Johan Volfgang fon Gete

Nina

Zlatna tastatura
Supermoderator
Poruka
345.915
Goethe_(Stieler_1828).jpg


Johan Volfgang fon Gete(1749 — 1832) bio je nemački pisac, političar, pesnik, naučnik i filozof, a tokom 10 godina i predsednik oblasti Vajmar. Gete je bio jedna od najznačajnijih ličnosti nemačke književnosti i evropskog neoklasicizma i romantizma krajem 18. i početkom 19. veka. Autor „Fausta“ i „Teorije boja“ širio je svoj uticaj širom Evrope, a tokom narednog veka njegova dela nadahnula su mnoge muzičke i dramske komade.

Njegova dela imala su ogroman uticaj na književnost i umetnost čim su se pojavila. Smatra se za jednog od najvećih genija, a tome u prilog ide i njegova svestranost. U književnosti se zalagao za neposrednost i iskrenost. Bio je protiv usiljenosti i izveštačenosti, pozivao se na srčanost, strast i maštu i na potrebu življenja iz srca, a ne iz glave. Znao je srpski jezik, svojim prijateljstvom sa Vukom Karadžićem i prevodom srpskih pesama na nemački, Gete je dao odlučujući doprinos prodoru u svet ne samo srpske poezije, već i spoznaje o turobnoj istoriji srpske nacije. Kao dopuna radu u književnosti, Gete je dao značajan doprinos naučnom radu.

U biologiji, dao je teoriju uslova za metamorfozu biljaka, po kojoj sve biljke nastaju od listova. Takođe je poznat po svom otkriću središnje vilične kosti kod ljudi. Gete je smatrao svoju teoriju boja, svojim najznačajnijim doprinosom nauci i uopšte svojim najznačajnijim delom. On je tvrdio da boje nisu samo fenomen na fizičkom nivou već da boje zavise od svetla i načina na koje ono pada na predmete, odnosno da su one stvar individualne percepcije. Bio je izuzetno ponosan na svoj rad i jednom prilikom je rekao: „To što sam ja jedina osoba u ovom veku koja ima pravi uvid u nauku boja, je zato što sam ja ponosan na to i to je ono što mi daje osećaj da sam mnoge nadmašio“.

Bio je takođe i visokopozicionirani političar na dvoru u Veimaru - prestonici nemačkog vojvodstva Sachsen-Weimar-Eisenach. U Geteovo vreme to vojvodstvo je bilo nezavisna država sa stotinjak hiljada stanovnika. Gete je bio glavni savetnik i ministar tadašnjeg vojvode Karla Augusta, čiji je dvor u Veimaru važio za jedan od najkulturnijih u Evropi.
 
Fausta nisam citala jer mi se nije svidelo pisanje u stihovima ali sam procitala Jadi mladog Vertera
još kao tinejdžerka i svidela mi se knjiga valjda što je o ljubavi :heart:

Iz Lagunine recenzije

Jadi mladoga Vertera je priča o nesrećnoj ljubavi mladog čoveka, njegovom begu od skučenosti svoje sredine i o osećanju izgubljenosti – temama koje kroz vekove opsedaju pisce i umetnike. Uprkos zabranama i kritikama, roman je postao nemački bestseler, odjeknuo je evropskom literarnom scenom i uveo Getea u svetsku književnost.

Osetljivog i strastvenog temperamenta, Verter je odraz jednog doba, generacije koja je u njegovom liku pronašla sebe i silu talasa svojih osećanja. Gete je imao samo dvadeset i četiri godine kada je napisao ovaj roman. Delimično autobiografski, izuzetne lirske snage i osobenog stila, Jadi mladoga Vertera prikazuju uzlaznu i silaznu putanju Verterove ljubavi i njegove duše.

Odjek njegove sudbine proneo se celom Evropom toga doba, a mladi ljudi su oponašali verterovski govor, ponašanje, pa čak i način odevanja, prepoznavši svoja uzburkana osećanja u njegovoj ispovesti.

U neprevaziđenom prevodu Stanislava Vinavera, roman Jadi mladoga Vertera istovremeno zadržava patinu svog vremena i ostaje neprolazno književno štivo i na srpskom jeziku.

„Remek-delo, očaravajuće osećanje i preuranjeno dokučen smisao koji čine jedinstven spoj. Njegova tema su mladost i genijalnost, kao što je i sam roman potekao iz mladosti i genijalnosti.“ Tomas Man
 
Nezahvalno je prevoditi Geteovu poeziju, ali ne znam nemački. Bolje išta nego ništa. Ima više prevoda, nisam siguran čiji je ovaj.

"KRALJ VILENJAKA"

Ko to jezdi tako pozno kroz noć i vetar taj?
To otac sa čedom svojim kroz pusti jaše kraj
Dok vije vihor besni i strašna seče stud,
On dete svoje grli, o toplu greje grud.

Što sine skrivaš tako lice i pogled svoj?
Bauka zar ne vidiš, oče, u noći toj?
Bauka, krunu onu i njegov dugi skut?
To sine, noćne magle prelaze neba put.

” O drago čedo, hodi i podji sa mnom ti!
Prekrasne igre mnoge zajedno ćemo igrati,
Po obalama cveće šareno ćemo brat’
Majka će moja tebi zlaćeno ruho dat.”

O oče, zar ne čuješ šta zbori bauk taj,
Kako me tiho zove i mami u svoj kraj?
Smiri se, čedo moje, to nije bio glas
Iz suhog lišća vetar pozdravlja šumom nas.

“Hoćeš li, slatko čedo, hoćeš li kraju mom?
Tebe će moje kćeri paziti ljubavlju svom
One će noću igrat’ lagani tanac svoj
I ljuljaće te brižno i pevat’ slatki poj”

O oče, zar ne vidiš otud u onaj mrak
Da baukove kćeri rukom mi daju znak?
Da čedo moje, vidim, al’ tebe vara gled
To noćni vetar starih povija vrba red.

“Ja volim čedo tebe i lice što ti sja,
Nećeš li milom, silom odneću tebe ja!”

O oče, on me hvata, bauk me grabi sad,
Bauk mi,oče, evo zadade bol i jad!

Dubokom prožet jezom otac uspori gred
U naručju mu sinak od bola bled,
A kad je pred dom stig'o s mukom i jadom svim,
Mrtvo čedo bilo na grudima njegovim.

Gete "Vilinski kralj" ili "Bauk"

"Ерлкониг“ је песма Јохана Волфганга фон Гетеа. Приказује смрт детета које је напало натприродно биће, Ерлкинг, краљ вила. Првобитно ју је написао Гете као део Сингспила, Дие Фисцхерин из 1782. „Ерлкониг” је назван Гетеовом „најпознатијом баладом”.
 
Fausta nisam citala jer mi se nije svidelo pisanje u stihovima ali sam procitala Jadi mladog Vertera
još kao tinejdžerka i svidela mi se knjiga valjda što je o ljubavi :heart:

Iz Lagunine recenzije

Jadi mladoga Vertera je priča o nesrećnoj ljubavi mladog čoveka, njegovom begu od skučenosti svoje sredine i o osećanju izgubljenosti – temama koje kroz vekove opsedaju pisce i umetnike. Uprkos zabranama i kritikama, roman je postao nemački bestseler, odjeknuo je evropskom literarnom scenom i uveo Getea u svetsku književnost.

Osetljivog i strastvenog temperamenta, Verter je odraz jednog doba, generacije koja je u njegovom liku pronašla sebe i silu talasa svojih osećanja. Gete je imao samo dvadeset i četiri godine kada je napisao ovaj roman. Delimično autobiografski, izuzetne lirske snage i osobenog stila, Jadi mladoga Vertera prikazuju uzlaznu i silaznu putanju Verterove ljubavi i njegove duše.

Odjek njegove sudbine proneo se celom Evropom toga doba, a mladi ljudi su oponašali verterovski govor, ponašanje, pa čak i način odevanja, prepoznavši svoja uzburkana osećanja u njegovoj ispovesti.

U neprevaziđenom prevodu Stanislava Vinavera, roman Jadi mladoga Vertera istovremeno zadržava patinu svog vremena i ostaje neprolazno književno štivo i na srpskom jeziku.

„Remek-delo, očaravajuće osećanje i preuranjeno dokučen smisao koji čine jedinstven spoj. Njegova tema su mladost i genijalnost, kao što je i sam roman potekao iz mladosti i genijalnosti.“ Tomas Man
Pa, eto, ti nisi mogla "Fausta" dok ja nisam mogao Tomasa Mana "Lota u Vajmaru". Iako za tu knjigu treba predznanje i iako ja to predznanje imam, nije mi "legla" Manova fikcija i štaviše smeta mi to što je izmiksovao istinite informacije sa fikcijom i pošto volim Getea i relativno sam upućen u biografiju, nikako nisam mogao da se opustim i da "Lotu u Vajmaru" pročitam (samo) kao roman (a da pritom zanemarim činjenice/ biografiju samog Getea).

A "Faust" je dobar i na momente komičan (ko shvati);
Gete je rekao da je "pametnom čoveku gotovo sve smešno, mudrome- gotovo ništa", a sam je bio vesele prirode.

Talas samoubistva koji je usledio posle objave "Stradanja mladog Vertera" ga je iznenadio i gotovo se pokajao što je to ikad i objavio.
"Histerična sentimentalnost" mladog Vertera nije trebalo da izazove takav efekat, no...radnja se odvija oko 1773. u Vajmaru.
 
"Nemačka reč za nauku, Wissenschaft, dolazi od reči Wissen, znanje. S pojmom znanja, kad se primeni na svet, odmah proističe pitanje: koliko čovek može znati? Pothvat nauke kaže, i misao koja se u njoj nalazi glasi: čovek može sve znati. On to može, jer to hoće. U ideji nauke, kao i u svim istorijskim pokušajima da se ona ostvari, uvek se, besno i naivno, ili nepokolebljivo i sa svešću o cilju, sa detinjskom smelošću ili sa muževnim prkosom, nalazi zahtev: sve ili ništa. Tako i Gete individualno za Fausta postavlja problem: moći znati sve ili ništa."

Oto Vajninger

......

Johan Volfgang Gete
F A U S T
...
Mefistofeles: "Pusti veliki svet nek samo huči,
a mi ćemo se ovde u tihi kut zavući.
Čoveku, znaš već, navika je stara 4240
da u velikom svetu male svetove stvara".
 

Back
Top