Josif Visarionovič Džugašvili - Staljin

IMG_3116.jpeg
 
ЈОСЕБ БЕСАРИОНИС ѕе ЏУГАШВИЛИ
Историјата не се брише со гумичка:
Организатор и раководител на победата над фашистка Германија“ („Македонка“, мај 1945 година).
Не само што бил организатор и раководител на победата над фашистичка Германија,
Сталин бил и организатор и раководител на победата над обединетите Германски, Француски и Англиски инвазиони сили, кои заедно со Белогардејците се бореле на југот од Советска Русија (да, денешна Украина, Доњецк и Лугањск), уште во периодот на необјавената војна против Русија (1918-1920). Тогаш, германскиот фелдмаршал Херман фон Ајхорн, женет за украинска грофица Дурнаво, земјопоседничка која ги угнетувала селаните, формира „независна“ Украина на чело со С. Петљура (Бандера од тоа време). Петљура изјавил дека целта му е воведување на национал-социјализам во „Самостојна Украина“ и ќе го започне крвавиот пир во кој ќе бидат сурово убиени илјадници Евреи и Украинци-комунисти.Коба, како член на Револуционерниот воен совет, по чии планови се водела борбата против окупаторите, успеал да ги исфрли од Украина и да ги порази до темел!

❗️
Вечна му слава!
(*без оглед на оние кои сѐ уште живеат во '48-та)
442413487_10229673461276838_5373016955451729619_n.jpg
 
Посетила сам КУЋУ У КОЈОЈ ЈЕ РОЂЕН СТАЉИН и то што сам ТУ сазнала О ЊЕМУ, поптуно ме је изненадило - а онолико сам ПРОУЧИЛА ИСТОРИЈУ

Свикла сам, помно проучавајући историју, јер је обилато користим за све што пишем, да је никада нисте довољно изучили. Да је она новчић с две стране, да на рубовима има облину, да се врти, попут чигре, да су, каткад, јесте-није близу. Често се и сама с неким чињеницама играм жмурке. Кад што-шта пронађем, одушевим се, или запрепастим. Свикла сам и да знам- не знам знају да се тару, тик једно до другог. Каткад променим суд, када изнађем ваљан аргумент, а понекад се претворим у знак чуђења.

Пише: Александра Михајловић

22.05.2024.

Screenshot 2024-05-23 at 17-51-22 Posetila sam KUĆU U KOJOJ JE ROĐEN STALJIN i to što sam TU s...png

Посетила сам кућу у којој је рођен Стаљин и то што сам ту сазнала о њему ме је поптуно изненадило Фото: Уступљена фотографија

А све ово зборим, да вас не сморим, јер смо у Грузији посетили варошицу Гори. Где је рођен нико други до Јосип Висарионович Џугашвили Стаљин. Играла сам се дан-ноћ, оксиморонски спајала неспојиво. Чудили ми се људи, јер од целе групе само смо се Срђа и ја обрели у његовом музеју. Хтела сам да мрем, или и то да видим! Нормално или не, не знам. Убиће ме радозналост.

Авај, чудом сам се чудила, па тако безброј пута, до неба и назад. Спалићу се ако тај музеј није величине нашег Народног музеја. Управво тако!

Свако мало његова биста, радни сто пренесен из Кремља, префино буржуоско, готово царско (не бих се зачудила) порцеланско посуђе (што Срђа рече - толико о једнакости и радничкој класи), докумената туце и преко тога, фотографија, сведочанстава, свега. Да сам се јуче родила, мислила бих да свет нема већега јунака (чак већег и од мени омиљеног Краљевића Марка). У путу сам разговарала са нашом сјајном водичицом Кристином (обожавала сам њу и њене најлепшим родољубљем умивене грузијске приче), те ми она рече да је као студенткиња дошла у Гори, јер је за један предмет имала да уради анкету о Стаљину и колико га (не)воле Горани. И, гле, чуда! Они су га обожавали! Љутили би се на њу када би поменула гулаге, чистке и остале историјске ,,ситнице”. Ма, ни налик њој није текла њихова мисао. Причали су јој о напретку њиховог краја у Стаљиново време, о једнакости, укидању разлика, бесплатном школовању. И још којечему. Горани га и данас искрено воле.

Стаљин 1893Фото:Уступљена фотографија

Да ли сам тако нешто очекивала? Ни слично! Запрепашћена? Онолико! У музеју је биста Рузвелтова, читав један зид украшен сликама како совјетске трупе ослобађају Берлин, па слике Рузвелта, Черчила и Стаљина на Јалу, у фебруару 1945. Велика Тројка је одлучивала о судбини света, а сваки седми грађанин тадашње Русије изгубио је живот. Око 27 милиона, две трећине су били цивили. Неки веле, било је и више! Три четвртине свих погинулих Немаца изгубило је живот на Источном фронту. О нама и осталим ,,малим” народима, не вреди ни причати. Даље, мање-више знамо. Немачка се распарчала, Берлин је добио 4 зоне, а Стаљин је добио Источну Европу. Рузвелт је био склонији да верује Стаљину, но Черчил, који је Совјете доживљавао као опасну претњу. Стаљин се на сликама у музеју победнички прси.

Тада се успео на кров тзв. Света.

А зашто су се састали баш на Јалти, на Црном мору? Па, беше то по изричитој Стаљиновој жељи. Он се плашио авиона. Возио се искључиво возом. Зелени вагон се шепури у дворишту големог музеја. Баш тај који га је свукуда, куда је могао стићи, удобно допремао до одредишта.

Зелени вагонФото:Уступљена фотографија

Има Стаљин није добио по рођењу. Почео је да га користи од 1910. године, а значило је ,,Челични човек”. Отац му је, веле, био пијаница, никад у добром односу са сином. Мајка се борила, радила по кућама, покушавајући да га ишколује. Желела је да јој син буде свештеник, сматрала је да ће јој се син тако извући из беде, те је један од најпознатијих историјских атеиста студирао теологију. Пошто је био сјајан ђак, особито математичар, Стаљин добија стипендију за студије теологије у Тбилисију, које су биле у оквиру руске православне цркве.

На сликама из младости био је изненађујуће сладак момак, премда с мало рошавим лицем (борио се с малим богињама, па су му остали ожиљци). Једна рука му је била краћа због тешке операције, коју је имао након пада с коња. Но, увек се сликао тако да се то не види. Неколико уметника је убио јер су га приказали на својим сликама као ружног, а сам је патио и имао комплексе због свог изгледа.

СтаљинФото:Уступљена фотографија

Један од највећих светских диктатора обожавао је вино. Најдража му је била khvanchkara, полуслатко вино из родне Грузије. Али је пио веома умерено, никада се није опијао. Наводно је волео све повезано с вином, од боца до мириса, боје и, наравно, укуса.

Стаљин је обожавао филмове. Свака од његових бројних резиденција била је опремљена великом кинотеком. Најволео је џез-комедије, вестерне, филмове о гангстерима и филмове у режији Чарлија Чаплина. Али је лично цензурисао све филмове, чак и уређивао, давао упутства. Овај филмофил је, ипак, обожавао кино пројекције који су величали његов соц-реализам.

Звали су га подругљиво Друг Картотека, јер је обожавао све што бирократија подразумева. Када је дошао на власт, пожалили су због своје пошалице.

Био је велики чистунац, боља реч је пуританац. У моралном смислу. Жестоко се противио голотињи и пороцима у медијима, а када је видео француски пољубац у једном совјетском филму, толико се разљутио да је неколико година забранио приказивање било каквог пољупца у филмовима. Ова црта његове личности посебно је занимљива јер је у младости био познат као велики заводник иако је то касније тајио.

У западним медијима су га након Другог светског рата толико хвалили да је 1945. и 1948. био номиновсн за Нобелову награду за мир.



СтаљинФото:Уступљена фотографија

Још 1920-их, у вријеме када Стаљин још није имао потпуну власт, почела је колати прича да је у 30-им годинама завео 13-годишњу д‌јевојчицу. Совјетски је вођа, наравно, касније утишао те гласине. Након његове смрти је, међутим, KGB установио да је прича истинита – Стаљин је у лето 1914. године, када су га царске власти прогнале у Сибир, ступио у везу с 13-годишњом Лидијом Перепригином, две године. Стаљин ју је затим, као и многе друге жене своје младости, једноставно напустио. Имали су двоје деце – једно је умрло врло младо, а друго, Александар, наставила је одгајати Перепригина. Стаљин му се никада није јавио.

Друга супруга Јосифа Висарионовича Џугашвилија Стаљина и била је НадеждаАлилујева. Упознао ју је упознао још 1903. док је био у браку са Јекатерином Сванидзе. Спојило их је пријатељство са њеним оцем, револуционаром Сергејем Алилујевим. Посећивао је њихов дом, нарочито после 1907. године, после смрти своје прве супруге. Постао је комесар нове бољшевичке владе и 1919. године понудио је Нађи да пређе у Москву и постане његова секретарица.

Ускоро је Надежда, поред пословних обавеза, преузела и бригу неговом, тада веома скромном, домаћинству и бригу о његовом сину из првог брака – Јакову, а ускоро добијају и заједничку децу – Василија, рођеног 1921. и Светлану рођену 1926. године. Веле да је Стаљин био груб према њој, да ју је у возу силовао, да јој је рекао да му је можда кћер, јер је био и с њеном мајком. Њен пако је бивао све већи.

У јеку припрема за обележавање јубилеја Октобарске револуције, 1932, њен брат Павел је ишао на дипломатски пут у Берлин. Надежда је на питање шта жели да јој оданде донесе, недвосмислено одговорила: “Револвер”.

Павел јој је услишио жељу и донео мали дамски пиштољ “Валтер” .

МузејФото:Уступљена фотографија

На петнаестогодишњицу Револуције, док су сви славили, Надежда се почела жалити на велику главобољу. Стаљин ју је натерао да присуствује свечаности. У сред свечаности, Надежда је напустила свечани скуп и убила се из поклоњеног револвере. Тако је званично забележено, у шта многи сумњају. Њихова кћер Светлана, која је напустила СССР-а, написала је у својој аутобиографији како је Стаљин многе ноћи проводио уплакан на Надеждином гробу.

Као млад је објављивао песме, а многи су их у грузијским књижевним часописима, озбиљно хвалили. Песме су му биле пуне носталгије, љубави према природи, емотивне. У њима преовлађују традиционални грузијски мотиви. Иронично, ове младалачке амбиције у свету поезије стајале су у оштром контрасту с његовом каснијом репутацијом тврдокорног и немилосрдног вође.

Помно је пратио временску прогнозу, могуће из страсти да све контролише и предвиди. Сматрао је да то помаже и у предвиђању војних и пољопривредних операција. Толико је тиме био опседнут да је у Кремљу имао метереолошку станицу.

Био је веома талентовани музичар, а често је своје госте забављао свирајући на клавиру. Користио је музичке вечери за склспање пријатељстава и преговоре.

СтаљинФото:Уступљена фотографија

Владао је 31 годину, од 1922. до 1953. Знао је поред грузијског и руског још три језика, међу њима немачки, који је учио као дечак.

Имао је три супруге. И свака је значајно утицала на његов живот.

Стаљин је имао четворо деце са две различите жене, од којих је једно, његов син Јаков, умрло у нацистичком концентрационом логору током Другог светског рата.

Био је један од најконтраверзнијих светских владара. Бележи се 50 милиона Руса која је умрла, што од чистки, што у рату, за време његовог владања.

Када се гледају слике у Стаљиновом музеју, да ништа претходно не знамо, заклели бисмо се да је све претходно речено, у најмању руку - лаж.
https://zena.blic.rs/lifestyle/pose...utm_medium=social&utm_campaign=dino-page-post
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top