Jezero čuda i ostala neverovatna saznanja

[The Graeat Gatsby]

Kako neki zovu ili u slobodnom prevodu bazen cuda poznatije pod imenom acqua mirates, acqua mirabile, je korito bilo napravljeno i napunjeno vodom kako bi se snadbevali vodom u starom rimu.
Piscina mirabile se nalazi u blizini napulja.
To je ono sto znam i jos ne znam koliko je bilo kolicine vode u pitanju? kako se pravilo?
Na youtubu postoji par snimaka piscine mirabile ali to je amaterski video snimak bez titlova.

Zanima me sve o takozvanim akvadutima u starom rimu i o piscini mirates tj picscini mirabile?

Jer znam engleski, ali ne doboljno da prevedem svaku rec na internetu o piscini mirabile.

Takodje me zanima grejanje u starom rimu, jer su stari rimljani razvili podno grenjanje, grejali su ispod poda.

 

[Ројалиста]

О димензијама и запремини Piscina Mirabilis постоје подаци на Википедији.

Базен је исечен из стене, дубине је 15 метара, дужине 72 метра и ширине 25 метара. Запремина базена била је 12.600 кубних метара. Снабдеван је водом из Aqua Augusta (главног римског аквадукта), водом са извора у Серину, удаљеном око 100 киломентара од Напуља.

Више на: Piscina Mirabilis

 

[The Graeat Gatsby]

zao mi je sto ne znam engleski.
Gledeo sam video snimak kako to sada posle vise vekova izgleda, nista se ne da zamisliti, imaju neki tuneli, pa me zanima gde je tu voda stajala i kako je to zaista izgledalo?
da li mi moze neko postaviti sliku, video snimak, i sl?

 

[Ројалиста]

zao mi je sto ne znam engleski.
Gledeo sam video snimak kako to sada posle vise vekova izgleda, nista se ne da zamisliti, imaju neki tuneli, pa me zanima gde je tu voda stajala i kako je to zaista izgledalo?
da li mi moze neko postaviti sliku, video snimak, i sl?

У прилогу су тлоцрт и бокоцрт Piscina Mirabilis.

Широка црна линија представља зидове базена. Крстићи по унутрашњости су стубови који се завршавају сводовима, а што ми на сликама видимо као какве пролазе, сличне подземним каналима. У целом том објекту налазила се вода.

Дакле ако је његова висина (односно дубина) била 15 метара, стуб воде је могао је бити и виши од 10 метара.

Латиничним словом B обележен је улаз кроз који се базен пунио водом. На бокоцрту тај отвор се налази у доњем десном углу, док у горњем левом видимо човека са говечетом који је дошао по воду. Што значи да се негде до тог нивоа дизао водени стуб.

На интернету се може наћи доста фотографија, али за неку јаснију слику целог објекта, мислим да се најбоље ако се погледа овако.

 

[The Graeat Gatsby]

Neverovatno, sada kada se setim tih tunela sto sam video na snimku da se to ustvari punilo vodom. Mislio sam da su ti tuneli ulaz do bazena, sada ispada se bazen punio crevom, sada ispada da je to bilo kao nekakvo bure bez imalo mogucnosti (u to vreme) da se zaviri unutra.

ps
U "orginalnom" ne (2014) filmu "pompeja" se prikazuje akvadut kao da je u pecini poput jezera nekog pa valjda i otduda taj naziv, jezero cuda?

 

[Ројалиста]

Neverovatno, sada kada se setim tih tunela sto sam video na snimku da se to ustvari punilo vodom. Mislio sam da su ti tuneli ulaz do bazena, sada ispada se bazen punio crevom, sada ispada da je to bilo kao nekakvo bure bez imalo mogucnosti (u to vreme) da se zaviri unutra.

ps
U "orginalnom" ne (2014) filmu "pompeja" se prikazuje akvadut kao da je u pecini poput jezera nekog pa valjda i otduda taj naziv, jezero cuda?

У овом случају све се то пунило водом. Не могу да нађем до које висине је тачно вода допирала, али с обзиром да се одатле снабдевао цео град, воде је морало увек бити довољно. Иначе, вода у базен је доспевала кроз цев која се налазила при дну базена, а по систему спојених посуда водостај се подизао у висину (да ли док се не изједначи са водостајем на извору или док неко не затвори доток воде).

Ево још један пример, у питању је неки други базен. Ту је приказан и неки просечни водостај у базену, а по канти на ужету може се видети да се вода вадила као што се вади из обичног бунара.

А како су се Римљани грејали, што је било још једно од питања из уводног поста, може се видети на следећем пресеку.

Spojler

На овом примеру су приказане и шупље цигле у зидовима куће кроз које је пролазила топлота и дим, који су долазили из простора који се налазио испод пода куће који је стајао на малим стубовима, између којих се сакупљала топлота од ватре која се ложила негде у близини и тако загревала целу кућу. Иначе цео систем се називао Hypocaust.

Можда још сликовитије то се види овде.

 

[Сребрена]

Takodje me zanima grejanje u starom rimu, jer su stari rimljani razvili podno grenjanje, grejali su ispod poda.

Ne bi me uopste začudilo da su i to znanje Rimljani preuzeli od Etruraca, kao i geometrisjko-arhitektonsku nauku pravljenja lukova i svodova, obeležja kraljevske vlasti, gladijatorske borbe, alfabet,način građenja puteva/makadama,izbornu organizaciju ( u svakom gradu jedna liktor, a kralja bira 12 gradova) , mitove, legende i neka imena Bogova, vojne veštine itd..itd..

Da dopunim onu najvažniju stvar: Rimljani su od Etruraca naučili vojnu veštinu i organizaciju zato što su bili glavni ratnici u etrurskim vojskama. Pobunama i stvaranjem svojih vojski upravo je i započeo sukob između Etruraca i Rimljana.

Isto kao i slučaju raspada SFRJ.

 

[Ројалиста]

Још једно од великих достигнућа Рима био је и систем канализације познатији као Maxima Cloaca. Имао је улогу одвода нечистих вода из града, које је преносио до оближње реке Тибар. Изграђен је највероватније око 600. године пре нове ере, за време краља Тарквинија Приска. Јавне радове су обављали етрурски инжењери (што је Srebrena изнад већ претпоставила) и велики број јефтине радне станге, углавном из сиромашнијих слојева грађана Рима. Сматра се да је подземне радове довршио последњи римски краљ Тарквиније Охоли.

У прилогу се налази карта пута Maxima Cloaca, где је она обележена црвеном бојом.

Spojler

А овако је Maxima Cloaca изгледала у пресеку.

Spojler

Више о томе можете прочитати овде: Википедија

 

[Лекизан]

Наравно да су Римљани велики део тога преузели од Етрураца јер је етрурска цивилизација цветала док још Рим није постојао, а у прво време римске републике Рим и суседни етрурски град Веј су били велики ривали док га Римљани нису заузели, остало знамо.
Нису се Римљани либили да позајмљују од других цивилизација без обзира што су многе од њих сматрали варварима.

 

[The Graeat Gatsby]

Kako su pravili akvadute i da li se desavalo da jednostavno puknu zidovi ili ceve koje vode do grada? koliko je ljudi ucestovalo u izgradnji

 

[Ројалиста]

Kako su pravili akvadute i da li se desavalo da jednostavno puknu zidovi ili ceve koje vode do grada? koliko je ljudi ucestovalo u izgradnji

Према фотографијама које су доступне, ти аквадукти су били зидани од камена или изливани од бетона, на неким деловима су били у облику цеви, а на неким у облику канала, највероватније у зависности од окружења. Градили су робови и заробљеници из војних похода. Нисам успео да нађем тачан број, али на неким местима се наводи да их је градила огромна радна снага.

У прилогу је пресек једног дела аквадука, где вода протиче у два нивоа, и оба су затвореног типа.

Више о римским аквадуктима на: Aqueducts and Wastewater Systems of Rome

 

[The Graeat Gatsby]

Postoji i u Beogradu akvadut?

 

[Ројалиста]

Постоји један београдски аквадукт, али то није овај наш Београд.

 

[The Graeat Gatsby]

Постоји један београдски аквадукт, али то није овај наш Београд.

Znam da samo postoji i nista vise.
Bila neka emisija na studiu B o Bgdu pa bilo pomeno i o tom sta li je akvadutu mostu.

 

[Сребрена]

Znam da samo postoji i nista vise.
Bila neka emisija na studiu B o Bgdu pa bilo pomeno i o tom sta li je akvadutu mostu.

Ovo je slika iz Istanbula.Voda u Istambul dolazi iz Beograda, BelgratOrmani, naselja u obližnjoj šumi, odakle se i Carigrad snabdevao vodom, pre nego su ga Turci opseli.

КАД СУ ТУРЦИ ГОВОРИЛИ И ПИСАЛИ СРПСКИ


Autohtonisti smatraju da je budući Carigrad osnovala pre n.e.(kao manje naselje) srpska porodica Lelić. .došavši iz Megare. a tek mnogo godina kasnije je Nišlija Konstantin napravio na tom mestu prestonicu i podigao zidine.
http://serbdom.wetpaint.com/

Belgrat ormani (Belgrad Ormani is also known as Belgradskiy Les, ...Beogradska šuma) odakle Istambul dobija vodu, svežu , hladnu i čistu

http://www.turkeytravelresource.com/view/113/belgrad-forest

selo Beograd u Turskoj..belgrat köyü (belgrat village)
http://www.panoramio.com/photo/2974504

Walls of Constantinople , Carigrad- the Belgrade Gate (Belgrad Kapısı)
The Second Military Gate or Gate of Belgrade.
http://en.wikipedia.org/wiki/File:Car_bed_kap_deu2.jpg

Kad je Sulejman zauzeo Beograd na Savi, sve Beograđane je preselio u tu šumu kod Istambula, oko 16 000 ljudi. Stojan Novaković je to podrobno opisao, posebno koje su relikvije poneli sa sobom prognani. Niko se od njih nije vratio, do 19 veka su nekako i držali svoje običaje, iza toga više ne.Crkva koju su podigli i dalje postoji, sad je Grci drže, u blizini glavne istambulske železničke stanice, gde se i deo grada još uvek, po njima zove Beogradska mahala.

Трагови присилне сеобе Београђана у Истанбул у време Османлија
Сербско коло у Стамболу на Босфору
Село, шума, махала и црква Београђана у Истанбулу



Наредбом султана Сулејмана 1521, после пада Београда на дан после Велике госпојине, становништво Београда је пресељено у Истанбул.
Бројне породице и српско свештенство носили су са собом и најдраже реликвије међу којима су највредније биле мошти Св.Петке, мошти царице Теофаније и чудотворну икону Богородице, рад јеванђелисте Луке окован златом и сребром



http://politikin-zabavnik.rs/pz/tekstovi/uјed-krilatih-zmiј
Beogradska kapija
http://ruutu.kuvio.helsinki.fi/kuvi...p?&id_kohde=903&photos=20&skip=0#!prettyPhoto

Београдско насеље (махала) налазило се у пределу на коме је данас железничка истанбулска станица, простирало се од главног улаза- Златних врата (данас зазиданих) до Силивријских врата, око 800 метара од "Једи-куле", односно 7 кула:
http://en.wikipedia.org/wiki/File:Castle_of_Seven_Towers_Istanbul.png
http://www.arkeo3d.com/byzantium1200/oldgate.html
http://www.arkeo3d.com/byzantium1200/p-aura.html

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/7/70/Byzantine_Constantinople_eng.png

Много детаљнији опис налази се у путопису Стојана Новаковића, који преносим из књиге Балканска питања (Београд, 1906.г.):

Spojler

У београдској Богородичиној цркви, удаљеној око 100м од Београдске капије у Истанбулу, Новаковић је уочио врло старе иконе и претпоставио да је (по натпису уз икону Св.Николе) година изградње цркве 1539.а. Данас се на тој удаљености од капије, налази црква са именом Београдска Панаија црква
http://placesinistanbul.com/placeTransit.php?placeID=526&lan=EN
http://www.postcrossing.com/postcards/TR-29756

Новаковићево мишљење је да су Срби из Београда прво названи "Грцима " јер су исповедали хришћанство окружени муслиманима, а да су касније и нестали, односно утопили се протоком времена у турско становништво, а било је и даљих принудних расељења.
Још један траг да су опстајали дуго, чувајући предано србске обичаје и у турској ношњи и са називом "Грци", јесте слика италијанског путописца Луиђија Мајера која приказује традиционално србско коло , преплетених руку на начин "козарачког", у пратњи неких гусли и свирала, у Београду (селу) поред Истанбула,на Босфору, на самом почетку 19. века, као у оној народној

Играле се делије насред земље Србије
Ситно коло до кола, вило се до Стамбола.

Dance of Peasants [possibly in Belgrade near Constantinople]
http://collections.vam.ac.uk/item/O146574/dance-of-peasants-possibly-in-watercolour-mayer-luigi/

Свира фрула из дола, фрула мога сокола
Ситно коло до кола, вило се до Стамбола

 

[The Graeat Gatsby]

veoma dobra tema!

 

[The Graeat Gatsby]

via appaia neverovatan put kako su ga izgradili stari rimljani kako bi spojili dva grada
dajte mi jos neke tako izume, gradjevine koje su sluzile svrsi (sem foruma rimskih) sta su stari rimljani jos izumeli...?

 

[Crnugović]

Spajanje lokaliteta na "Etrusc" način... VIE CAVE

Al to je možda i dobra tema za istraživače I2a i lingviste.

 

[The Graeat Gatsby]

О димензијама и запремини Piscina Mirabilis постоје подаци на Википедији.

Базен је исечен из стене, дубине је 15 метара, дужине 72 метра и ширине 25 метара. Запремина базена била је 12.600 кубних метара. Снабдеван је водом из Aqua Augusta (главног римског аквадукта), водом са извора у Серину, удаљеном око 100 киломентара од Напуља.

Више на: Piscina Mirabilis

Kako su bazen isekli rimljani iz stene?