Језичко чистунство - лингвистички пуризам

puritanizam i purizam nisu sinonimi, to je poenta.

svakome se desi da pogresi, sve je ok.
У оба случаја ради се о чистунству.
Ово је добар пример уласка у проблем употребом туђих речи на месту
где имамо адекватну домаћу.
 
У оба случаја ради се о чистунству.
Ово је добар пример уласка у проблем употребом туђих речи на месту
где имамо адекватну домаћу.
da, imamo rec "cistunac" koja je u principu prevod, ali zavrsava posao.
i uvek ima negativno znacenje. "nemoj da si takav cistunac"
 
Како мислиш да утврдиш шта је значио замишљени појам *zorkъ и како је настао?
Предмет расправе није како је настао појам *zorkъ. Ја нисам филолог и не бавим се реконструкцијом изумрлих језика. Ако те то занима, читај о компаративној лингвистици.

Логика пријатељу, логика. То је једина алатка уз препознавање кључа творбе речи у српском језику.
Па, по којој је логици од речи ,,зрак" настала реч ,,зрети", а не обрнуто?

Зашто је употребљен сугласнички пар ЗР то је скоро немогуће наслутити.
Израз ,,сугласнички пар" се односи на нешто сасвим друго. То што ти описујеш је просто речено измишљање некаквих непостојећих језичких правила.

На исти начин је могла бити употребљена и реч пуританизам или пуританство за језичку чистоту.
Не би могла. Не знам како си уопште дошао до таквог закључка. Израз ,,пуризам" је настао од француског purisme, а ,,пуританизам" од puritanisme. Нису синоними и не могу се користити као синоними. Поборници пуризма су пуристи, а пуританизма пуританци.
 
Предмет расправе није како је настао појам *zorkъ. Ја нисам филолог и не бавим се реконструкцијом изумрлих језика. Ако те то занима, читај о компаративној лингвистици
Према тој логици, не можемо онда да утврдимо ни који је изворни појам дао основу за настанак свих повезаних речи; зрак, зора, зрети, зрцати, зрцало итд.
Ниси али си очигледан контраш који мења приступ од правца којим разговор крене без обзира на предходно изречено.

Па, по којој је логици од речи ,,зрак" настала реч ,,зрети", а не обрнуто?
По логици која реч веже све остале, зрно не можеш повезати са зрцалом без зрака.

Израз ,,сугласнички пар" се односи на нешто сасвим друго. То што ти описујеш је просто речено измишљање некаквих непостојећих језичких правила.
ПЛута, ПЛивати, ПЛутати, ПЛав, ПаЛуба, ПЛовак, ПЛитак, ПЛетер.
КРуна, КРак, КРв, КРов, КРив.
ВРтача, ВРат, ВиР, ВРело.
Ево ти прилике да мене неукога подучиш како се зове овај коренски заједнички минимум
етимолошки повезаних речи. Ја и даље тврдим да се зове сугласнички пар.
 
Poslednja izmena:
Malo znanja, puno naklapanja. Ne znate vi ni o srpskom, a kamoli o hrvatskom, praktički ništa.
A ni o jezičnoj kulturi raznih jezika i njihvim povijesnim putanjama.

https://archive.org/details/natasa-basic-vukovci-i-hrv.-jezicni-standard

https://forum.krstarica.com/threads/knjiznica.795327/page-1

https://forum.krstarica.com/threads/knjiznica.795327/page-2
Ево га Урван да докаже моју тврдњу о нескривеним намерама хрватске лингвистике.
 
ПЛута, ПЛивати, ПЛутати, ПЛав, ПаЛуба, ПЛовак, ПЛитак, ПЛетер.
КРуна, КРак, КРв, КРов, КРив.
ВРтача, ВРат, ВиР, ВРело.
Ево ти прилике да мене неукога подучиш како се зове овај коренски заједнички минимум
етимолошки повезаних речи. Ја и даље тврдим да се зове сугласнички пар.
Не постоји ништа што се зове ,,коренски заједнички минимум" у лингвистици. То је псеудолингвистичка измишљотина извесног Петка Николића Видуше, ако се не варам, опскурног и крајње непријатног лика који штанца ненаучне измишљотине и преплављује њима интернет.

Под појмом ,,сугласнички пар" се подразумева пар сугласника који један другоме замењују места приликом једначења сугласника по звучности.
 
Не постоји ништа што се зове ,,коренски заједнички минимум" у лингвистици. То је псеудолингвистичка измишљотина извесног Петка Николића Видуше, ако се не варам, опскурног и крајње непријатног лика који штанца ненаучне измишљотине и преплављује њима интернет.

Под појмом ,,сугласнички пар" се подразумева пар сугласника који један другоме замењују места приликом једначења сугласника по звучности.
Ето и псеудолингвистика да укаже на проблем недовољног изучавања језика, немамо чак ни назив за дату појаву.
 
Нисам става да језик, што више има страних речи, то је богатији. Напротив, туђице показују сиромаштво језика.

Става сам да се стране речи не требају "исећи" из нашег језика, али сматрам да би увек предност при употреби требала да има домаћа реч, као и да свака страна реч у нашем језику има свој домаћи облик.

Чак сам и става где једна реч треба да има много облика, као например у призренско-тимочком, где постоје различити словенски облици за један те исти појам што је право језичко богатство.

Например, имам један прост и глуп, али ваљан пример да дам. Дете, или неко не може да зна шта је авион док му се не објасни да је авион летелица, тојест, да он лети или плови ваздухом или зраком. Ако бисмо првенствено користили облик ваздухоплов или зракоплов, свако би знао да је то нешто што, као што сам рекао, плови ваздухом, тј лети.

Или просто - летилица, свако зна да је то нешто што лети.

Исто је например за географију. Мислим да је и буквалан превод за географију на нашки "земљопис". Док се не објасни човеку шта је географија, он неће знати, али просто из облика "земљопис" он би могао да разуме да се појам односи на нешто што описује земљу, или ти га о науци која се бави писањем, бележењем о земљи.

Лингвистика - језикословље. Лингвистика може само да се објасни кроз латински језик. Али свако може да протумачи да је језикословље појам повезан са нашим језиком, писмом, тј науком о језику и писму.

Астрологија - звездословље, или звездонаука... Итд, итд.
Клинац сједи на тати у аутомобилу (за воланом) и игра се као да вози... окреће волан уз оно дјечије бррррм, брррммм... а онда упита може ли притиснути и свирену. Тата га исправља, каже да није сВирена него сирена, а клинац пита: „Па како кад сВира?!” :lol:
 
Какве нетачности? Ти инсистираш на томе да је реч за ,,ваздух" у хрватском (и словеначком вероватно?) преузета из српског јер у српском постоји реч ,,зрак" с другачијим значењем, али игноришеш потпуно чињеницу да слична реч са истим значењем постоји и у хрватском (zraka) и у словеначком (žarek). На основу чега закључујеш да то није последица природних и међусобно независних језичких развоја из прасловенског *zorkъ?
https://forum.krstarica.com/threads/ti-meni-vlasi-ja-tebi-muzi.700160/page-20#post-30639110
 
Клинац сједи на тати у аутомобилу (за воланом) и игра се као да вози... окреће волан уз оно дјечије бррррм, брррммм... а онда упита може ли притиснути и свирену. Тата га исправља, каже да није сВирена него сирена, а клинац пита: „Па како кад сВира?!” :lol:
Тототото🤣🤣🤣 тако и ја, брате кад сам био клинац...
 

Back
Top