у потпуности. У њј су живели сви Срби, што је комуњарским м глупердама српског порекла главни лајтмотив на коме јашу. Али сви Срби су жвели и у отоманској империји која је била несумњива окупација, само са мало мање антни српског кракткера. Дакле, у тј другј југосавији, хрватској и антисрпској. Срби, хрвати и Словенци нису живели истој земљи. Никако и ни по чему. Тек она није мала никакв основ, а трајала је само зат шт су Срби пуобијани и ни један Србин се ништа није питао. Питали су се само јгословени српског порекла а хрватске провинијенције. ИЛи југословени српског порекла ал објективне глуперде, које су пажљиво иране од стране хрвата и словенаца да буду постављене на фикнтивне положаје. Да су Срби водили рат са хрватима, не би нико метак испалио у Вуковару, ал би било оштемобилизације исви Срби би били у Загребу за 48 сати у име поравнања рачуна за злочине хрватског нардода према сроском у другом свтском рату, који су почињени и по кућама, селима и у 130 логора смрти и у 360 јама ждерњача у које су Срби трпани. Дакле, национални интерес налаже да се има земља која се може бранити и са оним становништвм које је воли и хоће да је брани. Па колка је толка. је. Нестанак нација , или нестанак Срба, прецизније је рећи, није опција. А кажемнетанак Срба, јер рватима , словенцима и бугарима заистане пада на памет да нестану. То само може да се роди у глави неког Србина. Само је Србма све једно ко и је кмшинја. Наше искуство каже да осталима није. Да је осталима и те како важно ко им је комшија, без обзира како живе. Да сањају дан кад ће том Србину и њеоговој деци заврнбути наивну шију. И то је наша стварност већ вековима. А зашто , па зат што нам јеконцепт освете непознат. Страх од освете је интерес наше деце и гарант њиховог живота. А ми Срби освету не познајемо.као опцију.

- - - - - - - - - -

To nije utopijska ideja, to je ideja koja je provedena u više navrata, od USA do Australije, njihova nova nacija je izgrađena od mnoštva različitih nacija, i nikome ne fali ništa, žive stoput bolje nego bi živjeli da se nisu odrekli svojeg starog identiteta.

Kad bolje pogledaš, glavni remetilački faktor u tim zemljama će opet biti neki koji se ne žele odreći svog starog identiteta za novi, recimo muslimani u Australiji, koji ne žele postati Australci nego inzistiraju na svom starom identitetu, će donijeti ogromne probleme toj zajednici.

Ideja jugoslavenstva ne bi bila kobna za Srbe kao ljude, ili za Hrvate, ili Slovence, nego za ideju srpstva, hrvatstva, slovenstva, koje bi nužno morale propasti, kao i sve druge nacionalne ideje. E jbg, mi izgleda više cijenimo apstraktne ideje nego realnu dobit, šta se tu može, jel', bolje mislit' da si hrabar, slobodoljubiv i pošten jer su tamo neki prije petsto godina poklali neke Turke na Kosovu polju, nego dobro živjet' u prosperitetnoj zajednici, eto, nevjerojatno ali istinito...

I zato nam je tako kako je, i neće nikad biti bolje, a u budućnosti možemo samo očekivati neko novo klanje. Mi se koljemo, a svijet nam se smije i radi od nas budale, to ti je tako...

То је у потпуности утопијска идеја, кад су у питању државе које су направиле нације. Све те државе које спомињеш, направљене су ван европског контитнента. Направиле су ик+х конијалне силе, освајајуће и убијајући локално станвоништво. Аустралија , Канада су Комомвелти. А САД су се ослободиле. И није исто. Иначе, за Српство јете била кобна, а хрватство се и родило тек пред други светски рат. Нема хрватства а да није усштатво. Резултати стварања југославије, су решење словеначког и хрватског националног питања на штету српског, што је прави парадокс , обзорм да смо је ми Срби направили на милионима наших лешева.

 

[Фјодор]

Да, у бајкама за дјецу.

Како оно, и живели су тако дуго и срећно бла,бла, бла.

Isto bismo mogli reći za Veliku Srbiju u zapadnim granicama Karlovac - Ogulin - Karlobag - Virovitica. Ali postoje oni koji promovišu tu ideju. Zato ne vidim ništa sporno ni u jednom bezazlenom prikazu ideje čistog komunizma, pre svega zbog toga što pišem o idejama i posledicama tih ideja, a ne o realizaciji.

To nije utopijska ideja, to je ideja koja je provedena u više navrata, od USA do Australije, njihova nova nacija je izgrađena od mnoštva različitih nacija, i nikome ne fali ništa, žive stoput bolje nego bi živjeli da se nisu odrekli svojeg starog identiteta.

Kad bolje pogledaš, glavni remetilački faktor u tim zemljama će opet biti neki koji se ne žele odreći svog starog identiteta za novi, recimo muslimani u Australiji, koji ne žele postati Australci nego inzistiraju na svom starom identitetu, će donijeti ogromne probleme toj zajednici.

Ideja jugoslavenstva ne bi bila kobna za Srbe kao ljude, ili za Hrvate, ili Slovence, nego za ideju srpstva, hrvatstva, slovenstva, koje bi nužno morale propasti, kao i sve druge nacionalne ideje. E jbg, mi izgleda više cijenimo apstraktne ideje nego realnu dobit, šta se tu može, jel', bolje mislit' da si hrabar, slobodoljubiv i pošten jer su tamo neki prije petsto godina poklali neke Turke na Kosovu polju, nego dobro živjet' u prosperitetnoj zajednici, eto, nevjerojatno ali istinito...

I zato nam je tako kako je, i neće nikad biti bolje, a u budućnosti možemo samo očekivati neko novo klanje. Mi se koljemo, a svijet nam se smije i radi od nas budale, to ti je tako...

Utopijska ideja nije isto što i utopistička. Prva se ne ostvaruje, iako može. Druga se ne ostvaruje, jer ne može.
Ne mislim da su SAD i Australija taj ideal o kom pišem. Istina je da su građani SAD prihvatili jednu nacionalnost, američku, ali su u ime te nacionalnosti i države vodili desetine ratova širom sveta. Dakle, ne radi se o realizaciji pomenute ideje, čak ni delimično. Da ne govorim o klasnim sukobima u SAD, gde pet miliona dece živi na ulici, a gde žive hiljade multimilionera. Nisam analitičar, ali mi se čini da su društveni nemiri u SAD neminovnost, čak može izbiti i novi građanski rat.

Друга , титова, ( хрватска ), није имала никаква ослнов, осим оног да је била апсоутно антисрпска. У целини и у потпуности. У њј су живели сви Срби, што је комуњарским м глупердама српског порекла главни лајтмотив на коме јашу. Али сви Срби су жвели и у отоманској империји која је била несумњива окупација, само са мало мање антни српског кракткера. Дакле, у тј другј југосавији, хрватској и антисрпској. Срби, хрвати и Словенци нису живели истој земљи. Никако и ни по чему. Тек она није мала никакв основ, а трајала је само зат шт су Срби пуобијани и ни један Србин се ништа није питао. Питали су се само јгословени српског порекла а хрватске провинијенције. ИЛи југословени српског порекла ал објективне глуперде, које су пажљиво иране од стране хрвата и словенаца да буду постављене на фикнтивне положаје. Да су Срби водили рат са хрватима, не би нико метак испалио у Вуковару, ал би било оштемобилизације исви Срби би били у Загребу за 48 сати у име поравнања рачуна за злочине хрватског нардода према сроском у другом свтском рату, који су почињени и по кућама, селима и у 130 логора смрти и у 360 јама ждерњача у које су Срби трпани. Дакле, национални интерес налаже да се има земља која се може бранити и са оним становништвм које је воли и хоће да је брани. Па колка је толка. је. Нестанак нација , или нестанак Срба, прецизније је рећи, није опција. А кажемнетанак Срба, јер рватима , словенцима и бугарима заистане пада на памет да нестану. То само може да се роди у глави неког Србина. Само је Србма све једно ко и је кмшинја. Наше искуство каже да осталима није. Да је осталима и те како важно ко им је комшија, без обзира како живе. Да сањају дан кад ће том Србину и њеоговој деци заврнбути наивну шију. И то је наша стварност већ вековима. А зашто , па зат што нам јеконцепт освете непознат. Страх од освете је интерес наше деце и гарант њиховог живота. А ми Срби освету не познајемо.као опцију.

Kažem da je imala osnovu, a ta osnova je ideja socijalizma, potekla od Oktobarske revolucije. To što ideja nije urodila plodom ne znači da nije postojala ideja, već da su veliki igrači koristili Jugoslaviju u političke svrhe. Jugoslavija nije bila u potpunosti suverena, pre svega mislim na spoljnu nezavisnost, tako da je takva država, smeštena u konkretno vreme i prostor, pod vođstvom konkretnog čoveka (Tita, čoveka bliskog zapadnim službama) bila unapred osuđena na propast. Ali, sve vreme naglašavam da govorim o ideji, samo i isključivo o ideji jugoslovenstva. Ta ideja se loše sprovodila, što namerno, što zbog lošeg tla, balkanske promaje, podzemnih voda i tako dalje.

Da nema nacija, Hrvati ne bi ubijali Srbe u Jasenovcu, niti bi Srbi imali razloga da se mobilišu i krenu na Zagreb ili Vukovar. Ta ideja nije rođena u glavi jednog Srbina, ja je samo prikazujem kao ideju koja bi mogla uspostaviti mir i ravnopravnost. Jednima su preči jezik, nacija i himna, drugima mir, blagostanje i ravnopravnost. Jedni žele nacionalnu državu, drugi svetsku. Nisam pristrasan i ne mislim da je jedna ideja isključiva, čak bih najpre pomirio obe ideje, stvarajući jednu geteovsku Evropu, kolektiv sa svim različitostima, livadu sa mnoštvom različitih cvetova koji ne mirišu isto, ali koji ne smetaju jedan drugom.

 

[b@ćkø]

To nije utopijska ideja, to je ideja koja je provedena u više navrata, od USA do Australije, njihova nova nacija je izgrađena od mnoštva različitih nacija, i nikome ne fali ništa, žive stoput bolje nego bi živjeli da se nisu odrekli svojeg starog identiteta.

Kad bolje pogledaš, glavni remetilački faktor u tim zemljama će opet biti neki koji se ne žele odreći svog starog identiteta za novi, recimo muslimani u Australiji, koji ne žele postati Australci nego inzistiraju na svom starom identitetu, će donijeti ogromne probleme toj zajednici.

Ideja jugoslavenstva ne bi bila kobna za Srbe kao ljude, ili za Hrvate, ili Slovence, nego za ideju srpstva, hrvatstva, slovenstva, koje bi nužno morale propasti, kao i sve druge nacionalne ideje. E jbg, mi izgleda više cijenimo apstraktne ideje nego realnu dobit, šta se tu može, jel', bolje mislit' da si hrabar, slobodoljubiv i pošten jer su tamo neki prije petsto godina poklali neke Turke na Kosovu polju, nego dobro živjet' u prosperitetnoj zajednici, eto, nevjerojatno ali istinito...

I zato nam je tako kako je, i neće nikad biti bolje, a u budućnosti možemo samo očekivati neko novo klanje. Mi se koljemo, a svijet nam se smije i radi od nas budale, to ti je tako...

Za vreme kraljevine Jugoslavije ideja integralnog jugoslovenstva je bila sire prihvacena jedino medju Srbima, dok su se medju Hrvatima svi slojevi drustva svim silama opirali toj ideji. Nema teoretske sanse da bi se Hrvati mogli naterati da se ujedine u jednu nacionalnost sa Srbima. Takva ideja nikad nigde nije uspela u Evropi, uzmi samo Belgiju, Svajcarsku i Veliku Britaniju za primer.

Amerika a pogotovu Australija su ti jako losi primeri. Tamo se pod pojmom Amerikanac odn. Australijanac smatraju uglavnom ljudi britanskog porekla i protestantske vere, dok se katolici a pogotovu crnci i hispano-amerikanci nikako ne mogu svrstati u te grupe...

 

[Василиј Зајцев]

Za vreme kraljevine Jugoslavije ideja integralnog jugoslovenstva je bila sire prihvacena jedino medju Srbima, dok su se medju Hrvatima svi slojevi drustva svim silama opirali toj ideji. Nema teoretske sanse da bi se Hrvati mogli naterati da se ujedine u jednu nacionalnost sa Srbima. Takva ideja nikad nigde nije uspela u Evropi, uzmi samo Belgiju, Svajcarsku i Veliku Britaniju za primer.

Amerika a pogotovu Australija su ti jako losi primeri. Tamo se pod pojmom Amerikanac odn. Australijanac smatraju uglavnom ljudi britanskog porekla i protestantske vere, dok se katolici a pogotovu crnci i hispano-amerikanci nikako ne mogu svrstati u te grupe...

Hrvati su uvek bili nešto protiv.

 

[F. Chief]

Za vreme kraljevine Jugoslavije ideja integralnog jugoslovenstva je bila sire prihvacena jedino medju Srbima, dok su se medju Hrvatima svi slojevi drustva svim silama opirali toj ideji. Nema teoretske sanse da bi se Hrvati mogli naterati da se ujedine u jednu nacionalnost sa Srbima. Takva ideja nikad nigde nije uspela u Evropi, uzmi samo Belgiju, Svajcarsku i Veliku Britaniju za primer.

Amerika a pogotovu Australija su ti jako losi primeri. Tamo se pod pojmom Amerikanac odn. Australijanac smatraju uglavnom ljudi britanskog porekla i protestantske vere, dok se katolici a pogotovu crnci i hispano-amerikanci nikako ne mogu svrstati u te grupe...

Njemačka, Italija?

Nije stvar u 'ujedinjenju u jednu nacionalnost sa Srbima', neće nikad Hrvati postati Srbi ili obrnuto, nego je stvar u odricanju starog identiteta u zamjenu za novi, koji dokida stari identitet u zamjenu za novi, sveobuhvatniji.

Srbin (ili Hrvat, ista stvar) ode u USA, i njegova djeca (za unuke da uopće ne govorim) više ne znaju srpski, postaju Amerikanci, nema tu više nikakvog srpstva, osim kao neki raritet, ono, zanimljivost, deda mi je bio Srbin, jel'. E, ali živi Srbin u Jugoslaviji, jbg, nikad neće postati Jugoslaven, nego još veći Srbin... Go figure...

 

[b@ćkø]

Njemačka, Italija?

Nije stvar u 'ujedinjenju u jednu nacionalnost sa Srbima', neće nikad Hrvati postati Srbi ili obrnuto, nego je stvar u odricanju starog identiteta u zamjenu za novi, koji dokida stari identitet u zamjenu za novi, sveobuhvatniji.

Nemci su jedna nacija bez obzira sto govore mnostvo medjusobno nerazumljivih dijalekata. I Svajcarci i Austrijanci su ipak Nemci i ne pada im na pamet da se odricu nemackog identiteta. A takodje, nekada su se Austrijanci i Prusi borili oko toga ko ce da ujedini sve nemacke zemlje pod svojim patronatom. A medju Italijanima su jos manje regionalne razlike nego medju Nemcima a takodje nisu podeljeni po religioznoj liniji.

 

[F. Chief]

Nemci su jedna nacija bez obzira sto govore mnostvo medjusobno nerazumljivih dijalekata. I Svajcarci i Austrijanci su ipak Nemci i ne pada im na pamet da se odricu nemackog identiteta. A takodje, nekada su se Austrijanci i Prusi borili oko toga ko ce da ujedini sve nemacke zemlje pod svojim patronatom. A medju Italijanima su jos manje regionalne razlike nego medju Nemcima a takodje nisu podeljeni po religioznoj liniji.

Nisu Nijemci bili jedna nacija, niti Talijani, oni su ujedinjeni u jednu naciju, i to relativno nedavno. Njemačka kakvu danas poznaješ nije postojala u 19. stoljeću, postojalo je tridesetak nezavisnih država, i to s popriličnim tenzijama između njih, a religijska podijeljenost je zapravo slična našoj, oni se dijele na katolike i protestante, a mi na katolike i pravoslavce...

 

[b@ćkø]

Nisu Nijemci bili jedna nacija, niti Talijani, oni su ujedinjeni u jednu naciju, i to relativno nedavno. Njemačka kakvu danas poznaješ nije postojala u 19. stoljeću, postojalo je tridesetak nezavisnih država, i to s popriličnim tenzijama između njih, a religijska podijeljenost je zapravo slična našoj, oni se dijele na katolike i protestante, a mi na katolike i pravoslavce...

Znam da su ih ujedinili Bizmark i Garibaldi, ali to su ipak bile drzave a ne posebne nacije, isto kao sto je kraljevina Crna Gora bila srpska drzava i crnogorci su do 1945. bili Srbi kada su komunisti doneli dekret o formiranju tzv. crnogorske nacije.
Ali i skoro 900 godina pre Bizmarka skoro svi Nemci su bili ujedinjeni u drzavi koja se zvala Sveto Rimsko carstvo

https://en.wikipedia.org/wiki/Holy_Roman_Empire

I kod Italijana nema podele na katolike i protestante.

 

[COBAK]

Прво идеја југословенства, није левичарска. Она је обузела Карађорђевића још кад је у Русији био. Хтео је да направи оно што је руска царевина. ( не совјетски савез). Замишљао је нове крајеве, Хрватску , Далмацију, Словенију, онако , како су стајале Литванија, Естонија, Грузија у Царској Русији. и зато нико није могао да помути његово одушевљење ( осим хрвата,, којима је то коначно пошло за руком). После југословенског пијанства, а касније правог лудила СФРЈ, која је имала изразито антисрски и хрватски каратер и где су дојучерашњи Срби морали да говоре некакв есперанто братства и једниства...после толико лутања, засеравања, уништавања, запостављања свега српског, дозволићеш да нама сад ипак треба да буде најважнија наша српска нација. Само то испред свега. Да би се обновили иу опште преживели, осим српске идеологије и идеологије српства, ми не смемо да имам никакву другу. Осим наше државе, ( дакле српске државе) нама ништа друго не треба да буде важно. Дакле, морамо се поставити као што се посватља цело човечанство у оносу на нас саме и на наше симболе, нашу традицију, нашу културу, наша изворишта и два наша идентитеска стуба. И ништа дуго. Дакле, мо морамо бити спремни да урадимо све за нашу српску добробит. Самим тим ће и другим народима који ве с нама бити далеко боље него што им је сад. За малену нашу добробит, морамо да будемо, ко и сви остали, спремни да направимо велко зло ако треба, или било какво велико дело. Морамо да вратимо две готово заборављене речи у наш језик. Издајник и Херој. Издајнике морамо сурово кажњавати а хероје на глас славити. Данас је велики Петак. На данашњи дан је почела битка за Кошаре, где су изгинули наши јунаци и неколико руских добровољаца. Нико то није споменуо. Од 2000, па до данс, 450 фабрика у Србији је затворено, Нико због тоганије на робили, а морао би бити... и тако даље.

Pa sto ne dodju kapitalisticki saveznici da otvore fabrike?

Sto se ne oduze za 500 pilota?

Gde su ravnogorska "braca Srbi" iz dijaspore?

Nema, pohela maca...

Ako ima nesto da se restitucionise, da se omaste brci - tu su, a ovako su samo bili tu da otimaju avione i vode teroristicki rat protiv SFRJ.

Mnogo im hvala... Evo, sad smo i mi nezavisni kao Kosovo...

 

[F. Chief]

I kod Italijana nema podele na katolike i protestante.

Nakon ujedinjenja talijanske države 1861. godine Massimo d'Azeglio, bivši premijer Pijemonta je izjavio: 'Stvorili smo Italiju, sad još trebamo stvoriti Talijane.'

'Talijani' praktički nisu postojali do 19. stoljeća.