- Poruka
- 388.017
Johan Volfgang fon Gete(1749 — 1832) bio je nemački pisac, političar, pesnik, naučnik i filozof, a tokom 10 godina i predsednik oblasti Vajmar. Gete je bio jedna od najznačajnijih ličnosti nemačke književnosti i evropskog neoklasicizma i romantizma krajem 18. i početkom 19. veka. Autor „Fausta“ i „Teorije boja“ širio je svoj uticaj širom Evrope, a tokom narednog veka njegova dela nadahnula su mnoge muzičke i dramske komade.
Njegova dela imala su ogroman uticaj na književnost i umetnost čim su se pojavila. Smatra se za jednog od najvećih genija, a tome u prilog ide i njegova svestranost. U književnosti se zalagao za neposrednost i iskrenost. Bio je protiv usiljenosti i izveštačenosti, pozivao se na srčanost, strast i maštu i na potrebu življenja iz srca, a ne iz glave. Znao je srpski jezik, svojim prijateljstvom sa Vukom Karadžićem i prevodom srpskih pesama na nemački, Gete je dao odlučujući doprinos prodoru u svet ne samo srpske poezije, već i spoznaje o turobnoj istoriji srpske nacije. Kao dopuna radu u književnosti, Gete je dao značajan doprinos naučnom radu.
U biologiji, dao je teoriju uslova za metamorfozu biljaka, po kojoj sve biljke nastaju od listova. Takođe je poznat po svom otkriću središnje vilične kosti kod ljudi. Gete je smatrao svoju teoriju boja, svojim najznačajnijim doprinosom nauci i uopšte svojim najznačajnijim delom. On je tvrdio da boje nisu samo fenomen na fizičkom nivou već da boje zavise od svetla i načina na koje ono pada na predmete, odnosno da su one stvar individualne percepcije. Bio je izuzetno ponosan na svoj rad i jednom prilikom je rekao: „To što sam ja jedina osoba u ovom veku koja ima pravi uvid u nauku boja, je zato što sam ja ponosan na to i to je ono što mi daje osećaj da sam mnoge nadmašio“.
Bio je takođe i visokopozicionirani političar na dvoru u Veimaru - prestonici nemačkog vojvodstva Sachsen-Weimar-Eisenach. U Geteovo vreme to vojvodstvo je bilo nezavisna država sa stotinjak hiljada stanovnika. Gete je bio glavni savetnik i ministar tadašnjeg vojvode Karla Augusta, čiji je dvor u Veimaru važio za jedan od najkulturnijih u Evropi.
