Ježeva dilema

Borac za prava zivotinja

Borac za prava zivotinja

Legenda
Poruka
51.037
Zamislite na trenutak da ste jež, i da je jedini način da se zimi ugrejete taj da se priključite gomili drugih ježeva i budete stisnuti između njih. Ukoliko to ne učinite umrećete od hladnoće. Ali ako se zbijete među ostale ježeve neminovno će vas povređivati bodljama, kao što ćete i vi povređivati njih.

group1.jpg


Naravno, ovo je analogija za ljudske socijalne odnose; termin koji su koristili i Šopenhauer i Frojd, i – da pojednostavim - označava ljudsku potrebu za bliskošću (toplotom, odnosno toplinom) i istovremenu bojazan od te bliskosti. Reč je, naravno, o problemu čovekove izolovanosti. Ježeva dilema sugeriše da, uprkos potrebi za bliskošću, ljudska intimnost ne može proći bez povremenog povređivanja, te da svest o takvim posledicama rezultira opreznim pristupom i površnim i slabim međuljudskim osnosima. Jer, ukoliko se mnogo približimo jedni drugima, moguće je da ćemo biti povređeni (ili povrediti druge). Zbog tog straha od otvaranja i intimizovanja (zbijanja uz druge) i eventualnih razočaranja, mnogi ljudi uspostavljaju površne odnose, ili ih uopšte ne uspostavljaju.
Pitanje: šta je bolje (ili šta lično praktikujete) – držati se na distanci od drugih po ceni da nikad ne doživite bliskost, ili sklanjati se od njih zbog rizika od nanošenja povreda?
S tim u vezi, tema može i da se proširi na pitanja:
Da li pokazivanje svog pravog JA neminovno vodi ka pucanju prijateljstava?
Koliko su ljudi danas otuđeni zbog straha od otvaranja svoje duše?
Koliko je teško otvoriti se, odnosno drugima opisati sopstvene emocije?
 
Ne znam da li je metafora bas sasvim primenljiva. :D Ljudi obicno imaju vise opcija. Dakle, cilj je okruziti se onima koji nas ne bodu, a ekspresno iz zivota odstranjivati one koji bodu. Rezultat toga je da oko tebe ima manje jezeva, ali sta da se radi; ti koji su tu, su odabrani. :lol:
 
Priča o kajanju ..kajaće se ko uđe..kajaće se ko ne uđe..vječita dilematična postavljenost onih koji misle, jer misao nosi sa sobom uvijek i strah od povređivanja...ako nas pripitome kako kaže Mali princ..("Izlažemo se pomalo opasnosti da plačemo,ako dopustimo da nas pripitome" )
Ostati ili otići? Izbor je naš i ponekad mi se čini da se sva mudrost ljudskog bića nekako tu negdje može da sakrije..
Ostati= biti suočen sa mogućnošću bola,tuge,očaja..ali Ostati je i Disati..Živjeti Ljubav ..bit po njoj živ..
Otići= nema straha od bola i gubika..ali nema ni drhtaja,ni nemira..ni čežnje..odricanje od svega rađa pustoš..bar tako mislim.
Uvijek sam birala da ostanem jer po tom sam živa..
 
Različit je prag tolerancije kod ljudi u odnosima sa drugim ljudima. Neki su spremni i sposobni da zažmure i pred krupnim stvarima:cool:, drugi su, pak, osetljivi na sitnice:(..sam život nekako nameće da povredjujemo i da nas povredjuju...ali, ne treba dramiti. U povredjivanju ostati nepovredjen, velika umetnost i velika snaga i velika volja. Samo, imam utisak da čovek uvek govori da njemu nanose bol, a nikada, ili retko govori da je i on nekada u svom životu nekoga povredio:think:.
 
Šopenhauer i Frojd su ziveli u drugom sporom vremenu, gde se i hiberniralo pa su ljudi imali potrebu za toplinom preko zime

danas nema hibernacije- usporeni ljudi su obicno u kategoriji- usporeni sa razlogom :(
u danasnja brza konzumentska vremena konzumiraju se odnosi kao fast-fud uglavnom, sta ko kome ima da pruzi- razmene, mozda se neko bocne na bodljicu ako se drugi slucajno najezi
ne radi se o strahu od ja, vec o jednostavnom nedostatku vremena za filozofiranja

daklem- nisu ljudi toliko otudjeni zbog straha, nego iz cistog nedostatka potrebe za gradjenjem duuubokih odnosa, koji im prakticno i ne trebaju
 
Borac za prava zivotinja:
... ukoliko se mnogo približimo jedni drugima, moguće je da ćemo biti povređeni (ili povrediti druge). Zbog tog straha od otvaranja i intimizovanja (zbijanja uz druge) i eventualnih razočaranja, mnogi ljudi uspostavljaju površne odnose, ili ih uopšte ne uspostavljaju.
Pitanje: šta je bolje (ili šta lično praktikujete) – držati se na distanci od drugih po ceni da nikad ne doživite bliskost, ili sklanjati se od njih zbog rizika od nanošenja povreda?
S tim u vezi, tema može i da se proširi na pitanja:
Da li pokazivanje svog pravog JA neminovno vodi ka pucanju prijateljstava?
Koliko su ljudi danas otuđeni zbog straha od otvaranja svoje duše?
Koliko je teško otvoriti se, odnosno drugima opisati sopstvene emocije?
Kliknite za proširenje...

Dodirivanje znaci povredjivanje, cak i kada je najneznije milovanje u pitanju....tada boli prestanak dodira, gubljenje sve one neznosti i miline koja se u njega stopila. Poput zmaraca koji se osecaju na mestu nepostojece, amputirane noge ili ruke. Tada sanjas o nekadasnjem dodiru, prizivas toplinu, njegov dah i to je ono sto te cini zivim ili tvoje buduce vrednim, jer si neke stvari ipak imao. Da li je pri tom taj bol zbog gubitka veci od onog koji imas jer nista nisi imao, stvar je priznanja sebi sta se u stvari zeli - nemati nista jer moze da boli ili imati nesto jer moze da boli. Mislim da je veci gubitnik onaj ko je od dodira ustuknuo, koji se od moguce istinske povrede zastitio nedopustanjem sebe. Nije dao sebi mogucnost da bar nauci da prepozna nacine nanosenja bola, njegovog oblika, velicine, izlecenja. Ostao je uskracen za iskustvo.
Pokazivanje pravog JA ne moze da ugrozi pravo prijateljstvo. U suprotnom je rec o krivotvorenom.
JA i TI mora da prepozna prepreku, prevlada sujetu, obesteti ishitrenost ili nestrpljenje ali ne sme da izda cak i kada ne misle isto ali znaju da ne mogu jedno bez drugog i da se dopunjuju. Tada prastaju. Ukoliko ne umeju da oproste, onda nisu u stanju ni da se otvore, da se podele. Postaju stranci naspram svega onog cemu ni sami ne veruju ili znaju da ih moze namerno povrediti... a ljudi umeju da upotrebe svoje bodlje cak i kada za to razloga nema. No...da li je bodlje dobro drzati uvek pripravnim ili ih izostriti tek onda kada opasnost pocne da smrdi?
 
Borac za prava zivotinja:
Zamislite na trenutak da ste jež, i da je jedini način da se zimi ugrejete taj da se priključite gomili drugih ježeva i budete stisnuti između njih. Ukoliko to ne učinite umrećete od hladnoće. Ali ako se zbijete među ostale ježeve neminovno će vas povređivati bodljama, kao što ćete i vi povređivati njih.

group1.jpg


Naravno, ovo je analogija za ljudske socijalne odnose; termin koji su koristili i Šopenhauer i Frojd, i – da pojednostavim - označava ljudsku potrebu za bliskošću (toplotom, odnosno toplinom) i istovremenu bojazan od te bliskosti. Reč je, naravno, o problemu čovekove izolovanosti. Ježeva dilema sugeriše da, uprkos potrebi za bliskošću, ljudska intimnost ne može proći bez povremenog povređivanja, te da svest o takvim posledicama rezultira opreznim pristupom i površnim i slabim međuljudskim osnosima. Jer, ukoliko se mnogo približimo jedni drugima, moguće je da ćemo biti povređeni (ili povrediti druge). Zbog tog straha od otvaranja i intimizovanja (zbijanja uz druge) i eventualnih razočaranja, mnogi ljudi uspostavljaju površne odnose, ili ih uopšte ne uspostavljaju.
Pitanje: šta je bolje (ili šta lično praktikujete) – držati se na distanci od drugih po ceni da nikad ne doživite bliskost, ili sklanjati se od njih zbog rizika od nanošenja povreda?
S tim u vezi, tema može i da se proširi na pitanja:
Da li pokazivanje svog pravog JA neminovno vodi ka pucanju prijateljstava?
Koliko su ljudi danas otuđeni zbog straha od otvaranja svoje duše?
Koliko je teško otvoriti se, odnosno drugima opisati sopstvene emocije?
Kliknite za proširenje...


Odlična tema. Ja se upravo tako osećam. Imam potrebu s vremena na vreme da se poverim nekom, i to i uradim, iako nekada ne naiđem na ono što želim da čujem - npr osude me, ili iskuliraju moj problem ili odaju tajne nekom što dovede do posledica. Zato sam jednom prilikom napravila analizu mojih prijatelja, i sada imam prijatelje sa kojima izlazim ( jer to je ekipa koja se dobro provodi i koja napravi dobru atmosferu, alli nije dobra kada treba da im izložiš neke probleme i u čuvanju tajni), imam dve-tri drugarice kojima pričam o problemima, dve mi nisu toloko bliske, ali uvek imaju razumevanja za mene. Sa druge strane ne vole da izlaze i kada izadju ne igraju i brzo se vrate kući.
...itd

Znači nadji neke ježeve koji se ne gicaju mnogo, stisni se uz njih, jer će oni, dok se pomeraju reći: ,,E pripazi da te ne povredim sada, hoću da se okrenem na drugu stranu" :)
 
Borac za prava zivotinja:
Zamislite na trenutak da ste jež, i da je jedini način da se zimi ugrejete taj da se priključite gomili drugih ježeva i budete stisnuti između njih. Ukoliko to ne učinite umrećete od hladnoće. Ali ako se zbijete među ostale ježeve neminovno će vas povređivati bodljama, kao što ćete i vi povređivati njih.
Kliknite za proširenje...

Kakav si primer nasla... Zasto nisi nasla neki krvolocniji, recimo sa krokodilima, ili piranama? :dash:

Ovo vreme, vreme danasnje je vreme neverovatnog mentalnog ubrzanja, ali NE samo...

Vreme danasnje - vreme Komunikacija. Vreme Spoznaje sta mozemo imati, ako mislimo da smo dorasli tome... Tako se te socijalne veze koje se teskom mukom grade u sadasnjem svetu jako lako ruse, jer je reklama, o brzem, boljem, mladjem, fizicki besprekornom tu, nadohvat cula... A ljudi, sa svojim EGO tripovima velicine Empier State Building-a tim izazovima odoleti ne mogu... Ne shvatajuci instant poruke, koje su sracunate na konacni ishod: materijalni efekat... :mrgreen:

Ne zaboravimo: i druga strana je strana koja je kompetitivna... :sad2:

_nobody_
 
Konflikte na nivou Id, Ego,Superego je nemoguće izbjeći bili u kontaktu sa ljudima ili ne .. ljudske bodlje su podsjetnik da je 'nešto' potrebno dovesti u ravnotežu ..dio koji nije bio u skladu sa prirodom realnosti remeti funkcionisanje na svim nivoima i cijele ličnosti ..pronalaženje ravnoteže, odn. usklađivanje funkcionisanja svoje ličnosti sa prirodom realnosti odmiče bodlje ..
Intrapersonalno daje i interpersonalno rješenje ..
Kad jež osjeti ubod on se odmakne ..kod čovjeka potrebno je samo otkriti otkud taj ubod dolazi ..
 
Poslednja izmena:
Pitanje: šta je bolje (ili šta lično praktikujete) – držati se na distanci od drugih po ceni da nikad ne doživite bliskost, ili sklanjati se od njih zbog rizika od nanošenja povreda?
Kliknite za proširenje...

Sa nekim se drzim na distanci dugo vremena, sa nekim se "ogolim" relativno brzo...to cinim po osjecaju...
S tim u vezi, tema može i da se proširi na pitanja:
Da li pokazivanje svog pravog JA neminovno vodi ka pucanju prijateljstava?
Kliknite za proširenje...
Ne mora neminovno...zapravo koliko dugo i kako se uopste moze skrivati "pravo JA"?
A prijateljstva su rijetka...ona iskrena, istinska, dugorocna, bez pritiska i prizvuka interesa...kad pucaju, pucaju obicno radi kapi koja casu prelije...ako se "izglade" ponovo, prava su, ako ne...nikad nisu ni bila...
Koliko su ljudi danas otuđeni zbog straha od otvaranja svoje duše?
Kliknite za proširenje...
U nekim sferama smo otvoreni do krajnosti, a u nekim zakljucani do te iste krajnosti...Generalno je otudjenje od same "dushe"...u trci frci, najmanje se bavi duhovnim potrebama...
Koliko je teško otvoriti se, odnosno drugima opisati sopstvene emocije?
Kliknite za proširenje...
Meni licno je tesko. Direktno, jasno i glasno, mogu samo pojednim osobama...zapravo kad osjetim da sam sigurna, tad mogu, dok god sumnjam u neciju moc rezonovanja, i stepen saosjecajnosti, ni ne otvaram se. A sa druge strane, kome mogu, cesto necu, jer ne volim da opetecavam s tim...Imam neki sopstveni mehanizam, kao perpetuum mobile...
 
Borac za prava zivotinja:
Zamislite na trenutak da ste jež, i da je jedini način da se zimi ugrejete taj da se priključite gomili drugih ježeva i budete stisnuti između njih. Ukoliko to ne učinite umrećete od hladnoće. Ali ako se zbijete među ostale ježeve neminovno će vas povređivati bodljama, kao što ćete i vi povređivati njih.

group1.jpg


Naravno, ovo je analogija za ljudske socijalne odnose; termin koji su koristili i Šopenhauer i Frojd, i – da pojednostavim - označava ljudsku potrebu za bliskošću (toplotom, odnosno toplinom) i istovremenu bojazan od te bliskosti. Reč je, naravno, o problemu čovekove izolovanosti. Ježeva dilema sugeriše da, uprkos potrebi za bliskošću, ljudska intimnost ne može proći bez povremenog povređivanja, te da svest o takvim posledicama rezultira opreznim pristupom i površnim i slabim međuljudskim osnosima. Jer, ukoliko se mnogo približimo jedni drugima, moguće je da ćemo biti povređeni (ili povrediti druge). Zbog tog straha od otvaranja i intimizovanja (zbijanja uz druge) i eventualnih razočaranja, mnogi ljudi uspostavljaju površne odnose, ili ih uopšte ne uspostavljaju.
Pitanje: šta je bolje (ili šta lično praktikujete) – držati se na distanci od drugih po ceni da nikad ne doživite bliskost, ili sklanjati se od njih zbog rizika od nanošenja povreda?
S tim u vezi, tema može i da se proširi na pitanja:
Da li pokazivanje svog pravog JA neminovno vodi ka pucanju prijateljstava?
Koliko su ljudi danas otuđeni zbog straha od otvaranja svoje duše?
Koliko je teško otvoriti se, odnosno drugima opisati sopstvene emocije?
Kliknite za proširenje...

Sjajna tema :)
Neću sad da odgovaram na pitanja, nego čisto da vidim kako kod mene to funkcioniše.
Svesna sam da, svakim dubljim odnosom, rizikujemo povređivanje.
Međutim, ne plašim se toga.
Po principu "srranja se dešavaju", i za veze i za prijateljstva.
Ja ću se potruditi i dati sve od sebe kad mi je do nekog stalo, ako ne uzvraća istom merom, udaljiti se, koliko god me bolelo.
Toliko.
 
Borac za prava zivotinja:
Zamislite na trenutak da ste jež, i da je jedini način da se zimi ugrejete taj da se priključite gomili drugih ježeva i budete stisnuti između njih. Ukoliko to ne učinite umrećete od hladnoće. Ali ako se zbijete među ostale ježeve neminovno će vas povređivati bodljama, kao što ćete i vi povređivati njih.

group1.jpg


Naravno, ovo je analogija za ljudske socijalne odnose; termin koji su koristili i Šopenhauer i Frojd, i – da pojednostavim - označava ljudsku potrebu za bliskošću (toplotom, odnosno toplinom) i istovremenu bojazan od te bliskosti. Reč je, naravno, o problemu čovekove izolovanosti. Ježeva dilema sugeriše da, uprkos potrebi za bliskošću, ljudska intimnost ne može proći bez povremenog povređivanja, te da svest o takvim posledicama rezultira opreznim pristupom i površnim i slabim međuljudskim osnosima. Jer, ukoliko se mnogo približimo jedni drugima, moguće je da ćemo biti povređeni (ili povrediti druge). Zbog tog straha od otvaranja i intimizovanja (zbijanja uz druge) i eventualnih razočaranja, mnogi ljudi uspostavljaju površne odnose, ili ih uopšte ne uspostavljaju.
Pitanje: šta je bolje (ili šta lično praktikujete) – držati se na distanci od drugih po ceni da nikad ne doživite bliskost, ili sklanjati se od njih zbog rizika od nanošenja povreda?
S tim u vezi, tema može i da se proširi na pitanja:
Da li pokazivanje svog pravog JA neminovno vodi ka pucanju prijateljstava?
Koliko su ljudi danas otuđeni zbog straha od otvaranja svoje duše?
Koliko je teško otvoriti se, odnosno drugima opisati sopstvene emocije?
Kliknite za proširenje...

Prijateljstvo posmatram ko ljubav. Ne mozes svakog da volis do ludila, niti svaka osoba moze tebe da prati u tvom ludilu.
Da li priljateljstvo puca kad pokazes svoje JA? - Naprotiv samo onaj ko ostane pored tebe kad pokazes svoje pravo lice…recimo kad si pao i vuces se po blatu, ili kad si se vinuo u neslucene visine, kad je tvoje JA napuklo i kad se moze nazreti tvoje ID… taj ko je tad pored tebe je onaj pravi prijatelj. Takve prijatelje imas malo i cuvas ih ko malo vode na dlanu. To je prijateljstvo koje se gradi godinama, koje zna da zaboli, kojem moras da posvetis puno energije. I sto je najvazno takva prijateljstva ne poznaje rod. To su muska - muska, muska-zenska, zenska-zenska prijateljstva.

Ostala bi uporedila sa vezom One night stand. Ponese te alkohol, adrenalin, pozuda i sve je super dok je pokriveno tamom noci. Ali kad se ujutru probudis kad se sve vidi na svetlu dana, niti se mozes setiti kako se taj sto je pored tebe zove, niti kako si dospeo tu gde jesi, niti sta si radio. To je danas IN. Ne zahteva previse vremena, previse ulaganja, mozda nam je bilo super, ali to je to. NEXT

Kad god osetim bol zato sto sam se grejala medju jezevima, ja procitam ovo …
Halil Dzubran - Prorok
… Vaš je prijatelj zadovoljenje vaših potreba.
On je vaše polje koje zasijavate s ljubavlju, a žanjete sa zahvalnošću.
On je vaša trpeza i vaše ognjište.
Jer, dolazite k njemu gladni, i ištete od njega spokoja.
Kad vaš prijatelj iznosi svoje mišljenje, ne bojite se reći »ne«, niti se suzdržavate od »da«.
I kad on šuti, vaše srce ne prestaje osluškivati njegovo srce;
Jer, bez riječi, u prijateljstvu, sve se misli, sve čežnje, sva iščekivanja rađaju i dijele s radošću koja se ne izvikuje.
Kad se opraštate s prijateljem, ne žalostite se;
Jer, što najviše volite u njemu, može biti raz-govjetnije kad je odsutan, kao što je planina planinaru razgovjetnija iz doline.
I neka u prijateljstvu ne bude druge svrhe osim produbljivanja duha.
Jer, ljubav koja traži išta drugo do očitovanja vlastite tajne nije ljubav nego bačena mreža: hvata samo što je beskorisno.
I neka vaše najbolje bude za prijatelja.
I ako mora upoznati vašu oseku, neka upozna i vašu plimu.
Jer, što vam je prijatelj da biste ga tražili da s vama ubija vrijeme?
Potražite ga uvijek da oživite vrijeme.
Jer, njegovo je da vam ispuni potrebu, a ne prazninu;
I neka u slatkoći prijateljstva bude smijeha, i diobe radosti.
Jer, u svježini sitnica srce nalazi svoje jutro i okrepljuje se....
 
Lepa tema :)
U danasnjem vremenu treba biti oprezan , ustvari ljudi su sve zatvoreniji , i ako ne pokazuju bliskost po meni znaci da ne zele da budu povredjeni jer su vec to nekada i doziveli, iskusili na svojoj kozi. Ljudi se plase, imaju strah .
Mislim da pokazivanje svog ja ne vodi neminovno ka pucanju prijateljstva. Opet sa druge strane glupo bi bilo kada bi neko krio svoje emocije kao prijatelj i svoje JA toliko dugo i onda jednoga dana kada bi odreagovao na nacin na koji ga nismo znali razocaramo se u njega jer se u stvari sve ove godine pretvarao da nam je pravi prijatelj i da mi uopste njega i nismo poznavali.
Koliko je tesko otvoriti se ? Nekada je mnogo lakse otvoriti se osobi koju prvi put vidimo nego osobi sa kojom smo skoro svaki dan, bas iz tog nekog straha, ili zbog neke osude...
Pravih prijatelja je jako malo, vremena su se promenila, ljudi su se promenili, danas je tesko naci nesto pravo ali vredno :)
 
gospodarica:
Lepa tema :)
U danasnjem vremenu treba biti oprezan , ustvari ljudi su sve zatvoreniji , i ako ne pokazuju bliskost po meni znaci da ne zele da budu povredjeni jer su vec to nekada i doziveli, iskusili na svojoj kozi. Ljudi se plase, imaju strah .
Mislim da pokazivanje svog ja ne vodi neminovno ka pucanju prijateljstva. Opet sa druge strane glupo bi bilo kada bi neko krio svoje emocije kao prijatelj i svoje JA toliko dugo i onda jednoga dana kada bi odreagovao na nacin na koji ga nismo znali razocaramo se u njega jer se u stvari sve ove godine pretvarao da nam je pravi prijatelj i da mi uopste njega i nismo poznavali.
Koliko je tesko otvoriti se ? Nekada je mnogo lakse otvoriti se osobi koju prvi put vidimo nego osobi sa kojom smo skoro svaki dan, bas iz tog nekog straha, ili zbog neke osude...
Pravih prijatelja je jako malo, vremena su se promenila, ljudi su se promenili, danas je tesko naci nesto pravo ali vredno :)
Kliknite za proširenje...

створени смо да стварамо време, тешко нама кад нас време ствара...
...лакше је, заблуда страха, веровати лажи него погледати истину...
пријатељ можеш само ти да будеш, ако очекујеш онда то није пријатељство.
 
_nobody_:
Razmisljam se nesto... Kako jezevi vode ljubav? :udriglavu:

_nobody_
Kliknite za proširenje...

Visoki postotak pokušaja parenja kod ježeva ostane neostvaren radi nezainteresiranosti ženki. Ukoliko ženka na kraju napokon pristane, samo parenje traje minut do dva, nakon čega se par rastane. Mužjak više ne igra nikakvu ulogu u podizanju mladih i ako se ježevi ikad kasnije susretnu, to je samo plod slučajnosti. Prilikom parenja ženka mora zauzeti povoljan položaj, jer u suprotnom parenje nije ostvarivo. Ona tom prilikom legne na tlo, raširiti svoje zadnje noge, a njušku uspravi. Također se bodlje iz agresivnog položaja moraju spustiti, budući je koža na trbuhu mužjaka tanka i nježna, te se može teže ozlijediti. Ženka se obično pari više puta prije nego postane skotna.
Kliknite za proširenje...
preuzeto sa neta

Inače, nešto više o "ježevoj dilemi" možete pročitati ovde:
http://www.psy.fsu.edu/faculty/maner/Maner et al porcupine JPSP.pdf
 
pa prvi neki ljudski nagon je za
samoodržanjem i zaštitom
zato i kada procenimo, realno ili ne, da nas situacija ugrožava i čini da se osećamo loše
ulazimo u neku drugu ulogu kojom ćemo odbiti te faktore
svako to ponekad radi
jer ljudima je nekako važnije da ne budu baš sasvim nesrećni nego da budu savršeno srećni
sve nekako gledamo odozdo
sad i tu je neki balans
nekad se povučem od opasnosti pa izgubim nešto bolje od te kvazisigurnosti
nekad imam potrebu da se nametnem i približim pa opet isto
i sa jednim i sa drugim možeš da poentiraš, samo je stavr pravih koraka
skolim se često, da; ali sam i uskakao.. sad kome i gde...
inače da - ljudi su izgubili moć da veruju, tako da kako god se postaviš uglavnom bude - ili folira se ili zeza se ili iskompleksiran si... itd. teško je poverovati u pravu emociju... mnogo se plašimo i sklanjamo se
 
Borac za prava zivotinja:
Visoki postotak pokušaja parenja kod ježeva ostane neostvaren radi nezainteresiranosti ženki. Ukoliko ženka na kraju napokon pristane, samo parenje traje minut do dva, nakon čega se par rastane. Mužjak više ne igra nikakvu ulogu u podizanju mladih i ako se ježevi ikad kasnije susretnu, to je samo plod slučajnosti. Prilikom parenja ženka mora zauzeti povoljan položaj, jer u suprotnom parenje nije ostvarivo. Ona tom prilikom legne na tlo, raširiti svoje zadnje noge, a njušku uspravi. Također se bodlje iz agresivnog položaja moraju spustiti, budući je koža na trbuhu mužjaka tanka i nježna, te se može teže ozlijediti. Ženka se obično pari više puta prije nego postane skotna.
Kliknite za proširenje...

Hmmm... Ovi jezici jako mnogo lice na nas, ljude... Vreme danasnje! :sad2: Nemaju neki sex, a kada treba da ga imaju, jako lici na "one nite stand"... :dash:

Samo sto se kod njih tako prave potomci, a kod nas ne... Kod ljudi se sve vise koristi banka sperme (jezev sindrom je u pitanju)... :roll:

(ti jezici su mi kao vrsta oduvek bili simpa... Strasno pazim kada ih vidim u prirodi da ih ne uznemiravam... Greota korisnih, dobrocudnih zivotinjica)

_nobody_
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top