„Jučerašnji svet” Štefan Cvajg

[Nina]

Citat iz „Jučerašnjeg sveta” Štefana Cvajga, koji sumira sukob generacija, :
„Moji roditelji su drhtali za svoju imovinu; mi smo drhtali od uzbuđenja za svoje snove. Na kraju, istorija je pokazala da je i jedno i drugo bilo prolazno”

Kapitalna knjiga prve polovine 20. veka jeste „Jučerašnji svet” Štefana Cvajga. To je blistavo delo koje otkriva duboke istine o ljudskoj prirodi, istoriji i generacijskim jazovima. Cvajg, u memoarskoj formi, detaljno opisuje atmosferu Beča uoči Prvog svetskog rata. Posebno se posvećuje prikazu intelektualne i kulturne klime među tadašnjom omladinom. Danas, kada se ovo delo čita, nameću se poređenja ne samo sa sadašnjim vremenom u svetu i kod nas već se u njemu mogu uočiti zapanjujuće sličnosti omladine u Beču, pre Velikog rata, sa omladinom u Beogradu, pre raspada Jugoslavije. U tim sličnostima dominiraju dijalektike koje se, na kraju, mogu razumeti samo kao tragične jer malo pažljiviji prolaz kroz ovo delo i Cvajgove citate, očigledno, nameće taj zaključak.

Grad Beč Cvajg predstavlja kao grad koji je mladima nudio neograničene mogućnosti. To je pravi centar kulture i nade. Omladina je ispunjena idealizmom i željom za promenama. To je generacija odrasla u miru i ne oseća strepnju pred nadolazećim ratom. Cvajg piše: „Mi, mladi, nismo slutili da živimo u eri koja će se jednog dana nazvati ’zlatno doba sigurnosti’. Verovali smo u napredak, u lepšu budućnost, a rat nam je delovao kao nešto nemoguće.” U potrazi za identitetom omladina se posebno angažuje u književnosti, muzici i psihologiji, a Frojd je važna ličnost u tom krugu. Kako se rat bližio, Cvajg beleži da je oduševljenje mladih postajalo sve manje, a umesto toga narastali su strah i razočaranje. On piše: „Nismo mogli da verujemo da će Evropa, koja je toliko radila na humanizmu, baciti sve u vatru rata. A, ipak, zanos za ratom je zahvatio i mnoge od nas.”

 

[Nina]

Različite generacije imale su i različite vrednosti. Starija generacija cenila je materijalnu sigurnost i društveni ugled. Najvažnije je bilo imati častan posao i poštenu ušteđevinu. San roditelja bio je da deca postanu doktori ili advokati. Mladima je kreativni izraz bio važniji od konvencionalnog uspeha: „Mi smo prezirali ’buržoaski’ život. Sanjali smo o revolucijama u umetnosti, o pisanju koji će potresti svet.” Roditelji su učili decu da izbegavaju sukobe: da se ne ističu, da budu tiši, bolji, pažljiviji od drugih. Mladi Jevreji su antisemitizam doživljavali kao primitivizam koji će nestati uz napredak. „Verovali smo da će obrazovanje i kultura antisemitizam učiniti nemogućim. Naš odgovor bio je da postanemo još vidljiviji – piscima, muzičarima, misliocima.” On naglašava da je njegova generacija predstavljala revoluciju u odnosu na roditelje. Odbacila je strah, religiozne norme i težnju za asimilacijom „po svaku cenu”. Umesto toga, prihvatila je kosmopolitski identitet i kulturnu slobodu. Međutim, tragično, upravo ta sloboda postala je krhka, ugrožena i, na kraju, uništena nadolaskom nacizma i rata.

 

[Nina]

Cvajgova generacija smatrala je da je pretvaranje u „ugledne građane” izdaja duha, prezirala je one koji su pravili karijeru. Za njih, praviti kompromise zbog stana ili titule – to je bila smrt duše. „Pola naših genija iz kafane bilo je opsednuto time da šokira ’starce’. Pili smo apsint, citirali Ničea, smejali se svetinjama. Verovali smo da je svet otvoren kao knjiga koju treba pročitati u galopu. Rat? To je bila priča iz istorijskih udžbenika! Naša sloboda izgledala je kao večni zakon prirode. Nismo shvatili da je ona bila samo poseban trenutak u istoriji – mala zavetrina između dva požara.”

Kroz vreme, ova tragična dijalektika stvorila je sliku u kojoj su roditelji bili robovi straha ali su preživeli, dok su Cvajg i njegova generacija bili robovi iluzija. I milioni njih nisu preživeli. Samo petnaest godina posle Velikog rata, platili su užasnu cenu. Možda najdirljiviji citat iz „Jučerašnjeg sveta”, koji sumira ovaj sukob generacija, jeste sledeći: „Moji roditelji su drhtali za svoju imovinu; mi smo drhtali od uzbuđenja za svoje snove. Na kraju, istorija je pokazala da je i jedno i drugo bilo prolazno.”link