gost 434892
Veoma poznat
- Poruka
- 12.912
Нисам става да језик, што више има страних речи, то је богатији. Напротив, туђице показују сиромаштво језика.
Става сам да се стране речи не требају "исећи" из нашег језика, али сматрам да би увек предност при употреби требала да има домаћа реч, као и да свака страна реч у нашем језику има свој домаћи облик.
Чак сам и става где једна реч треба да има много облика, као например у призренско-тимочком, где постоје различити словенски облици за један те исти појам што је право језичко богатство.
Например, имам један прост и глуп, али ваљан пример да дам. Дете, или неко не може да зна шта је авион док му се не објасни да је авион летелица, тојест, да он лети или плови ваздухом или зраком. Ако бисмо првенствено користили облик ваздухоплов или зракоплов, свако би знао да је то нешто што, као што сам рекао, плови ваздухом, тј лети.
Или просто - летилица, свако зна да је то нешто што лети.
Исто је например за географију. Мислим да је и буквалан превод за географију на нашки "земљопис". Док се не објасни човеку шта је географија, он неће знати, али просто из облика "земљопис" он би могао да разуме да се појам односи на нешто што описује земљу, или ти га о науци која се бави писањем, бележењем о земљи.
Лингвистика - језикословље. Лингвистика може само да се објасни кроз латински језик. Али свако може да протумачи да је језикословље појам повезан са нашим језиком, писмом, тј науком о језику и писму.
Астрологија - звездословље, или звездонаука... Итд, итд.
Става сам да се стране речи не требају "исећи" из нашег језика, али сматрам да би увек предност при употреби требала да има домаћа реч, као и да свака страна реч у нашем језику има свој домаћи облик.
Чак сам и става где једна реч треба да има много облика, као например у призренско-тимочком, где постоје различити словенски облици за један те исти појам што је право језичко богатство.
Например, имам један прост и глуп, али ваљан пример да дам. Дете, или неко не може да зна шта је авион док му се не објасни да је авион летелица, тојест, да он лети или плови ваздухом или зраком. Ако бисмо првенствено користили облик ваздухоплов или зракоплов, свако би знао да је то нешто што, као што сам рекао, плови ваздухом, тј лети.
Или просто - летилица, свако зна да је то нешто што лети.
Исто је например за географију. Мислим да је и буквалан превод за географију на нашки "земљопис". Док се не објасни човеку шта је географија, он неће знати, али просто из облика "земљопис" он би могао да разуме да се појам односи на нешто што описује земљу, или ти га о науци која се бави писањем, бележењем о земљи.
Лингвистика - језикословље. Лингвистика може само да се објасни кроз латински језик. Али свако може да протумачи да је језикословље појам повезан са нашим језиком, писмом, тј науком о језику и писму.
Астрологија - звездословље, или звездонаука... Итд, итд.
