- Poruka
- 390.100
Judino uvo ( Auricularia auricula-judae) je gljiva grimizne boje do tramnosmedje boja a može biti i crna, koja raste na listopadnom drveću, dobila je ime zbog verovanja da se Juda obesio o drvo zove.Poznata je i pod nazivom šumsko uvo. Kinezi je nazivaju „uho drveta“ ili „stablovo uho“ ili „uho crnog drveta“ . U Japanu je nazivaju „drvena meduza“
Plodonosno telo može biti od 3 cm do 10 cm široko. Kod mladih primeraka je u obliku činijice, dok kasnije poprima oblik ušne školjke. Želatinozno je i lateralno pričvršćeno za supstrat pomoću kratke i zakržljale drške. Unutrašnja površina je valovita, naborana i glatka. Fertilna je i može se primetiti beličasti prah, koji predstavlja spore. Spoljašnja strana je mat, u smeđim do ljubičastim nijansama, baršunasta i sterilna. Često je žilasto nabrana. Meso je jako žilavo i jako tanko, njegova debljina iznosi sve 1 mm do 3 mm. Kod osušenih primeraka je tvrdo i lako lomljivo. Tokom sušnog perioda, plodonosna tela se skupljaju, a nakon prve kiše su u stanju da se rehidratišu i nastave da ispuštaju spore. Spore su dimenzija 11-15 x 4-7 µm. Cilindričnog su oblika, glatke, hijaline (staklastog izgleda) i blago savijene, tako da izgledom podsećaju na kobasice.
Ova vrsta, kao i njoj srodne, se koristi u azijskom kulinarstvu već više od 1000 godina (obično osušena i samlevena u prah). Mogu se jesti sirove i prelivene rumom i medom, a poznato je i slatko od ovih gljiva. Ipak, najčešće se koristi kao dodatak supi, čorbi ili nekom kineskom jelu. Hranljiva vrednost potiče od značajnog sadržaja proteina, ugljenih hidrata i minerala kao što su kalcijum, fosfor i gvožđe. Ukus je blag, slatkast. Nema ni nekakav poseban miris.
Osim u kulinarstvu, koristi se i u kineskoj narodnoj medicini, kao lek za poboljšanje rada krvotoka, lečenje krvarenja iz hemoroida i materice, kod krvavih stolica i dizenterije. Navodno smanjuje nivo holesterola u krvi i triglicerida, a koristi se i kao protivotrov kod trovanja drugim gljivama.[4] Za razliku od nekih drugih gljiva, lekovitost kod ove vrste nije naučno potvrđena. Zna se da se ne sme jesti u količini većoj od 150 g nedeljno (sveže) ili 15 g (sušene), jer može izazvati neželjene posledice. Iz istog razloga ne smeju ih jesti trudnice i dojilje.
Pažnja
Iako Judino uvo raste gotovo u svakoj šumi,i to najčešće na sasušenim ili bolesnim stablima, ili otpalim granama zove, klena, bukve, hrasta, breze, nije preporučljiuvgo da ovu gljivu berete sami. Veoma lako se može dogoditi da je zamenitie za njenu opasnu, otrovnu srodnicu, vrlo sličnog izgleda. Ukoliko se pojedu otrovne umesto jestivih gljiva, može doći do teških oštećenja pojedinih organa, a neretko i do smrti onog koji ih je pojeo.
Najbolje je, ukoliko vam je potrebna za lek, da je nabavite od proverenog travara, mada je i malo travara koji je koriste.
Izvor:Wikipedija
