Josif Staljin

Руски евроазијци су одавно увидели дијалектички развој којим ће Стаљин обновити руску империју, а Русија мора бити империја да би опстала.
 
Bastiani:
Jevreji su činili polovinu prvog Politbiroa CK KPSS. Da nije bilo tih Jevreja Staljin i njegovi nikad ne bi ni došli na vlast.

Staljinova ideologija je bila diktatura proletarijata, a ne "da se Rusi pitaju". Ako se posle malo prilagodio, to je bilo da bi učvrstio vlast.
Kliknite za proširenje...

Kod nas se malo zna o tome da je Staljin zapoceo cistke kada je za dlaku izbegao atentat koji su mu priredili za prvomajsku paradu ne znam koje godine. Postavili su eksploziv na Lenjinovom mauzoleju kada je brko trebao da drzi govor.
I onda je krenulo sa likvidacijama
 
Na 6. kongresu RSDRP izabran je CK u sastavu od 21 čovjeka od kojih je bilo 6 Jevreja (Zinovjev, Kamenjev, Trocki, Sverdlov, Uricki, Sokoljnikov)

Na 7. kongresu iz 16 članova CK bilo je 5 Jevreja (Trocki, Sverdlov, Zinovjev, Laševič, Sokoljnikov)

Na 8. kongresu iz 19 članova CK bilo je 4 Jevreja (Zinovjev; Kamenjev, Trocki, Radek).

Na 9. kongresu broj i sastav članova CK nisu mjenjani.

U sastav prvog Sovjeta narodnih komesara (formiran 26.10.1917.) inkorporiran je samo jedan Jevrej - Trocki. Taj Sovjet je imao 13 članova.
U decebru iste godine u Sovjet je umjesto Miljukova ušao Šlihter, a nakon sporazuma sa lijevim eserima u vladi se našao kao ministar pravde Jevrej Štajnberg.

1918. u sastavu Sovjeta (koji je tada imao 17 članova) ušla su tri Jevreja - Trocki, Gukovski i Bronski.

Od 13 partijskih rukovodioca, koji su u periodu od 1917 pa do 1926. bili članovi Politbiroa, četvero njih bili su Jevreji (Trocki, Kamenev, Zinovjev, Sokoljnikov).
 
Kor:
Kod nas se malo zna o tome da je Staljin zapoceo cistke kada je za dlaku izbegao atentat koji su mu priredili za prvomajsku paradu ne znam koje godine. Postavili su eksploziv na Lenjinovom mauzoleju kada je brko trebao da drzi govor.
I onda je krenulo sa likvidacijama
Kliknite za proširenje...

To je dosta zanimljivo. Ali ne vidim da objašnjava Staljinove obračune sa Jevrejima. Jedno objašnjenje je dao Kurcio Malaparte u "Tehnici državnog udara", to sam već jednom postavljao, ne znam da li na ovoj temi. Po Malaparteu, Staljin lično nije imao ništa naročito protiv Jevreja, ali se poslužio duboko ukorenjenim ruskim antisemitizmom da bi se obračunao sa Jevrejima iz visokih političkih struktura, koji su mu smetali politički, a ne zato što su Jevreji.
 
Bastiani:
To je dosta zanimljivo. Ali ne vidim da objašnjava Staljinove obračune sa Jevrejima. Jedno objašnjenje je dao Kurcio Malaparte u "Tehnici državnog udara", to sam već jednom postavljao, ne znam da li na ovoj temi. Po Malaparteu, Staljin lično nije imao ništa naročito protiv Jevreja, ali se poslužio duboko ukorenjenim ruskim antisemitizmom da bi se obračunao sa Jevrejima iz visokih političkih struktura, koji su mu smetali politički, a ne zato što su Jevreji.
Kliknite za proširenje...

Ма да, "сметали су му политички", хтели су да од Русије направе рушевине из којих би они водили светску револуцију, а Стаљин их испрашио и на рушевинама царства поново изградио државу..
 
ccaterpillar:
Ма да, "сметали су му политички", хтели су да од Русије направе рушевине из којих би они водили светску револуцију, а Стаљин их испрашио и на рушевинама царства поново изградио државу..
Kliknite za proširenje...

Na ruševinama Carstva? A ja sam mislio da je baš Staljin bio jedan od onih koji je to Carstvo pretvorio u ruševine. I Jevreji su hteli da izvode svetsku revoluciju? A Staljin nije hteo? On je samo bio predani ruski patriota?

Zato je okupirao pola Evrope što ga nije interesovala svetska revolucija nego samo dobrobit ruskog naroda.

Razumem da se ložiš na autoritarizam, ali vidiš valjda da zbog toga zapadaš u konfuziju.
 
krauterbox:
Na 6. kongresu RSDRP izabran je CK u sastavu od 21 čovjeka od kojih je bilo 6 Jevreja (Zinovjev, Kamenjev, Trocki, Sverdlov, Uricki, Sokoljnikov)

Na 7. kongresu iz 16 članova CK bilo je 5 Jevreja (Trocki, Sverdlov, Zinovjev, Laševič, Sokoljnikov)

Na 8. kongresu iz 19 članova CK bilo je 4 Jevreja (Zinovjev; Kamenjev, Trocki, Radek).

Na 9. kongresu broj i sastav članova CK nisu mjenjani.

U sastav prvog Sovjeta narodnih komesara (formiran 26.10.1917.) inkorporiran je samo jedan Jevrej - Trocki. Taj Sovjet je imao 13 članova.
U decebru iste godine u Sovjet je umjesto Miljukova ušao Šlihter, a nakon sporazuma sa lijevim eserima u vladi se našao kao ministar pravde Jevrej Štajnberg.

1918. u sastavu Sovjeta (koji je tada imao 17 članova) ušla su tri Jevreja - Trocki, Gukovski i Bronski.

Od 13 partijskih rukovodioca, koji su u periodu od 1917 pa do 1926. bili članovi Politbiroa, četvero njih bili su Jevreji (Trocki, Kamenev, Zinovjev, Sokoljnikov).
Kliknite za proširenje...

Uglavnom kao najreferentniji uzimam sastav Politbiroa iz 1917.

Впервые Политбюро ЦК РСДРП(б) во главе с Лениным было образовано на заседании ЦК 10 (23) октября 1917 для политического руководства вооружённым восстанием (в него входили Бубнов А. С., Зиновьев Г. Е., Каменев Л. Б., Ленин В. И., Сокольников Г. Я., Сталин И. В., Троцкий Л. Д.)
Kliknite za proširenje...

Nije da znam ruski, ali koliko vidiim od njih sedam četvorica su Jevreji. :)

Ali nije najbitnije prebrojavanje. Suština je da su smetali Kamenjev, Zinovjev, Sokoljnikov, naravno Trocki i ne znam da li još neko i njihov uticaj je svakako nadilazio prosto brojno stanje. I zato je Staljin pokrenuo hajku na Jevreje dok se sa njima nije obračunao a kada je to završio i Jevreji su prestali da mu smetaju.

Opet kažem, ovo je gledište Malapartea, a meni se ono čini vrlo zanimljivo.
 
Bastiani:
Uglavnom kao najreferentniji uzimam sastav Politbiroa iz 1917.



Nije da znam ruski, ali koliko vidiim od njih sedam četvorica su Jevreji. :)

Ali nije najbitnije prebrojavanje. Suština je da su smetali Kamenjev, Zinovjev, Sokoljnikov, naravno Trocki i ne znam da li još neko i njihov uticaj je svakako nadilazio prosto brojno stanje. I zato je Staljin pokrenuo hajku na Jevreje dok se sa njima nije obračunao a kada je to završio i Jevreji su prestali da mu smetaju.

Opet kažem, ovo je gledište Malapartea, a meni se ono čini vrlo zanimljivo.
Kliknite za proširenje...
Ne, ne tačno je to što si napisao!

Ja sam samo rekao da je pored tih prvih sedam (od kojih su 4 bili Jevreji) do '26. kroz sastav Politbiroa prošlo još 5 partijskih aktivista - Krestinski, Stasova, Rikov, Tomski i Buharin (što je + 5 članova i čini sada da ih je do 1926. "službovalo" duže ili kraće u Politbirou ukupno 13).

Nakon "odlaska" Trockog '26. iste godine u Politbiro će biti primljeni Vorošilov, Kalinjin, Molotov i Rudzutak, a '27. Kjubišev (niko od njih nije Jevrej).
Prvi sledeći član Politbiroa (koji će biti primljen '30) je bio Jevrej - Kaganović.
 
Bastiani:
Na ruševinama Carstva? A ja sam mislio da je baš Staljin bio jedan od onih koji je to Carstvo pretvorio u ruševine. I Jevreji su hteli da izvode svetsku revoluciju? A Staljin nije hteo? On je samo bio predani ruski patriota?

Zato je okupirao pola Evrope što ga nije interesovala svetska revolucija nego samo dobrobit ruskog naroda.

Razumem da se ložiš na autoritarizam, ali vidiš valjda da zbog toga zapadaš u konfuziju.
Kliknite za proširenje...

Прочитај нешто пре него што се упустиш у дискусију. Стаљин није имао никакву истакнуту улогу у револуцији, нема га нигде у догађајима. Дакле, са њим или без њега, револуција би се одиграла. Чак ни после револуције нема неку запажену улогу, прво "јаче" радно место му је комесар за неруске националности. И ту се најпре истакао у припајању закавказја совјетској држави и сламању грузијских шовиниста. А ефективно на власт долази тек почетком 30-тих.

Што се тиче "окупације" половине Европе, надам се да је јасно да је избор био између окупације НАТО-а и супротстављања тој окупацији од стране СССР-а, ваљда је данас после свега јасно ко је ту агресор.
 
ccaterpillar:
Прочитај нешто пре него што се упустиш у дискусију. Стаљин није имао никакву истакнуту улогу у револуцији, нема га нигде у догађајима. Дакле, са њим или без њега, револуција би се одиграла. Чак ни после револуције нема неку запажену улогу, прво "јаче" радно место му је комесар за неруске националности. И ту се најпре истакао у припајању закавказја совјетској држави и сламању грузијских шовиниста. А ефективно на власт долази тек почетком 30-тих.

Што се тиче "окупације" половине Европе, надам се да је јасно да је избор био између окупације НАТО-а и супротстављања тој окупацији од стране СССР-а, ваљда је данас после свега јасно ко је ту агресор.
Kliknite za proširenje...

Пре него што почнеш другима да држиш предавања како треба нешто да прочитају, ти прочитај бар оно што је постављено на теми.

Да си то урадио, видео би да је тај небитни Стаљин 1917. године био, да ти преведем са руског, члан првог (седмочланог) Политбироа за руковођење оружаним устанком, на челу са Лењином. Претпостављам да ти је јасно да је то врх у комунистичкој хијерархији и не може се више од тога. Сваки од тих чланова је био ходајући споменик а каснија историја КПСС је била историја обрачуна између њих, у којој је наравно победио Стаљин.

Не знам о каквој окупацији НАТО-а причаш. У времену када је СССР заузео Пољску, Чехословачку, пола Немачке, Бугарску, Румунију, Мађарску а замало и Југославију, и наметнуо свој политички систем, није постојао никакав НАТО.
 
Ево нешто што сам на брзину нашао, википедија није нешто, али ово стоји:

Iako bez osobite uloge u pripremi Oktobarske revolucije ušao je u sovjetsku vladu kao komesar za neruske narodnosti te postao član Politbiroa Komunističke partije 1917. godine. Zajedno s Jakovom Sverdlovim i Leonom Trockim pomogao je Lenjinu riješiti sva goruća pitanja u teškim vremenima građanskog rata. Staljin je u građanskome ratu sudjelovao i kao zapovjednik na nekoliko bojišnica. Godine 1922. postao je generalni sekretar Komunističke partije. Nakon Lenjinove smrti Staljin je sa Zinovjevim i Kamenevim vodio zemlju. S tim privremenim saveznicima Staljin je napao Trockog, kandidata s najviše šansi da naslijedi Lenjina. Kada je uklonio Trockoga, Staljin je promijenio smjer udružujući se s Nikolajem Buharinom i Aleksejem Rikovim protiv Zinovjeva i Kameneva. Do svoga pedesetog rođendana 1929. godine Staljin je učvrstio svoj položaj na mjestu Lenjinova nasljednika.

http://hr.wikipedia.org/wiki/Josif_Staljin

Нити је имао улогу у руковођењу устанком, тј. револуцијом, нити је имао било какву запажену улогу у револуцији. И одакле ти то да је политбиро 1917. имао 7 чланова?

Не знам да ли мислиш да је требало да СССР остави Пољску, Чехословачку, итд. под влашћу Немаца и са прохитлеровским режимима? Или можда мислиш да је требало да их препусти западним силама, да би западњаци имали што боље позиције после престанка оружаних дејстава?
 
Nego koliko je Politbiro imao (po tvojoj literaturi) članova?
Jedno je Politbiro, a drugo je CK.

I Staljin uopšte nije bio nevažna ličnost u revoluciji. Biti u to vrijeme član sedmočlanog Politbiroa CK je sve samo ne nevažna stvar.
Lenjin je njegovu ulogu i rad izuzetno cjenio (do sukoba sa njim). Staljin je za razliku od drugih istaknutih partijaca bio spreman da radi svaki posao, dok su drugi htjeli samo voditi revoluciju, agitovati i tome sl.
Staljin je bez pogovora prihvatao dosadne administrativne zadatke i na taj način Lenjinu bio od ogromne pomoći, što je ovaj masu puta i priznao.
 
ccaterpillar:
Ево нешто што сам на брзину нашао, википедија није нешто, али ово стоји:

Iako bez osobite uloge u pripremi Oktobarske revolucije ušao je u sovjetsku vladu kao komesar za neruske narodnosti te postao član Politbiroa Komunističke partije 1917. godine. Zajedno s Jakovom Sverdlovim i Leonom Trockim pomogao je Lenjinu riješiti sva goruća pitanja u teškim vremenima građanskog rata. Staljin je u građanskome ratu sudjelovao i kao zapovjednik na nekoliko bojišnica. Godine 1922. postao je generalni sekretar Komunističke partije. Nakon Lenjinove smrti Staljin je sa Zinovjevim i Kamenevim vodio zemlju. S tim privremenim saveznicima Staljin je napao Trockog, kandidata s najviše šansi da naslijedi Lenjina. Kada je uklonio Trockoga, Staljin je promijenio smjer udružujući se s Nikolajem Buharinom i Aleksejem Rikovim protiv Zinovjeva i Kameneva. Do svoga pedesetog rođendana 1929. godine Staljin je učvrstio svoj položaj na mjestu Lenjinova nasljednika.

http://hr.wikipedia.org/wiki/Josif_Staljin

Нити је имао улогу у руковођењу устанком, тј. револуцијом, нити је имао било какву запажену улогу у револуцији. И одакле ти то да је политбиро 1917. имао 7 чланова?
Kliknite za proširenje...

Uporedi ovo što si skinuo sa Vikipedije sa onim što si sam prethodno napisao. A napisao si da Staljin nije imao značajnije mesto "čak ni posle revolucije".

Izgleda da je stvar je u tome što ti Oktobarsku revoluciju vidiš kao juriš na Zimski dvorac, a ne kao prevrat koji je bio mnogo sveobuhvatniji i u stvarnosti trajao mesecima i godinama. Neozbiljno je tvrditi da značajnu ulogu u revoluciji nije imao čovek koji je još za Lenjinovog života postao generalni sekretar KPSS.

Не знам да ли мислиш да је требало да СССР остави Пољску, Чехословачку, итд. под влашћу Немаца и са прохитлеровским режимима? Или можда мислиш да је требало да их препусти западним силама, да би западњаци имали што боље позиције после престанка оружаних дејстава?
Kliknite za proširenje...

Vlast Nemaca i prohitlerovskih režima u Poljskoj i Čehoslovačkoj 1945? No da ostavimo to.

A šta misliš o tome da Poljsku i Čehoslovačku posle rata prepuste Poljacima i Čehoslovacima? Mislim, pošto već voliš Staljina zbog toga jer se borio za to da Rusijom upravljaju Rusi (a ne Jevreji), da li misliš da su Rusi jedini narod koji ima pravo da upravlja svojom zemljom?
 
Uporedi ovo što si skinuo sa Vikipedije sa onim što si sam prethodno napisao. A napisao si da Staljin nije imao značajnije mesto "čak ni posle revolucije".

Izgleda da je stvar je u tome što ti Oktobarsku revoluciju vidiš kao juriš na Zimski dvorac, a ne kao prevrat koji je bio mnogo sveobuhvatniji i u stvarnosti trajao mesecima i godinama. Neozbiljno je tvrditi da značajnu ulogu u revoluciji nije imao čovek koji je još za Lenjinovog života postao generalni sekretar KPSS.
Kliknite za proširenje...

Да, можда сам се лоше изразио, Стаљин није имао особиту улогу у припреми револуције..

Vlast Nemaca i prohitlerovskih režima u Poljskoj i Čehoslovačkoj 1945? No da ostavimo to.

A šta misliš o tome da Poljsku i Čehoslovačku posle rata prepuste Poljacima i Čehoslovacima? Mislim, pošto već voliš Staljina zbog toga jer se borio za to da Rusijom upravljaju Rusi (a ne Jevreji), da li misliš da su Rusi jedini narod koji ima pravo da upravlja svojom zemljom?
Kliknite za proširenje...

А да ли ти мислиш да би Руси могли да управљају Русијом да нису толико јаки? И да ли мислиш да би Пољаци и Чехословаци управљали својим државама да није било СССР-а и Руса?
 
Evo sada sam malo prelistavao ono što imam.

Staljin je od početka revolucije član najviših organa partije.

Bio je u tzv. Uskom sastavu CK RSDRP(b), koji je izabran plenumom od 5.8.'17. (11 članova)
Bio je kao što smo rekli u prvom Politbirou (7 članova).
Bio je u tzv. Birou CK RSDRP(b) formiranom 29.11.'17. (4 člana).
Član je Biroa CK RSDRP(b) formiranom 8.3.'18. (7 članova).

I nakon toga kada je sve to sjedinjeno u jedinstveni Politbiro, član je tog organa sve do svoje smrti.
 
Да ме неко не схвати погрешно, Русији би било боље да револуције није било, али десило се шта се десило, а идеје водећих револуционара су биле такве да је руски народ био у опасности да нестане..
 
ccaterpillar:
Да, можда сам се лоше изразио, Стаљин није имао особиту улогу у припреми револуције..



А да ли ти мислиш да би Руси могли да управљају Русијом да нису толико јаки? И да ли мислиш да би Пољаци и Чехословаци управљали својим државама да није било СССР-а и Руса?
Kliknite za proširenje...

А како су то управљали својим државама? На даљински управљач из Москве? Изгледа да ти мислиш да, пошто су Руси већ ослободили многе земље од Немаца, па и Пољску и Чешку, да је у реду да их држе једно 50 година у статусу полумарионетске државе, толико Русији ваљда дугују, је ли.
 
Bastiani:
А како су то управљали својим државама? На даљински управљач из Москве? Изгледа да ти мислиш да, пошто су Руси већ ослободили многе земље од Немаца, па и Пољску и Чешку, да је у реду да их држе једно 50 година у статусу полумарионетске државе, толико Русији ваљда дугују, је ли.
Kliknite za proširenje...

Не, не мислим да је у реду, али мислим да идеалног нема нигде и да те државе свакако не би самостално одлучивале, као што није самостално одлучивала ни Холандија, ни Данска, и као што данас ни Грчка не одлучује самостално итд..

Ти говориш о неким идеалима, а ја о реалном животу..
 
Разлика је између нпр. Холандије и нпр Чехословачке. Комунизам је опстајао јер је држао свој житеље насилно затворене у оквиру државних граница и када су те границе отворене људи су кренули да беже из совјетског блока на Запад а није било обрнуто. Али удаљавамо се од теме.

Мене више занима Стаљинова рана биографија. Једном сам слушао једног публицисту како, више у шали, објашњава разлику између Лењина и Стаљина: "Док је Стаљин пљачкао возове, Лењин је из Швајцарске писао мами да му пошаље клизаљке." :)
 
Хаха, данас ти исти људибеже из Пољске и Мађарске опет на запад, па ником ништа..
И мене занима Стаљинова рана биографија, поготово начин на који се "прогурао" међу "прваке". Тамо су места била резервисана само за Јевреје и Јудеофиле, а он је успео да се ту убаци. Изгледа да је разлог томе што су га сматрали једним од њихових..
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top