" ...Još o puču od 27.marta i skorašnjim događajima..."

[Kraški lovac]

др Миле Бјелајац из Института за новију историју Србије то тврди у емисију Упитник!

http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/РТС+1/865626/Упитник.html

Ако ми можеш само рећи, у којем делу клипа?

 

[Пресретач]

Ако ми можеш само рећи, у којем делу клипа?

На самом почетку одмах после др Чедомир Антића.

 

[Kraški lovac]

На самом почетку одмах после др Чедомир Антића.

Ништа посебно! Који су то извори на које се он позива?

Није тада у Немачкој постојала иоле снажнија Србофобија. Став државног врха Немачке је тада био про-српски(посматрајући односе са народима Југославије)., а тек након 27. марта постаје про-хрватски. За разлику од Бјелајца, ја сам изворе навео.

 

[Добровољац]

После пада Француске јула месеца 1940. године је одлучено да за Југославију као целовиту државу нема места у Новој Европи, то тада политички врх земље није знао.

Ко је одлучио? Ти?

18. oktobra 1940. godine, načelnik štaba kopnene vojske general-pukovnik Franc Halder piše u „Ratnom dnevniku“:
„Neizmerno veliki rad sa papirima. Između ostalog i na uputstvu za obradu napada na Jugoslaviju. Feldmaršal Brauhič biće izvršilac poduhvata“.

Ма ако сте вас двоје рекли онда да вам верујемо.

А у време "обраде напада на Југославију" Немачка продаје Југославији по најповољнијим ценама ескадрилу ловаца месершмит 109 и то у склопу "обраде напада на Југославију".

Наравно да је Хитлерова Немачка чинила непријатељске поступке према Југославији и пре 27. марта 1941. год.
Она је организовала пету колону у Југославији од Фолксдојчера са два центра, једним у Новом Саду, а другим у Београду и снабдела их моћним радио уређајима и непрекидно одржавала везу са њима, ткз. "Организација Јупитер" под руководством Другог одељења војне обавештајне службе Абвер (Abver II).
Хитлер марта 1940. године именује др Јанка Сепа за председника Немачке народносне групе (Volksgrupen-Führer).

Шта је ту непријатељски поступак?
Хитлер је тражио да немачка мањина у Југославији има добар третман и ништа више.


Највећи дочек у историји Рајха за било ког странца:

У Немачком Рајху је несметано функционисала усташка организација која је финасирана од Немаца уз чију финансијску помоћ је издавала своју пропагандну штампу. На протесте југословенске владе прекинуто је издавање усташке пропаганде али не и деловање, финансијска и логистичка помоћ се интезивирала, усташе су школоване у Немачкој, обучаване и опремане и ако се југословенској влади гарантовало да је прекинута сарадња немачке владе са организацијом усташа.

Докле више левичарске лажи? Пре 27.3. усташки покрет је био забрањен у Немачкој. Саме усташе о томе пишу у својим мемоарима!

Сви који подржавате 27.3. сте усташе. Уосталом, Павелић се први обрадовао 27. марту,јер без тога не би могао ништа да уради.

"Боље гроб него роб,боље рат него пакт.",то је била парола свих оних англофилских и совјетофилских олоша,који су и од рата и од гроба бежали у паници ка мору,да би се дочепали најближег аеродрома или евентуалног брода,који би их одвео у какав сигурнији крај,далеко од рата и бојишта,остављајући народ да буде и роб и гроб.

 

[Добровољац]

Одломак о НДХ из текста Милана Банића - Агонија Југославије:

„НЕЗАВИСНА ДРЖАВА ХРВАТСКА"

Уочи овог рата, Енглеска се је најактивније зaложила за разбијање Југославијине јединствености, за њен преображај у дуалистичку државу, за довођење Хрватске на ранг потпуно равноправног фактора и субјекта са Србијом. Осетивши то, Немачка је — сасвим природно — радила управо обратно: јачала је Југославију; отворено се изјаснила за њено унитаристичко уређење (в. вишекратне г. Хитлерове изјаве да је Трећи Рајх за јаку и јединствену Југославију); све је предузимала да ојача позицију Београда, и да с Београдом нађе базу за што тешњу економску и политичку сарадњу.

Да политичком Београду нису вране мозак попиле, он би био оберучке прихватио поменуту тенденцију Трећег Рајха, јер је то било у евидентном интересу Београда, српства, па и читаве Југославије. Један једини србијански државник, проницљив и ингениозан, уочио је то и схватио; био је то др. Милан Стојадиновић. Али, када је Стојадиновић почео да спроводи политику интимне сарадње с Немачком и Италијом, и тиме да спасава јединство Југославије, устала је на њега ала и врана: у парламенту (у буџетској дебати 1938), Милан Стојадиновић био је због тога отворено квалификован као издајник; а на парламентарним изборима, под крај 1938, против Стојадиновића формирала се је коалиција од крајњих десничара до крајњих левичара, те повела прави крсташки поход против јединог далековидног србијанског политичара.
Резултат: пао је Милан Стојадиновић; пало је и јединство Југославије. Једнога и друго оборише Енглези. Али, најактуелнији помагачи у рушењу јединства Југославије били су београдски политички „генији". лажни жреци још лажније демократије и најлажнијег споразума. Док се је то дешавало, у Загребу су се ваљали, пуцали, од смеха над кратковидошћу и борнираношћу београдских „генија". Политички Загреб, тобож инфериоран и глуп, кроз кикот је тада говорио: „Па то је идеално! Београд носи воду за нас; Београд свршава наш посао! Што још да бринемо!"
*
Букнуо је актуелни рат. Енглеској је стало да под сваку цену увуче Југославију у њ, на својој страни; Немачкој — да Југославију одржи што даље од рата.

Загребу, руковођеном здравим животним инстинктом, не иде се у рат. Зато му Лондон поручује: „Морате у рат! Ми смо разбили јединство Југославије, ми смо од вас створили државу у држави, само зато да бисте ишли у рат!" А Загреб, након извесног врдања, одговара: „Не пада нам ни на крај памети да пођемо у рат! У рату би не само пропало све оно што смо 26. августа 1939 добили, него би нам био уништен народ и земљa!"

Београд је изгубио здрав инстинкт одржања, Њему Берлин саопштава: „Зар не видите да вам Лондон ради о глави? Пођете ли у рат, биће крај Југославије, биће поготово упропаштено српство.

Останете ли ван рата, гарантујемо вам интегритет Југославије, па још и територијални излазак на Егејско море!"

И Кнез Павле, оборивши раније Стојадиновића, у последњи час увиђа да је Стојадиновићево гледиште било једино спасоносно, те се сам решава да спроводи његову политику, и потписује пакт са силама Осовине.

Београд, коме је Бог одузео памет, квалификује спасавање Југославије као издају, обара Кнеза Павла и пакт с Осовином!

На то Загреб поручује Београду: „Ми никако нећемо у рат! Ако је вама стало до рата, ајте сами; а ми ћемо радије из државе него ли у рат!" Београд одговара: „Идемо у рат, макар и сами! А ви, како вам драго!"

Др. Мачек се је, на то, поколебао и дошао у Београд, на преговоре, не би ли од рата и пропасти спасао и Хрватску и Југославију. А др. Анте Павелић, у емиграцији, овако је резоновао: „Ако се у Београду, у последњем часу, одлуче да усвоје слово и дух пакта од 25. марта, мени је одзвонило! Покрет, који предводим, може да буде алиментиран и делотворно подржаван само из земаља, потписницa Осовинског пакта; прими ли и Београд сасвим лојално тај пакт, биће подрезане жиле које дају животие сокове мојој акцији, и ја ћу бити ликвидиран!"

Али политички Београд и његови „генији", његова лажна демократија и деморалисана „војска", изгубили су здрав разум, па вичу: ,,Боље рат него пакт!''

Тиме је Београд извршио самоубијство, сам изрекао смртну пресуду Југославији, сам издвојио Хрватску из њезина састава. Берлин је на дрски афронт донео одлуку о егземпларном кажњавању Београда; г. Адолф Хитлер је потписао и у дело спровео смртну осуду коју је Београд сам себи изрекао; др. Анте Павелић је ликовао, јер је Београд, из своје сопствене иницијативе, неочекивано свршио, завадивши се с памећу, његов (Павелићев) посао!

Из фаталаног, самоубиственог лудовања политичког и аполитичког Београда, његове бесне „демократије" и солдатеске, никла је: слободна и независна Велика Хрватска, с границама на Дрини!
*
Судбоносне грешке и заблуде београдских властодржаца (поготово властодржачких узурпатора из ере југословенске агоније), победе првенствено немачког, дабоме и италијанског оружја, створиле су независну Хрватску и удариле темеље новој констелацији на Балкану.

За сада, међутим, било би још преурањено говорити о дефинитивној систематизацији односа на овом полуострву — до ње ће доћи тек након завршетка актуелног европског рата.

Кад немачки (и осовински) духовни и физички мач буде обезбедио коначну еманципацију Европе од англосаског скрбништва, нова ера има да завлада на овоме континенту, коме тек дедомично — тако рећи, само својом главом, а не својим трупом — припадају океански бритски империј и евразијска Совјетска Унија.

Према већ јасно израженој вољи и искристализованој претстави предводнице нове Европе, национал-социјалистичке Немачке, то неће бити ера слепог међусобног изигравања и побијања него хармоничне сарадње европских народа. Нова ера и не би била нова, кад — уместо досадашње међународне анархије — у Европи не би био заведен ред, заснован на једино позитивном начелу хиерархије: Нова Европа има да буде радна задруга, којој ће као старешина на челу стајати онај народ који то — по својој стваралачкој снази, свом организаторном таленту, својој нумеричкој, физичкој и духовној премоћи, по својем централном геополитичком положају — заслужује, а то је немачки народ; радна задруга, у којој ће немачком народу главни сарадници да буду француски и италијански народ, и у којој ће остали европски народи заузети положаје и вршити функције који их, по њиховој стварној вредности, припадају.

O свему томе треба балкански народи, особито балкански Словени, већ сада да поведу рачуна. Балканске односе до сада је характеризовала најнескрупулознија борба националних мегаломанија, која се је, отворено или маскирано, водила уз примeну начела »mors tua, vita mea«. Поготово балкански Словени и одвећ често су падали у рецидив готово бисмо рекли националистичког канибализма: Бугари, Срби, Хрвати, деломично и Словенци, наизменично су једни другима одрицали право на сам опстанак, право на народно име и национални териториј. Победа Осовине већ је учинила, и учиниће, овој нездравој појави крај. Победничка Осовина — надамо се у то и верујемо — праведно ће разграничити животне проеторе појединих балканских народа, тиме уклонити узроке будућих раздора и сукоба, створити предуслове за позитиван развој читавог, до сада заосталог Балкана — за развитак културни, привредни, социални и политички!

Под eгидом и окриљем старешине европске задруге, Трећег Рајха, балканским народима пружићe се могућност да се међусобно такмиче — не празним речима, не стерилном борбом, не надувеним позама и смешним испрсавањем него конструктивним радом — у учешћу на изградњи новог европског и балканског поретка, на изградњи једне нове, уистину човечне и човека достојне, симбиозе.

Зар је на одмет, ако се већ сада на то мисли; ако се већ сада, поготово ми балкански Словени, на то будемо спремали и спремили?

Сарадња мeђу нама на Балкану није умрла и није сахрањена, како то моментано може да изгледа. Истинске и искрене сарадње, на жалост, међу нама једва да је било. Она има тек да се роди! А родиће се, не из немачког пораза него из немачке победе у овом рату: немачким поразом, цео Балкан био би претворен у арену таквог дивљаштва, такве братоубилачке борбе, уистину канибалског разрачунавања, каквих Европа уопште још није видела ни доживела. Ко то не види, ко то не предвиђа, тај је феноменално кратковид, томе је суђено да разбија главу о зид, доклегод глава не пукне!

Да, сарадња међу нама има тек да се роди! Али, боље је и пробитачније по нас да се она роди нашим свесним учешћем него да нам буде наметнута!

 

[krauterbox]

Kraški lovac - Швапска организација, за сваки случај, ту је и план напада, ако нешто не дај Боже крене по злу( а кренуло је) Силан аргумент, нема шта!

Nije dobar ... O.K. idemo dalje.

Kraški lovac - Ништа посебно! Који су то извори на које се он позива?

Није тада у Немачкој постојала иоле снажнија Србофобија. Став државног врха Немачке је тада био про-српски(посматрајући односе са народима Југославије)., а тек након 27. марта постаје про-хрватски. За разлику од Бјелајца, ја сам изворе навео.

Bjelajac već nekih 6 g. piše knjigu koja će se između ostalog baviti i problematikom 27. marta, trebala bi (kako sam ćuo) izaći ove jeseni.

Čovjek naravno krije ono što je pronašao po arhivima - to je sasvim normalno, ali dva puta do sada je ipak u javnost izašao sa nekim svojim otkričima.
Prvi put je to bilo 2006. u polemici na stranicama "Politike" sa dr Zoranom Janjetovićem, a drugi put je 2009. neke od dokumenata (uz dozvolu Bjelajca) predstavio (ako dobro pamtim) Dragan Aleksić u okviru svog izlaganja na Međunarodnom naučnom skupu "Oslobođenje Beograda 1944. g." održanom u Arhivu Jugoslavije te godine u oktobru.

Elem u "Politici" i na skupu skupu su navedeni dokumenti od kojih se jedan odnosio npr. na razgovor u Berlinu Hitlera i Ćana održanog 7, jula 1940. u kojem je zaključeno da Jugoslavija onakva kakva je sada neće imati "pravo građanstva" u novoj od Osovine stvorenoj Evropi.

Takođe u francuskim arhivima nađen je dokument, odnosno izvještaj iz Budimpešte od 25. septembra 1940. kojim se nadležni u Višiju obavještavaju o zadovoljstvu mađarskih političkih krugova odlukom predstavnika sila Osovine, sa sastanka u Rimu, o razbijanju Jugoslavije i davanju Mađarskoj (kao nagradu za pristup savezu) njezinog "komada" u koji ulazi čak i Zemun.

Isto je tako i u Sofiji pronađen izvještaj razgovora generalisimusa Žekova sa Hitlerom i fon Ribentropom od augusta 1940. u kojem se kaže da se Hitler još dvoumi po pitanju Jugoslavije, u prvom redu zbog ekonomskih razloga, ali da će nakon konačne pobjede Rajha u Evropi Jugoslavija biti raskomadana, a Srbija svedena u granice "Stare srbije".

 

[krauterbox]

Spojler

Ко је одлучио? Ти?

Ма ако сте вас двоје рекли онда да вам верујемо.

А у време "обраде напада на Југославију" Немачка продаје Југославији по најповољнијим ценама ескадрилу ловаца месершмит 109 и то у склопу "обраде напада на Југославију".

Spojler

Шта је ту непријатељски поступак?
Хитлер је тражио да немачка мањина у Југославији има добар третман и ништа више.


Највећи дочек у историји Рајха за било ког странца:

Докле више левичарске лажи? Пре 27.3. усташки покрет је био забрањен у Немачкој. Саме усташе о томе пишу у својим мемоарима!

Сви који подржавате 27.3. сте усташе. Уосталом, Павелић се први обрадовао 27. марту,јер без тога не би могао ништа да уради.

"Боље гроб него роб,боље рат него пакт.",то је била парола свих оних англофилских и совјетофилских олоша,који су и од рата и од гроба бежали у паници ка мору,да би се дочепали најближег аеродрома или евентуалног брода,који би их одвео у какав сигурнији крај,далеко од рата и бојишта,остављајући народ да буде и роб и гроб.

Ne vjeruješ ljotane meni nego Hadleru.
Nađi njegov dnevnik - ima ga na netu.

A šta je sve kada bi ti samo znao dala SSSR-u.
Sovjetski vojni stručnaci su po njemačkim fabrikama hodali bez ikakvih ograničenja.

 

[Пресретач]

Ко је одлучио? Ти?

А у време "обраде напада на Југославију" Немачка продаје Југославији по најповољнијим ценама ескадрилу ловаца месершмит 109 и то у склопу "обраде напада на Југославију".


Шта је ту непријатељски поступак?
Хитлер је тражио да немачка мањина у Југославији има добар третман и ништа више.

Највећи дочек у историји Рајха за било ког странца:

Докле више левичарске лажи? Пре 27.3. усташки покрет је био забрањен у Немачкој. Саме усташе о томе пишу у својим мемоарима!

Сви који подржавате 27.3. сте усташе. Уосталом, Павелић се први обрадовао 27. марту,јер без тога не би могао ништа да уради.

"Боље гроб него роб,боље рат него пакт.",то је била парола свих оних англофилских и совјетофилских олоша,који су и од рата и од гроба бежали у паници ка мору,да би се дочепали најближег аеродрома или евентуалног брода,који би их одвео у какав сигурнији крај,далеко од рата и бојишта,остављајући народ да буде и роб и гроб.

Одлучили су Немачка и Италија.
Немачка мањина Југославију није сматрала својом државамо а Србе је доживљавала као непријатеље.
Тај дочек је био чист промашај по забелешкама ген. Хајнца Гудеријана.
Нису то левичарске лажи веж изјаве високих функционера јавне и тајне полиције Краљевине Југославије.
Нико не подржава преврат јер иза сваког преврата стоји нека од великих сила, Павелић је био сарадник британског СИС-а од 1926. тако да је сигурно знао за припреме пуча у Београду.
Износе се само чињенице без политичке обојености.

 

[Акај]

Бирајмо речник, верујем да нико од не жели да ова тема заврши под кључем.

 

[Kraški lovac]

Nije dobar ... O.K. idemo dalje.

Bjelajac već nekih 6 g. piše knjigu koja će se između ostalog baviti i problematikom 27. marta, trebala bi (kako sam ćuo) izaći ove jeseni.

Čovjek naravno krije ono što je pronašao po arhivima - to je sasvim normalno, ali dva puta do sada je ipak u javnost izašao sa nekim svojim otkričima.
Prvi put je to bilo 2006. u polemici na stranicama "Politike" sa dr Zoranom Janjetovićem, a drugi put je 2009. neke od dokumenata (uz dozvolu Bjelajca) predstavio (ako dobro pamtim) Dragan Aleksić u okviru svog izlaganja na Međunarodnom naučnom skupu "Oslobođenje Beograda 1944. g." održanom u Arhivu Jugoslavije te godine u oktobru.

Elem u "Politici" i na skupu skupu su navedeni dokumenti od kojih se jedan odnosio npr. na razgovor u Berlinu Hitlera i Ćana održanog 7, jula 1940. u kojem je zaključeno da Jugoslavija onakva kakva je sada neće imati "pravo građanstva" u novoj od Osovine stvorenoj Evropi.

Могуће, могуће! Мислим, ниси морао бити ни Хитлер, нити Ћано, да би схватио да она држава, онаква каква је била те 40. године нема светлу будућност.

Takođe u francuskim arhivima nađen je dokument, odnosno izvještaj iz Budimpešte od 25. septembra 1940. kojim se nadležni u Višiju obavještavaju o zadovoljstvu mađarskih političkih krugova odlukom predstavnika sila Osovine, sa sastanka u Rimu, o razbijanju Jugoslavije i davanju Mađarskoj (kao nagradu za pristup savezu) njezinog "komada" u koji ulazi čak i Zemun.

Isto je tako i u Sofiji pronađen izvještaj razgovora generalisimusa Žekova sa Hitlerom i fon Ribentropom od augusta 1940. u kojem se kaže da se Hitler još dvoumi po pitanju Jugoslavije, u prvom redu zbog ekonomskih razloga, ali da će nakon konačne pobjede Rajha u Evropi Jugoslavija biti raskomadana, a Srbija svedena u granice "Stare srbije".

Међутим, овај део ми је крајње сумњив. Прво, да смо ушли у тај савез и у њему остали, након рата би и нас требало наградити, не само Мађаре, а нас у Немачкој(пре тог 27. марта) нити су мрзели, нити желели да наплаћују некакве дугове из прошлости.

Онда, нема ми логике ово, ''сведена на границе Старе Србије'', јер у Стару Србију спадају Рашка, Косово, Метохија и Вардарска Македонија? За то не постоји ваљан разлог, да сваку земљу савезницу награди, а само Србе сатанизује. Опет се враћам на Хетлерове речи из 1944. Србима сам дао необично великодушну понуду, која доста говори, гледајући Југославију, он је видео Србе, не усташе или њима сличне, јер смо били једини народ који је цинио и поштовао у том делу Европе, а можда и шире. Е, зато је касније он потпуно променио плочу и зато је Недићу рекао када су се састали, да су га Срби два пута ујели за срце и да ће, ако се то поново деси, сравнити Србију са земљом. Буквално тим речима.

 

[Добровољац]

Ne vjeruješ ljotane meni nego Hadleru.
Nađi njegov dnevnik - ima ga na netu.

A šta je sve kada bi ti samo znao dala SSSR-u.
Sovjetski vojni stručnaci su po njemačkim fabrikama hodali bez ikakvih ograničenja.

Ко је бре тај Хадлер? Покажи баш да видимо.

Војну технику сигурну није давала СССР-у у време њиховог савезништва.

Одлучили су Немачка и Италија.

Да,али само у левичарским лажима.
Италија је водила двоструку политику, у зависности од прилика.
Камо среће да није оборен Стојадиновић и да је онда направљена зајеничка граница Србије и Италије,а сви шиптари послати у Турску, што је већ било договорено са Мусолинијем и Ћаном.

Немачка мањина Југославију није сматрала својом државамо а Србе је доживљавала као непријатеље.

Да,да,како да не.
Чак су се и многи фолксдојчери борили на страни Југославије у априлском рату,за разлику од комуниста чијим се лажима служиш.

Тај дочек је био чист промашај по забелешкама ген. Хајнца Гудеријана.

А по чему је чист промашај? Шта је по теби онда погодак?
Парада је била замарајућа,али је оставила велики утисак на кнеза Павла.

Нису то левичарске лажи веж изјаве високих функционера јавне и тајне полиције Краљевине Југославије.

Ево ти и изјаве Адолфа Хитлера:


Pišu: Miodrag Janković i Veljko Lalić
DANIMA u drugoj polovini maja 1939. godine nemačka štampa je najavljivala posetu kneza Pavla. Opisivana je Jugoslavija u najlepšim bojama, predstavljana voljena kraljevska porodica. Hitler je nameravao ne samo da impresionira kneza, nego i čitavu Evropu jednim dotle neviđenim dočekom.
Osmodnevni boravak njihovih kraljevskih visočanstava u Nemačkoj bio je do najmanjih pojedinosti isplaniran.
1. Prvog juna doček i banket koji je Hitler priredio u Rajhskancelariji;
2. Drugog juna vojna parada (trajala je više od tri časa), uveče opera "Majstori pevači" sa svečanim prijemom i večerom u pauzi;
3. Trećeg juna odlazak u Potsdam na ručak koji daje Ribentrop u Novoj palati, zatim čaj sa Gebelsom i večera sa Hitlerom u Kajzerhofu;
4. Četvrtog juna šetnja po Berlinu i Geringov prijem u Šarlotenburgu: večera sa svećama, baletom na travi, vatrometom i spuštanjem zastava padobranima;
5. Petog juna ručak utroje sa Hitlerom, a zatim popodne sastanak samo između kneza Pavla i Hitlera u Drezdenu;
Posle toga privatna poseta Geringu na njegovom poljskom imanju u Karinholu.

Vojna parada je bila naročito impresivna: beskrajni niz potpuno novih tenkova, oklopnih kola i topova dok iznad njih lete avioni u savršenim formacijama. Trideset hiljada SA trupa je bilo mobilisano za službenu bezbednost i špalir.
Hitler, Gering i Ribentrop su hteli da pridobiju kneza za pakt prijateljstva sa Nemačkom, ili, da im bar obeća da neće sklapati sa Engleskom nikakav ugovor o garantijama.
U Arhivi kneza Pavla nalazi se Hitlerova zdravica i knežev odgovor.

"VAŠE kraljevsko visočanstvo!
Velika mi je čast i zadovoljstvo, što mogu da poželim dobrodošlicu Vašem kraljevskom visočanstvu regentu Kraljevine Jugoslavije i Njenom kraljevskom visočanstvu princezi Olgi u glavnom gradu nemačkog rajha.

Ali ja Vas takođe pozdravljam i u ime celog nemačkog naroda, jer on je pun osećanja srdačnog prijateljstva prema Njegovom veličanstvu kralju Petru II, prema Vašoj otadžbini i jugoslovenskom narodu.

Nemačko prijateljstvo prema jugoslovenskom narodu nije samo spontano, već je svoju dubinu i trajnost steklo u tragičnom metežu svetskog rata.Nemački vojnik tada je naučio da ceni i poštuje svog izuzetno hrabrog protivnika. Verujem da je to bilo obostrano. Ovo međusobno poštovanje potvrdiće se u zajedničkim političkim, kulturnim i ekonomskim interesima.
Tako i u Vašoj sadašnjoj poseti, Vaše kraljevsko visočanstvo, vidimo samo živi dokaz ispravnosti ovog našeg uverenja i crpimo istovremeno iz nje nadu da će se nemačko-jugoslovensko prijateljstvo razvijati i u budućnosti i poprimati sve bliskije vidove.

U VAŠEM prisustvu, Vaše kraljevsko visočanstvo, vidimo takođe i odličnu priliku za otvorenu i prijateljsku razmenu mišljenja, koja - u to sam ubeđen - po oba naša naroda i države, u ovom smislu može viti samo od koristi. Verujem u to, tim više, kako će jedan čvrsto utemeljen i pun poverenja odnos Nemačke prema Jugoslaviji - pošto smo sticajem istorijskih događaja postali susedi zauvek utvrđenih zajedničkih granica - da osigura ne samo trajan mir između naša dva naroda i zemlje, nego će takođe predstavljati umirenje našem razdraženom kontinentu. Ovaj, pak, mir, cilj je svih onih koji su voljni za istinski graditeljski rad.

Dopuštam sebi nadu, da će Vaše kraljevsko visočanstvo tokom Vašeg kratkog boravka u Nemačkoj steći jasnu sliku o graditeljstvu i volji za rad i mir nemačkog naroda, koji nema drugi cilj, do očuvanja osnova svog postojanja i svog prirodnog prava da neiscrpnim radom krene u susret sigurnoj budućnosti Evrope u kojoj će zavladati mir.

Budite sigurni da Nemačka i njena vlada sa iskrenim simpatijama prati put uspona, kojim jugoslovenski narod odan zavetu kralja Aleksandra na isti način i tako uspešno stremi. Ovaj Vaš rad dostojan je najboljih želja, mojih i nemačkog naroda.
U tom duhu dižem moju čašu u zdravlje Njegovog veličanstva kralja Petra II, u lično zdravlje Vašeg kraljevskog visočanstva i Njenog kraljevskog visočanstva princeze Olge, za dobro Vašeg visokog regentstva, i za napredak jugoslovenskog naroda!"

"GOSPODINE rajhskancelare!

Veoma srdačne reči, kojima ste udostojili princezu i mene, duboko su nas dirnule, i zahvalni smo Vam za njih, kao i za sve one dokaze iskrenog i najtoplijeg gostoprimstva, kojim smo dočekani tokom našeg boravka u velikom nemačkom rajhu.

Uveren sam da će pažnja koju ste, Vaša ekselencijo, kao i vlada rajha i nemački narod, pokazali ovih dana meni i princezi, biti pozdravljena sa najvećom radošću od čitavog jugoslovenskog naroda, i biti shvaćena kao još jedan dokaz dubokih simpatija i prijateljstva naših dveju susednih zemalja.

Meni je isto toliko drago da primetim otvorenu srdačnost i gostoprimstvo na koje sam naišao, kod vas, gospodine rajhskancelaru, pod čijim je odlučnim vođstvom nemački narod u današnje vreme ostvario jednu od najsjajnijih epoha istorije Evrope, kao i kod eminentnih državnika rajha.

Jugoslovenski narod znao je i u prošlosti da poštuje sve one dragocene osobine nemačkog naroda koje su ga dovele do ujedinjenja i snažnog razvoja duha i kulture. Jugoslovenski narod nije umeo ovo samo da ceni, već je, i u svojoj sopstvenoj borbi za ujedinjenje i u svojim naporima da izgradi svoju kulturu, u nemačkom narodu našao veličanstveni primer nacionalne samodiscipline, reda, rada i stvaralačkog oduševljenja, i nalazi ga i danas.

Odnosi između Nemačke i Jugoslavije, kao i prijateljska priroda istih, su zahvaljujući ispravnom shvatanju životnih interesa oba naroda suseda, već godinama i konačno utvrđeni. Srećno nadopunjavanje ekonomija obeju zemalja bez sumnje je značajno doprinelo i jačanju našeg prijateljstva.

Moja poseta takođe je izraz odlučne volje jugoslovenskog naroda da živi i sarađuje sa nemačkim narodom u atmosferi mira i prijateljstva. Stoga me veoma raduje da se u rečima Vaše ekselencije obnavljaju svečane obaveze, da i veliki nemački rajh želi očuvanje i učvršćivanje prijateljske saradnje sa Jugoslavijom, i namerava da poštuje njenu slobodu i nezavisnost, kao i granice, koje su nam od prošle godine trajnim susedstvom povezane.

U ovim izjavama ne vidim samo ostvarenje uslova za razvoj još tešnjih veza između Nemačke i Jugoslavije već i vredan doprinos konsolidovanju mira u ovom delu Evrope.

Sa takvim osećanjima podižem svoju čašu za ličnu sreću Vaše ekselencije i dobrobit velikog nemačkog naroda."

Нико не подржава преврат јер иза сваког преврата стоји нека од великих сила, Павелић је био сарадник британског СИС-а од 1926. тако да је сигурно знао за припреме пуча у Београду.

Све време говориш против пакта сад одједном не подржаваш,среди се сам са собом.

Износе се само чињенице без политичке обојености.

Ма нееее,нимало политичке обојености...

 

[Добровољац]

НЕМАЧКА

Односи између Немачке, која је после Првог светског рата имала да плаћа ратну одштету, и Југославије развијали су се постепено.Односи су се углавном ограничавали на привредне везе, јер Немачка није хтела да се упушта ни у какве интриге против Краљевине Југославије.Све до 25. марта 1941. године није између Немачке и Југославије био склопљен ни један политички уговор.

Краљ Александар је био одлучан да успостави добре односе са Немачком која је почела да се уздиже.Франц фон Папен, тадашњи немачки посланик у Бечу, јавио је 26. октобра 1934. године, Хитлеру садржај једне поруке коју му је предао југословенски посланик: "Путујем у Париз јер имам савез са Французима, са којима имам и доста заједничких интереса, али без обзира на све шта се може говорити у Паризу, ја нећу никада учествовати ни у једној колаицији која би имала да решава средњеевропска питања, ако у њој није заступљена Немачка".Илија Јукић тврди да је Хитлер Краљу нудио савез два пута у току пролећа и лета 1934. године.

Трагична погибија краља Александра 9. октобра 1934. године пресекла је даље развијање ових односа.Немци су, међутим, сачували успомену и респект према мртвом Краљу; на погребним свечаностима у Веограду појавио се лично маршал Херман Геринг, друга личност Трећег рајха и одао војничку почаст пред одром мртвоме Краљу.

Милан Стојадиновић је посетио Немачку јануара 1938. године.Његов састанак са Хитлером се десио 17. јануара 1938. године у присуству Геринга, фон Нојарта и фон Херена који је тада био немачки посланик у Београду. Хитлер је уверавао Стојадиновића да између Немачке и балканских земаља нема никаквих спорних питања...Немачки интереси на Балкану једино су економске природе, а никако политичке.

Хитлер је, вели Стојадиновић, тврдио да не жели никакав политички пакт са Југославијом: "Југословенске границе остаће неповредиве, као што је Италијанска на Бренеру.Уосталом, за Југославију је, у односу на Немачку, најбоља заштита, добро третирање немачке мањине, која тамо живи и за коју знам да је лојална према југословенској држави".

Пад Милана Стојадиновића и образовање владе Драгише Цветковића изазвало је у Берлину велико разочарење.Пошто се мало смирило узбуђење око Стојадиновићевог пада, југословенска влада је покушала оживљавање разговора са Немачком. Пред крај априла 1939. године Цинцар-Марковић је отпутовао за Немачку. 25. априла имао је разговор са Рибентропом, а 26. априла је био примљен и од Хитлера.Из записника који је вођен за време разговора се види следеће; југословенска влада је већ дискутовала о приступању пакту Антикоминтерне.Цинцар-Марковић је био за приступање пакту, али су принц Регент и други министри били мишљења да је такав потез преурањен.Јавно мњење у Југославији би требало да буде боље припремљено.

Посета кнеза Павла Немачкој је била од 1. до 5. јуна 1939. године.Ова посета је веома импоновала Хитлеру и све је чињено да она на кнеза Павла остави јак утисак.Немачка влада је утрошила 30 милиона рајх марака за кнежев боравак.Хитлер није успео да придобије кнеза Павла на своју страну.То је Хитлера веома љутило.Посета кнеза Павла је за Немце била неуспех.Бојећи се вероватно да његову посету Хитлеру у Лондону не схвате погрешно, кнез Павле је после ове посете под изговором "болести и консултовања лекара" отишао у Велику Британију где је изложио своје утиске из боравка у Немачкој и саопштио да је рат на прагу.Енглези су ипак веровали да Хитлер неће ићи даље од уцена.



О Италији:

Мусолини је признао, са су Хитлер и он, на свом састанку, решавали о Југославији и да су решили да Југославији учине велике концесије и да желе да она остане ван рата.Мусолини је још рекао да је настао задњи час да се Југославија коначно одлучи.Рок је истицао крајем фебруара.Мусолини је овом приликом понудио измену становништва у Истри за албанско становништво у Југославији: "То је нарочито важно за вас Србе, јер би на тај начин посрбили ваше Косово, чије је становништво претежно албанско и које за вас Србе има толику историјску и националну вредност".

Стакић је 9. фебруара реферисао кнезу Павлу о својим разговорима са Мусолинијем и грофом Ћаном.Међутим, кнез Павле није био спреман да прими италијанске предлоге:"Ја немам право да Словенце и Хрвате премештам са њиховог националног тла на коме живе хиљаду година". 24. фебруара 1941. Мусолини је поново примио Стакића, који му је донео одговор кнеза Павла.

http://www.svetskirat.net/istorija/susedi.htm

 

[Пресретач]

Ко је бре тај Хадлер? Покажи баш да видимо.

Војну технику сигурну није давала СССР-у у време њиховог савезништва.


Да,али само у левичарским лажима.
Италија је водила двоструку политику, у зависности од прилика.
Камо среће да није оборен Стојадиновић и да је онда направљена зајеничка граница Србије и Италије,а сви шиптари послати у Турску, што је већ било договорено са Мусолинијем и Ћаном.

Да,да,како да не.
Чак су се и многи фолксдојчери борили на страни Југославије у априлском рату,за разлику од комуниста чијим се лажима служиш.

А по чему је чист промашај? Шта је по теби онда погодак?
Парада је била замарајућа,али је оставила велики утисак на кнеза Павла.

Ево ти и изјаве Адолфа Хитлера:


Pišu: Miodrag Janković i Veljko Lalić
DANIMA u drugoj polovini maja 1939. godine nemačka štampa je najavljivala posetu kneza Pavla. Opisivana je Jugoslavija u najlepšim bojama, predstavljana voljena kraljevska porodica. Hitler je nameravao ne samo da impresionira kneza, nego i čitavu Evropu jednim dotle neviđenim dočekom.
Osmodnevni boravak njihovih kraljevskih visočanstava u Nemačkoj bio je do najmanjih pojedinosti isplaniran.
1. Prvog juna doček i banket koji je Hitler priredio u Rajhskancelariji;
2. Drugog juna vojna parada (trajala je više od tri časa), uveče opera "Majstori pevači" sa svečanim prijemom i večerom u pauzi;
3. Trećeg juna odlazak u Potsdam na ručak koji daje Ribentrop u Novoj palati, zatim čaj sa Gebelsom i večera sa Hitlerom u Kajzerhofu;
4. Četvrtog juna šetnja po Berlinu i Geringov prijem u Šarlotenburgu: večera sa svećama, baletom na travi, vatrometom i spuštanjem zastava padobranima;
5. Petog juna ručak utroje sa Hitlerom, a zatim popodne sastanak samo između kneza Pavla i Hitlera u Drezdenu;
Posle toga privatna poseta Geringu na njegovom poljskom imanju u Karinholu.

Vojna parada je bila naročito impresivna: beskrajni niz potpuno novih tenkova, oklopnih kola i topova dok iznad njih lete avioni u savršenim formacijama. Trideset hiljada SA trupa je bilo mobilisano za službenu bezbednost i špalir.
Hitler, Gering i Ribentrop su hteli da pridobiju kneza za pakt prijateljstva sa Nemačkom, ili, da im bar obeća da neće sklapati sa Engleskom nikakav ugovor o garantijama.
U Arhivi kneza Pavla nalazi se Hitlerova zdravica i knežev odgovor.

"VAŠE kraljevsko visočanstvo!
Velika mi je čast i zadovoljstvo, što mogu da poželim dobrodošlicu Vašem kraljevskom visočanstvu regentu Kraljevine Jugoslavije i Njenom kraljevskom visočanstvu princezi Olgi u glavnom gradu nemačkog rajha.

Ali ja Vas takođe pozdravljam i u ime celog nemačkog naroda, jer on je pun osećanja srdačnog prijateljstva prema Njegovom veličanstvu kralju Petru II, prema Vašoj otadžbini i jugoslovenskom narodu.

Nemačko prijateljstvo prema jugoslovenskom narodu nije samo spontano, već je svoju dubinu i trajnost steklo u tragičnom metežu svetskog rata.Nemački vojnik tada je naučio da ceni i poštuje svog izuzetno hrabrog protivnika. Verujem da je to bilo obostrano. Ovo međusobno poštovanje potvrdiće se u zajedničkim političkim, kulturnim i ekonomskim interesima.
Tako i u Vašoj sadašnjoj poseti, Vaše kraljevsko visočanstvo, vidimo samo živi dokaz ispravnosti ovog našeg uverenja i crpimo istovremeno iz nje nadu da će se nemačko-jugoslovensko prijateljstvo razvijati i u budućnosti i poprimati sve bliskije vidove.

U VAŠEM prisustvu, Vaše kraljevsko visočanstvo, vidimo takođe i odličnu priliku za otvorenu i prijateljsku razmenu mišljenja, koja - u to sam ubeđen - po oba naša naroda i države, u ovom smislu može viti samo od koristi. Verujem u to, tim više, kako će jedan čvrsto utemeljen i pun poverenja odnos Nemačke prema Jugoslaviji - pošto smo sticajem istorijskih događaja postali susedi zauvek utvrđenih zajedničkih granica - da osigura ne samo trajan mir između naša dva naroda i zemlje, nego će takođe predstavljati umirenje našem razdraženom kontinentu. Ovaj, pak, mir, cilj je svih onih koji su voljni za istinski graditeljski rad.

Dopuštam sebi nadu, da će Vaše kraljevsko visočanstvo tokom Vašeg kratkog boravka u Nemačkoj steći jasnu sliku o graditeljstvu i volji za rad i mir nemačkog naroda, koji nema drugi cilj, do očuvanja osnova svog postojanja i svog prirodnog prava da neiscrpnim radom krene u susret sigurnoj budućnosti Evrope u kojoj će zavladati mir.

Budite sigurni da Nemačka i njena vlada sa iskrenim simpatijama prati put uspona, kojim jugoslovenski narod odan zavetu kralja Aleksandra na isti način i tako uspešno stremi. Ovaj Vaš rad dostojan je najboljih želja, mojih i nemačkog naroda.
U tom duhu dižem moju čašu u zdravlje Njegovog veličanstva kralja Petra II, u lično zdravlje Vašeg kraljevskog visočanstva i Njenog kraljevskog visočanstva princeze Olge, za dobro Vašeg visokog regentstva, i za napredak jugoslovenskog naroda!"

"GOSPODINE rajhskancelare!

Veoma srdačne reči, kojima ste udostojili princezu i mene, duboko su nas dirnule, i zahvalni smo Vam za njih, kao i za sve one dokaze iskrenog i najtoplijeg gostoprimstva, kojim smo dočekani tokom našeg boravka u velikom nemačkom rajhu.

Uveren sam da će pažnja koju ste, Vaša ekselencijo, kao i vlada rajha i nemački narod, pokazali ovih dana meni i princezi, biti pozdravljena sa najvećom radošću od čitavog jugoslovenskog naroda, i biti shvaćena kao još jedan dokaz dubokih simpatija i prijateljstva naših dveju susednih zemalja.

Meni je isto toliko drago da primetim otvorenu srdačnost i gostoprimstvo na koje sam naišao, kod vas, gospodine rajhskancelaru, pod čijim je odlučnim vođstvom nemački narod u današnje vreme ostvario jednu od najsjajnijih epoha istorije Evrope, kao i kod eminentnih državnika rajha.

Jugoslovenski narod znao je i u prošlosti da poštuje sve one dragocene osobine nemačkog naroda koje su ga dovele do ujedinjenja i snažnog razvoja duha i kulture. Jugoslovenski narod nije umeo ovo samo da ceni, već je, i u svojoj sopstvenoj borbi za ujedinjenje i u svojim naporima da izgradi svoju kulturu, u nemačkom narodu našao veličanstveni primer nacionalne samodiscipline, reda, rada i stvaralačkog oduševljenja, i nalazi ga i danas.

Odnosi između Nemačke i Jugoslavije, kao i prijateljska priroda istih, su zahvaljujući ispravnom shvatanju životnih interesa oba naroda suseda, već godinama i konačno utvrđeni. Srećno nadopunjavanje ekonomija obeju zemalja bez sumnje je značajno doprinelo i jačanju našeg prijateljstva.

Moja poseta takođe je izraz odlučne volje jugoslovenskog naroda da živi i sarađuje sa nemačkim narodom u atmosferi mira i prijateljstva. Stoga me veoma raduje da se u rečima Vaše ekselencije obnavljaju svečane obaveze, da i veliki nemački rajh želi očuvanje i učvršćivanje prijateljske saradnje sa Jugoslavijom, i namerava da poštuje njenu slobodu i nezavisnost, kao i granice, koje su nam od prošle godine trajnim susedstvom povezane.

U ovim izjavama ne vidim samo ostvarenje uslova za razvoj još tešnjih veza između Nemačke i Jugoslavije već i vredan doprinos konsolidovanju mira u ovom delu Evrope.

Sa takvim osećanjima podižem svoju čašu za ličnu sreću Vaše ekselencije i dobrobit velikog nemačkog naroda."


Све време говориш против пакта сад одједном не подржаваш,среди се сам са собом.

Ма нееее,нимало политичке обојености...

Не него то кажу српски историчари.
Стојадиновић је био масон и британски човек до тога долази Гестапо 1942. године.
Стојадиновић је хтео на крупном капиталу бити господар Југославије.
По томе што генерал Гудеријан каже да су бачене силне паре, а да је кнез Павле одмах после посете Берлину отишао у Лондон.
Парада није оставила утисак на кнегињу Олгу која је послала једног југословенског агента да провери њене сумње да се појављују исти тенкови, Хитлер као стари преварант је вртио оклопна возила у круг.
Компликована је дипломатија на овим просторима не може се гледати црно-бело.
Волим историју па читам све живо већ 30 година.

 

[Bastiani]

Мислим да је у овој дискусији занемерено да је пуч од 27. марта (26. марта) сасвим различит догађај и невезан за демонстрације од тог датума. Официри који несумњиво јесу били англофили су извели пуч, али то није имало никакве везе са (српским) народом који је изашао на улице јер је сматрао пакт с Немачком (а против савезника Француске и Енглеске) неприхватљивим.

Треба мислити и на то да је Тројни пакт заправо оборен на улици, а да је пучистичка влада, колико год англофилна, објавила да прихвата све међународне уговоре који су потписани.

То релативизује констатацију о утицају Енглеске на мартовски преврат. Чак и да Симовић и друштво јесу били обични британски извршиоци (а то је у најмање руку дискутабилно), пакт је дискредитован масовним демонстрацијама које свакако Енглези нису могли да поруче.

 

[krauterbox]

Ко је бре тај Хадлер? Покажи баш да видимо.

Кako koji Halder ?

Čovjek je bio načelnik njemačkog generalštaba od ’38. do ’42. ... i pri tome je pisao dnevnik koji se smatra jednim od dva-tri najvažnija izvora za dejstva vermahta u tom periodu.
(A ovaj reci mi je l’ znaš barem šta je to „izvor“ ... mislim na „istorijski izvor“, a ne izvor vode?)

Evo ti link na rusko izdanje (skraćeno otprilike za ¼, ali ima dio onoga o Jugoslaviji što sam ja citirao ), pa pronađi 18. oktobar.
http://militera.lib.ru/db/halder/index.html

Војну технику сигурну није давала СССР-у у време њиховог савезништва.

A nije je l’?



Sovjeti su od Njemaca dobili (ovo dobili je uslovno rečeno – dobili su mogućnost da kupe i kupili su) krstaricu Lucov, u VMF SSSR-a ona je dobila naziv Petropavlovsk, a kasnije Talin.

„Dobili“ su između ostalog i 88 mm topove za podmornice, projektne nacrte za brodske kupole sa topovima od 406 mm i brodske kupole sa trostrukim 280 mm topovima.

„Dobili“ su dvije baterije teških haubica od 211 mm i bateriju protivavionskih topova od 105 mm. Takođe su dobili nekoliko primjeraka PzKw III, kao i po nekoliko primjeraka Me-109E, Me-110, Ju–88, He-100, Do– 215, Bu–133, Bu–131, Do-215.

Švabe su im prodale visinometre, sisteme za opskrbu kisikom na velikim visinama, avionske kamere, avionske radiostanice, akumulatore, nekoliko vrsta avionskih bombi i još 50-tak proizvoda avio-industrije.

Prodali su im npr. brodske motore, akumulatore za podmornice, periskope, optičke instrumente, hidroakustičnu aparaturu, kompase, teodolite itd, itd.

I ovo što sam nabrojao samo je manji dio ... da vidiš tek šta su „dali“ razno-raznih mašina, rudarske opreme, opreme za naftnu industriju, medicinske aparature, pa onda ...

I da, kao što sam rekao i prije - sovjetske delegacije bez ikakvih problema obišle su sve željene fabrike avio i tenkovske industrije. Njihovi stručnjaci su provodili sedmice u neometanom razgledanju i organizacije proizvodnje i sredstava za proizvodnju.

Tako da ti nemaš pojma o onome o čemu diskutuješ.

I pošto znam da voliš izvore i literaturu, evo ti gdje možeš naći ono o čemu sam ti gore pisao

- Шевяков А.А. Советско-германские экономические связи в предвоенные годы // Социологические исследования. 1995. №5.
- Шевяков А.А. Советско-германские экономические отношения в 1939-1941 годах // Вопросы истории. 1991. № 4-5. С. 167; 1941 год.
- Иваницкий Г.М. Советско-германские торгово-экономические отношения в 1939-1941 гг. // Новая и новейшая история. 1989. №5.
- Симонов Н. С. Военно-промышленный комплекс СССР в 1920-1950-е годы: темпы экономического роста, структура, организация производства и управление. М., 1996.
- Фолькман Х-Э. Советский Союз в экономических расчетах "Третьего Рейха". 1933-1941 годы // Отечественная история 1997. №2.
- Сиполс В.Я. Торгово-экономические отношения между СССР и Германией в 1939-1941 гг. в свете новых архивных документов // Новая и новейшая история. 1997. № 2.
- Мухин М.Ю. Эволюция системы управления советской оборонной промышленностью в 1921-1941 годах и смена приоритетов "оборонки" // Отечественная история // 2000. № 3.
- Штрандман Х.П. Обостряющиеся парадоксы: Гитлер, Сталин и германо-советские экономические связи. 1939-1941. // Война и политика 1939-1941. М., 1999.

 

[Добровољац]

Стојадиновић је био масон и британски човек до тога долази Гестапо 1942. године.

"Британског човека и масона" Британци држе неколико година у заробљеништву.Покажи нам молим те тај документ Гестапо-а.

Очигледно,присталице левичара подмећу великанима да су масони да би их оклеветали и да би сакрили да су заправо њихове вође масони.

Иначе,негде сам прочитао да је Хитлер после рата и окупације Србије тражио од Енглеза Стојадиновића,а за узврат нудио Енглезима седам њихових заробљених генерала,јер би Стојадиновић успоставио ред у Србији,али Енглези нису хтели то да прихвате. Лепше им је било да имају топовско месо у Србији.

По томе што генерал Гудеријан каже да су бачене силне паре, а да је кнез Павле одмах после посете Берлину отишао у Лондон.

Па није то Хитлерова кривица што је кнез Павле отишао у Лондон,а сама парада је на Павла оставила велики утисак о немачкој сили.

Хитлер као стари преварант је вртио оклопна возила у круг.

Да, Хитлер стари преварант,а Черчил и Стаљин стари поштењаци.

Кako koji Halder ?

Čovjek je bio načelnik njemačkog generalštaba od ’38. do ’42. ... i pri tome je pisao dnevnik koji se smatra jednim od dva-tri najvažnija izvora za dejstva vermahta u tom periodu.
(A ovaj reci mi je l’ znaš barem šta je to „izvor“ ... mislim na „istorijski izvor“, a ne izvor vode?)

Evo ti link na rusko izdanje (skraćeno otprilike za ¼, ali ima dio onoga o Jugoslaviji što sam ja citirao ), pa pronađi 18. oktobar.
http://militera.lib.ru/db/halder/index.html

Глупости.

A nije je l’?



Sovjeti su od Njemaca dobili (ovo dobili je uslovno rečeno – dobili su mogućnost da kupe i kupili su) krstaricu Lucov, u VMF SSSR-a ona je dobila naziv Petropavlovsk, a kasnije Talin.

„Dobili“ su između ostalog i 88 mm topove za podmornice, projektne nacrte za brodske kupole sa topovima od 406 mm i brodske kupole sa trostrukim 280 mm topovima.

„Dobili“ su dvije baterije teških haubica od 211 mm i bateriju protivavionskih topova od 105 mm. Takođe su dobili nekoliko primjeraka PzKw III, kao i po nekoliko primjeraka Me-109E, Me-110, Ju–88, He-100, Do– 215, Bu–133, Bu–131, Do-215.

Švabe su im prodale visinometre, sisteme za opskrbu kisikom na velikim visinama, avionske kamere, avionske radiostanice, akumulatore, nekoliko vrsta avionskih bombi i još 50-tak proizvoda avio-industrije.

Prodali su im npr. brodske motore, akumulatore za podmornice, periskope, optičke instrumente, hidroakustičnu aparaturu, kompase, teodolite itd, itd.

I ovo što sam nabrojao samo je manji dio ... da vidiš tek šta su „dali“ razno-raznih mašina, rudarske opreme, opreme za naftnu industriju, medicinske aparature, pa onda ...

I da, kao što sam rekao i prije - sovjetske delegacije bez ikakvih problema obišle su sve željene fabrike avio i tenkovske industrije. Njihovi stručnjaci su provodili sedmice u neometanom razgledanju i organizacije proizvodnje i sredstava za proizvodnju.

Tako da ti nemaš pojma o onome o čemu diskutuješ.

I pošto znam da voliš izvore i literaturu, evo ti gdje možeš naći ono o čemu sam ti gore pisao

- Шевяков А.А. Советско-германские экономические связи в предвоенные годы // Социологические исследования. 1995. №5.
- Шевяков А.А. Советско-германские экономические отношения в 1939-1941 годах // Вопросы истории. 1991. № 4-5. С. 167; 1941 год.
- Иваницкий Г.М. Советско-германские торгово-экономические отношения в 1939-1941 гг. // Новая и новейшая история. 1989. №5.
- Симонов Н. С. Военно-промышленный комплекс СССР в 1920-1950-е годы: темпы экономического роста, структура, организация производства и управление. М., 1996.
- Фолькман Х-Э. Советский Союз в экономических расчетах "Третьего Рейха". 1933-1941 годы // Отечественная история 1997. №2.
- Сиполс В.Я. Торгово-экономические отношения между СССР и Германией в 1939-1941 гг. в свете новых архивных документов // Новая и новейшая история. 1997. № 2.
- Мухин М.Ю. Эволюция системы управления советской оборонной промышленностью в 1921-1941 годах и смена приоритетов "оборонки" // Отечественная история // 2000. № 3.
- Штрандман Х.П. Обостряющиеся парадоксы: Гитлер, Сталин и германо-советские экономические связи. 1939-1941. // Война и политика 1939-1941. М., 1999.

Па и Совјетски савез је давао њима свашта у време савезништва СССР-а и Немачке.





Углавном да скратимо
-25. март значи неутралност у туђем рату, избегавање страдања и разарања,попут Турске на пример. Ако неко воли Енглезе и Совјете требао је да оде код њих у војску па нек тамо гине за њих кад их већ толико воли.Свако ко је иоле нормалан Србин без обзира на политичку орјентацију (изузев комуњара) треба да сажаљева због изгубљене шансе од 25.3.1941. Многи који иначе не воле нпр. Недића ипак подржавају 25.3.
27. март - значи бомбардовање, инвазију, окупацију, НДХ итд.,а после и англо-америчко бомбардовање,совјетску инвазију и комунистичку окупацију дугу 50 година. 27.марту највише су се обрадовале усташе,Енглези и комунисти,па ко подржава 27.3. он је у равни са њима.

Толико

 

[Пресретач]

"Британског човека и масона" Британци држе неколико година у заробљеништву.Покажи нам молим те тај документ Гестапо-а.

Очигледно,присталице левичара подмећу великанима да су масони да би их оклеветали и да би сакрили да су заправо њихове вође масони.

Иначе,негде сам прочитао да је Хитлер после рата и окупације Србије тражио од Енглеза Стојадиновића,а за узврат нудио Енглезима седам њихових заробљених генерала,јер би Стојадиновић успоставио ред у Србији,али Енглези нису хтели то да прихвате. Лепше им је било да имају топовско месо у Србији.

Па није то Хитлерова кривица што је кнез Павле отишао у Лондон,а сама парада је на Павла оставила велики утисак о немачкој сили.

Да, Хитлер стари преварант,а Черчил и Стаљин стари поштењаци.

GESTAPO, verovatno, nikad ne bi ni otkrio "izdaju" Milana Stojadinovića da nije ubijen brat Svetislava Rajića, bivšeg bana Dunavske banovine. Jedan srpski agent tada je provalio u njegov stan i sasvim slučajno pronašao dobro skrivenu naredbu o proganjanju nacional-socijalista u Jugoslaviji.
- Stojadinović je u januaru 1938. bio u državnoj poseti Rajhu, gde je bio primljen sa svim počastima. Nekoliko nedelja kasnije pisao je banu Dunavske banovine i preko svog ministra unutrašnjih poslova Korošeca izdao naredbu o proganjanju nacional-socijalista - kaže se u izveštaju Gestapu iz Velikog Bečkereka 9. 2. 1942. godine, baš kada su Nemci završavali pregovore oko puštanja Stojadinovića iz engleskog zarobljeništva s Mauricijusa.
"U akciji istrebljenja, oko hiljadu folksdojčera bačeno je u zatvor. Oni su tučeni i kinjeni. Bilo je i nekoliko mrtvih. Osim toga `Volks` grupa tada je platila više od tri miliona dinara. Na narednim parlamentarnim izborima dr Stojadinović, `veliki prijatelj nemačkog naroda`, kandidovao je u apatinskom srezu njegovog intimnog poverenika Ota Gavrilovića Fišera, kako bi nemačko stanovništvo i duševno slomio i ponizio", piše dalje u dokumentu, koji "Novosti" ekskluzivno pronalaze u dosijeu Milana Stojadinovića, u arhivu Udbe.
Stojadinovićeva naredba "da se najenergičnije primene nastrože zakonske mere kako bi se i najmanji pokret nacional-socijalista uništio", i to po povratku iz Berlina, gde se Hitleru svečano zakleo da će da "štiti nemačku manjinu", potpuno je razjario Nemce.
Gestapo je ubrzo pronašao i naređenje ministra unutrašnjih poslova:
"OD prisajedinjenja Austrije nemačkom Rajhu ojačala je nacional-socijalistička propaganda i agitacija u krajevima gde živi nemačka manjina. Ta propaganda u poslednje vreme prema sadržini, taktici i obimu postaje opasna po naše nacionalne interese i prevazilazi granice zakonitosti i dozvoljenog. Da bi se naši nacionalni interesi zaštitili i stalo na put ovoj nedozvoljenoj i štetnoj propagandi i agitaciji preporučujem vam da izdate uputstva i naređenja za najstrože zakonske mere".
Koliko je sve šokiralo Nemce, dokazuje poseta državnog savetnika Turnera, koji se uputio u Vojvodinu samo kako bi video "originale ovih dokumenata". I Dragiša Cvetković opet je video šansu da "ocinkari" Stojadinovića, valjda prestravljen mogućnošću da se ovaj vrati na vlast. Cvetković je tražio sastanak s nemačkim ministrom spoljnih poslova, kako bi mu otkrio jednu "veliku tajnu", tj. da je "Milan Stojadinović s grofom Ćanom planirao jedan italijansko-jugoslovenski savez protiv Nemačke".
Gestapo konačno dobija svedočenje Pavla Bunjevića "da je Stojadinović bio visoki funkcioner masonerije".
- Bunjević kaže da je sa dr Hazanom (šefom masona u Nišu koji je bio i rukovodilac Intelixens servisa) sarađivao i dr Milan Stojadinović. Bunjević pretpostavlja da je i Stojadinović radio za englesku obaveštajnu službu - kaže se u dokumentu Gestapa.
Na kraju, Nemci tvrde da je "Stojadinović bio jevrejski čovek i engleski špijun". U jednom nepotpisanom dokumentu u arhivi Gestapa, stoji kako je "Stojadinović samo privodno bio pristalica totalitarizma i država u kojima je postojao ovakav režim, a stvarno je pravio trgovačke i finansijske poslove preko Jevreja, kao predstavnika zapadnog kapitalizma, pošto je i on sam hteo da vlada Jugoslavijom preko velikih kapitala, čiji bi vlasnik bio".

- NAJČVRŠĆE veze dr Milana Stojadinović bile su s Jevrejima - piše u dokumentu Gestapa. - S položaja načelnika ministarstva finansija počeo je da hvata prve veze s Jevrejima, pomoću kojih je kasnije doveden za direktora "Londonske banke" u Beogradu. Ta banka je bila samo prividno u rukama Jevreja, a, u stvari, veoma značajno sedište engleske tajne službe za Podunavlje i Balkan.
Za vreme članstva u upravi ove banke, dr Stojadinović se upoznao s dva najtalentovanija agenta engleskog Intelixens servisa Julijusom Hanauom i Dobrivojem Stošovićem. S ovom dvojicom engleskih agenata on je vezan mnogim poslovnim i političkim tajnama.
Julijus Hanau kasnije se silno se obogatio baveći se raznim poslovima i postao je šef engleske obaveštajne službe u Jugoslaviji, a dr Stojadinović je Stošovića uveo u politiku i postavio ga, čak, za ministra u svojoj vladi. Kada je postao ministar finansija, prva briga mu je bila da prisvoji kartele benzina, špiritusa i kvasca. Tu počinje zavođenje velikih zaštitnih carina za one industrije koje su organizovane u ovim kartelima i skakanje cena ovim artiklima, kvascu od 6 na 32 dinara po kilogramu, benzinu, petroleumu i nafti od 0,50 i 0,80 na 8,10, pa i 12 dinara po kilogramu.
Od tada datira njegova veza s Jevrejinom Vokerom iz "Standard oil kompanija" i Jevrejinom Arturom Marićem i ostalim Jevrejima iz "Šel grupe". Oni su dr Stojadinovića u dva maha vodili u Ameriku, gde je stupio u vezu s američkim rotarijancima.
Da je kojom nesrećom bila data puna vlast dr Stojadinoviću on bi je odmah iskoristio za svoje ciljeve, za sticanje što većeg materijalnog bogatstva i pravljenje što većih poslova i finansijskih transakcija. NJegov program je: vladanje narodom pomoću ogromnog kapitala koji bi bili privatno vlasništvo svog idejnog vođe.

PAŠIĆEVO PISMO

U ARHIVI Gestapa nalazi se i jedan dokument koji pokazuje Stojadinovićeve veze s Radetom Pašićem (sinom Nikole Pašića), kojeg nemačka tajna policija naziva "najvećim korupcionašem i jednom od najtamnijih figura pređašnjeg beogradskog Sitija, spremnog za svaku podvalu, pa i otvorenu prevaru".
U obilnoj dokumentaciji nalazi se i original Pašićevog pisma:
"G. M. Stojadinoviću,
predsedniku vlade i ministru inostranih dela
Poštovani g. predsedniče,
Potvrđujem Vam ovim da ja od Vas nemam više nikakva potraživanja. Prema tome ja Vam izjavljujem da mi ništa ne dugujete niti da od Vas ma što potražujem.
24. 11. 1937,
Vaš,
Rade Pašić."

http://www.vecernjenovosti.info/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:276996-Sef-srpske-masonerije

 

[krauterbox]

Spojler

"Британског човека и масона" Британци држе неколико година у заробљеништву.Покажи нам молим те тај документ Гестапо-а.

Очигледно,присталице левичара подмећу великанима да су масони да би их оклеветали и да би сакрили да су заправо њихове вође масони.

Иначе,негде сам прочитао да је Хитлер после рата и окупације Србије тражио од Енглеза Стојадиновића,а за узврат нудио Енглезима седам њихових заробљених генерала,јер би Стојадиновић успоставио ред у Србији,али Енглези нису хтели то да прихвате. Лепше им је било да имају топовско месо у Србији.

Па није то Хитлерова кривица што је кнез Павле отишао у Лондон,а сама парада је на Павла оставила велики утисак о немачкој сили.

Да, Хитлер стари преварант,а Черчил и Стаљин стари поштењаци.

Глупости.

Kada bi samo znao koliko si sa ovim komentarom ispao jadan.

Па и Совјетски савез је давао њима свашта у време савезништва СССР-а и Немачке.

Davao je naravno ... sve ono što je trgovački sporazum podrazumjevao.

Ali nije stvar u tome ... stvar je u ovoj tvojoj provali

Војну технику сигурну није давала СССР-у у време њиховог савезништва.

A ona je opet posljedica ove tvoje kvazilogičke izvale

А у време "обраде напада на Југославију" Немачка продаје Југославији по најповољнијим ценама ескадрилу ловаца месершмит 109 и то у склопу "обраде напада на Југославију".

To si ti kao prokontao da neće oni nas ako nam daju Me-109.

E moj istoričaru i moj analitičaru!!!

Углавном да скратимо
-25. март значи неутралност у туђем рату, избегавање страдања и разарања,попут Турске на пример. Ако неко воли Енглезе и Совјете требао је да оде код њих у војску па нек тамо гине за њих кад их већ толико воли.Свако ко је иоле нормалан Србин без обзира на политичку орјентацију (изузев комуњара) треба да сажаљева због изгубљене шансе од 25.3.1941. Многи који иначе не воле нпр. Недића ипак подржавају 25.3.
27. март - значи бомбардовање, инвазију, окупацију, НДХ итд.,а после и англо-америчко бомбардовање,совјетску инвазију и комунистичку окупацију дугу 50 година. 27.марту највише су се обрадовале усташе,Енглези и комунисти,па ко подржава 27.3. он је у равни са њима.

Толико

A ko ne podržava taj je "u ravni" sa onima koji su satirali pravoslavno slavenstvo na istoku i uništavali jevrejski narod i taj je generalno gledajući politički analfabeta i naivac prvog reda.

p.s. I da, dokaz te političke nepismenosti si upravo i ti - ne možeš biti neutralan, ako si ušao u neki pakt.
Neutralnost ti je kada nisi nigdje - odnosno neutralnost je ona pozicija koju je Jugoslavija imala prije 25. marta.

 

[Bastiani]

Не бих се упуштао у давање оцене о Стојадиновићу, само да кажем да његов третман од стране Енглеза подсећа на третман који је имао принц Павле . Иако осведочени и несумњиви англофил, принц Павле и његова породица су за време рата живели у интернацији у Кенији. Постоји сведочење принцезе Јелисавете да јој је као девојчици било забрањено да се много удаљава од куће да је не би појео крокодил.

 

[Добровољац]

GESTAPO, verovatno, nikad ne bi ni otkrio "izdaju" Milana Stojadinovića da nije ubijen brat Svetislava Rajića, bivšeg bana Dunavske banovine. Jedan srpski agent tada je provalio u njegov stan i sasvim slučajno pronašao dobro skrivenu naredbu o proganjanju nacional-socijalista u Jugoslaviji.
- Stojadinović je u januaru 1938. bio u državnoj poseti Rajhu, gde je bio primljen sa svim počastima. Nekoliko nedelja kasnije pisao je banu Dunavske banovine i preko svog ministra unutrašnjih poslova Korošeca izdao naredbu o proganjanju nacional-socijalista - kaže se u izveštaju Gestapu iz Velikog Bečkereka 9. 2. 1942. godine, baš kada su Nemci završavali pregovore oko puštanja Stojadinovića iz engleskog zarobljeništva s Mauricijusa.
"U akciji istrebljenja, oko hiljadu folksdojčera bačeno je u zatvor. Oni su tučeni i kinjeni. Bilo je i nekoliko mrtvih. Osim toga `Volks` grupa tada je platila više od tri miliona dinara. Na narednim parlamentarnim izborima dr Stojadinović, `veliki prijatelj nemačkog naroda`, kandidovao je u apatinskom srezu njegovog intimnog poverenika Ota Gavrilovića Fišera, kako bi nemačko stanovništvo i duševno slomio i ponizio", piše dalje u dokumentu, koji "Novosti" ekskluzivno pronalaze u dosijeu Milana Stojadinovića, u arhivu Udbe.
Stojadinovićeva naredba "da se najenergičnije primene nastrože zakonske mere kako bi se i najmanji pokret nacional-socijalista uništio", i to po povratku iz Berlina, gde se Hitleru svečano zakleo da će da "štiti nemačku manjinu", potpuno je razjario Nemce.
Gestapo je ubrzo pronašao i naređenje ministra unutrašnjih poslova:
"OD prisajedinjenja Austrije nemačkom Rajhu ojačala je nacional-socijalistička propaganda i agitacija u krajevima gde živi nemačka manjina. Ta propaganda u poslednje vreme prema sadržini, taktici i obimu postaje opasna po naše nacionalne interese i prevazilazi granice zakonitosti i dozvoljenog. Da bi se naši nacionalni interesi zaštitili i stalo na put ovoj nedozvoljenoj i štetnoj propagandi i agitaciji preporučujem vam da izdate uputstva i naređenja za najstrože zakonske mere".
Koliko je sve šokiralo Nemce, dokazuje poseta državnog savetnika Turnera, koji se uputio u Vojvodinu samo kako bi video "originale ovih dokumenata". I Dragiša Cvetković opet je video šansu da "ocinkari" Stojadinovića, valjda prestravljen mogućnošću da se ovaj vrati na vlast. Cvetković je tražio sastanak s nemačkim ministrom spoljnih poslova, kako bi mu otkrio jednu "veliku tajnu", tj. da je "Milan Stojadinović s grofom Ćanom planirao jedan italijansko-jugoslovenski savez protiv Nemačke".
Gestapo konačno dobija svedočenje Pavla Bunjevića "da je Stojadinović bio visoki funkcioner masonerije".
- Bunjević kaže da je sa dr Hazanom (šefom masona u Nišu koji je bio i rukovodilac Intelixens servisa) sarađivao i dr Milan Stojadinović. Bunjević pretpostavlja da je i Stojadinović radio za englesku obaveštajnu službu - kaže se u dokumentu Gestapa.
Na kraju, Nemci tvrde da je "Stojadinović bio jevrejski čovek i engleski špijun". U jednom nepotpisanom dokumentu u arhivi Gestapa, stoji kako je "Stojadinović samo privodno bio pristalica totalitarizma i država u kojima je postojao ovakav režim, a stvarno je pravio trgovačke i finansijske poslove preko Jevreja, kao predstavnika zapadnog kapitalizma, pošto je i on sam hteo da vlada Jugoslavijom preko velikih kapitala, čiji bi vlasnik bio".

- NAJČVRŠĆE veze dr Milana Stojadinović bile su s Jevrejima - piše u dokumentu Gestapa. - S položaja načelnika ministarstva finansija počeo je da hvata prve veze s Jevrejima, pomoću kojih je kasnije doveden za direktora "Londonske banke" u Beogradu. Ta banka je bila samo prividno u rukama Jevreja, a, u stvari, veoma značajno sedište engleske tajne službe za Podunavlje i Balkan.
Za vreme članstva u upravi ove banke, dr Stojadinović se upoznao s dva najtalentovanija agenta engleskog Intelixens servisa Julijusom Hanauom i Dobrivojem Stošovićem. S ovom dvojicom engleskih agenata on je vezan mnogim poslovnim i političkim tajnama.
Julijus Hanau kasnije se silno se obogatio baveći se raznim poslovima i postao je šef engleske obaveštajne službe u Jugoslaviji, a dr Stojadinović je Stošovića uveo u politiku i postavio ga, čak, za ministra u svojoj vladi. Kada je postao ministar finansija, prva briga mu je bila da prisvoji kartele benzina, špiritusa i kvasca. Tu počinje zavođenje velikih zaštitnih carina za one industrije koje su organizovane u ovim kartelima i skakanje cena ovim artiklima, kvascu od 6 na 32 dinara po kilogramu, benzinu, petroleumu i nafti od 0,50 i 0,80 na 8,10, pa i 12 dinara po kilogramu.
Od tada datira njegova veza s Jevrejinom Vokerom iz "Standard oil kompanija" i Jevrejinom Arturom Marićem i ostalim Jevrejima iz "Šel grupe". Oni su dr Stojadinovića u dva maha vodili u Ameriku, gde je stupio u vezu s američkim rotarijancima.
Da je kojom nesrećom bila data puna vlast dr Stojadinoviću on bi je odmah iskoristio za svoje ciljeve, za sticanje što većeg materijalnog bogatstva i pravljenje što većih poslova i finansijskih transakcija. NJegov program je: vladanje narodom pomoću ogromnog kapitala koji bi bili privatno vlasništvo svog idejnog vođe.

PAŠIĆEVO PISMO

U ARHIVI Gestapa nalazi se i jedan dokument koji pokazuje Stojadinovićeve veze s Radetom Pašićem (sinom Nikole Pašića), kojeg nemačka tajna policija naziva "najvećim korupcionašem i jednom od najtamnijih figura pređašnjeg beogradskog Sitija, spremnog za svaku podvalu, pa i otvorenu prevaru".
U obilnoj dokumentaciji nalazi se i original Pašićevog pisma:
"G. M. Stojadinoviću,
predsedniku vlade i ministru inostranih dela
Poštovani g. predsedniče,
Potvrđujem Vam ovim da ja od Vas nemam više nikakva potraživanja. Prema tome ja Vam izjavljujem da mi ništa ne dugujete niti da od Vas ma što potražujem.
24. 11. 1937,
Vaš,
Rade Pašić."

http://www.vecernjenovosti.info/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:276996-Sef-srpske-masonerije

У архиву удбе,све је јасно,хвала. По архиву удбе и Дража Михаиловић је нациста и Хитлеров савезник.

 

[Добровољац]

Kada bi samo znao koliko si sa ovim komentarom ispao jadan.

Ако ти некоме кажеш тако нешто то је комплимент.
Зна се који су били ставови Хитлера и Геринга у то време,а тамо неки Хадлер и његови наводни дневници су небитни.
Геринг је нпр. запретио Хортију да ће сравнити Пешту ако се усуди да нападне Југославију.

Davao je naravno ... sve ono što je trgovački sporazum podrazumjevao.

Ali nije stvar u tome ... stvar je u ovoj tvojoj provali

A ona je opet posljedica ove tvoje kvazilogičke izvale

Хитлер је дуго имао пик на СССР,а не на Југославију. Напад на СССР каснио је драгоцена два месеца управо због непланираног напада на Југославију.

Утицај Априлског рата на операцију Барбароса
http://sr.wikipedia.org/wiki/Утицај_Априлског_рата_на_операцију_Барбароса

A ko ne podržava taj je "u ravni" sa onima koji su satirali pravoslavno slavenstvo na istoku i uništavali jevrejski narod i taj je generalno gledajući politički analfabeta i naivac prvog reda.

А Лењин,Стаљин и остала јудео-бољшевичка банда су заштитници православног словенства.

p.s. I da, dokaz te političke nepismenosti si upravo i ti - ne možeš biti neutralan, ako si ušao u neki pakt.
Neutralnost ti je kada nisi nigdje - odnosno neutralnost je ona pozicija koju je Jugoslavija imala prije 25. marta.

По уговору од 25. марта Југославија није била ни у каквој обавези према Тројном пакту,нити би на било који начин помагала Тројни пакт,нити би било која страна чизма ушла у Југославију, осим пољских болница за рањенике обе стране,као нпр. у Швајцарској.