Трагови присилне сеобе Београђана у Истанбул у време Османлија
Сербско коло у Стамболу на Босфору
Село, шума, махала и црква Београђана у Истанбулу
Наредбом султана Сулејмана 1521, после пада Београда на дан после Велике госпојине, становништво Београда је пресељено у Истанбул.
Бројне породице и српско свештенство носили су са собом и најдраже реликвије међу којима су највредније биле мошти Св.Петке, мошти царице Теофаније и чудотворну икону Богородице, рад јеванђелисте Луке окован златом и сребром
http://politikin-zabavnik.rs/pz/tekstovi/uјed-krilatih-zmiј
Beogradska kapija
http://ruutu.kuvio.helsinki.fi/kuvi...p?&id_kohde=903&photos=20&skip=0#!prettyPhoto
Београдско насеље (махала) налазило се у пределу на коме је данас железничка истанбулска станица, простирало се од главног улаза- Златних врата (данас зазиданих) до Силивријских врата, око 800 метара од "Једи-куле", односно 7 кула:
http://en.wikipedia.org/wiki/File:Castle_of_Seven_Towers_Istanbul.png
http://www.arkeo3d.com/byzantium1200/oldgate.html
http://www.arkeo3d.com/byzantium1200/p-aura.html
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/7/70/Byzantine_Constantinople_eng.png
Много детаљнији опис налази се у путопису Стојана Новаковића, који преносим из књиге
Балканска питања (Београд, 1906.г.):
У
београдској Богородичиној цркви, удаљеној око 100м од Београдске капије у Истанбулу, Новаковић је уочио врло старе иконе и претпоставио да је (по натпису уз икону Св.Николе) година изградње цркве 1539.а. Данас се на тој удаљености од капије, налази црква са именом Београдска Панаија црква
http://placesinistanbul.com/placeTransit.php?placeID=526&lan=EN
http://www.postcrossing.com/postcards/TR-29756
Новаковићево мишљење је да су Срби из Београда прво названи "Грцима " јер су исповедали хришћанство окружени муслиманима, а да су касније и нестали, односно утопили се протоком времена у турско становништво, а било је и даљих принудних расељења.
Још један траг да су опстајали дуго, чувајући предано србске обичаје и у турској ношњи и са називом "Грци", јесте слика италијанског путописца Луиђија Мајера која приказује традиционално србско коло , преплетених руку на начин "козарачког", у пратњи неких гусли и свирала, у Београду (селу) поред Истанбула,на Босфору, на самом почетку 19. века, као у оној народној
Играле се делије насред земље Србије
Ситно коло до кола, вило се до Стамбола.
Dance of Peasants [possibly in Belgrade near Constantinople]
http://collections.vam.ac.uk/item/O146574/dance-of-peasants-possibly-in-watercolour-mayer-luigi/
Свира фрула из дола, фрула мога сокола
Ситно коло до кола, вило се до Стамбола