Jezera u Srbiji

[vecic]

Uvačko jezero (Sjeničko jezero)​

Uvačko jezero (Sjeničko jezero) je veštačko jezero dugo 27 km koje vijuga meandrima kojima je pre njegovog nastanka proticala reka Uvac. Izgradnjom zemljane brane od 110 metara, koja je najviša zemljana brana u Srbiji, stvoreno je ovo jezero čijih 212 miliona metara kubnih vode pokreće agregat snage 36 MW i proizvodi godišnje 70 miliona KWh struje.

Na Rastokama, mestu gde se Uvac rastakao u dva rukavca, a meštani sela između Javora i Zlatara ga brodili, sredinom sedamdesetih godina prošlog veka oglasile su se mine. Neimari su podizali treću branu u srcu plahovitog pešterskog delije.

Uvačko jezero je prvo u nizu jezera koji su izgrađeni na reci Uvac za potrebe proizvodnje električne energije. Voda iz ovog jezera otiče u Zlatarsko jezero koje je drugo u nizu a iz Zlatarskog u Radoinjsko jezero. Sva tri jezera su popularna izletišta koje turisti posećuju radi vožnje čamcima, kupanja, pecanja, šetnje...

Na obalama ovog jezera nalazi se najveće stanište beloglavog supa na Balkanu. Ovom jezeru pripadaju čuveni meandri reke Uvac. Jezero je prebogato raznim vrstama ribe a svud okolo se pruža prelep pogled. Nekoliko vidikovaca koji su sagrađeni na obalama kanjona Uvca, među kojima je najpoznatiji vidikovac Molitva, su omiljena mesta za posetu od strane turista, odmor i uživanje u božanstvenom pogledu.

 

[vecic]

Bubličko jezero

U sklopu turističke ponude, na udaljenosti od 16 kilometara od odmarališta Beli Kamen (34 kilometara od Prokuplja) nalazi se Bubličko jezero, bogato ribom, koje na svojoj uređenoj plaži može da primi 1000 kupača.

Hidroakumulacija “Brestovac“ je izgrađena na Pustoj reci 12 kilometara od Bojnika na 312 metara nadmorske visine. Površina vodenog ogledala je 80 hektara, a dužina jezera je 2.800 metara.

Zovu ga Brestovačko i Bojničko jezero, ali se kod žitelja opštine Prokuplje odomaćio naziv Bubličko jezero zbog najlepše plaže u selu Bublica, koja je nasuta, osvetljena, sa sportskim terenima i brojnim sadržajima koji omogućuju prijatan odmor tokom leta.

 

[vecic]

Jezero Barje​

Nastalo je izgradnjom velike brane na reci Veternici, na jugozapadnim padinama planine Kukavice. Od Leskovca je udaljeno 30 km. Jezero je dugo 9 km, a na pojedinim mestima dostiže širinu i preko 1 km. Sagrađeno je za potrebe vodosnabdevanja leskovačkog kraja, ali pruža velike mogućnosti za izletnički, lovno-ribolovni i nautički turizam.

 

[vecic]

Jezero Bela reka

Jezero Bela reka nalazi se u podavalskom selu Ripanj, na beogradskoj opštini Voždovac. Iako se nalazi u samom podnožju Avale, daleko je od očiju izletnika i drugih slučajnih namernika. Zbog svog ušuškanog položaja ne može se videti ni sa avalskog tornja.

Do Bele reke se može stići i sa Ibarske magistrale, ali je najlakše ako od centra Beograda idete avalskim putem. Posle semafora na skretanju za Avalu odnosno Pinosavu, nastavite još nekoliko stotina metara ka Ralji, a onda skrenete poludesno ka Ripnju. Dalje put vodi nizbrdo, nekoliko kilometara ka podnožju Avale, pored starog rudnika žive… Na kraju nizbrdice, na raskrsnici pored prodavnice i autobuske stanice, skreće se desno, ka pruzi i ripanjskom zaseoku Bela reka. A onda je najbolje pitati meštane za pravac – ne postoji nikakva tabla da se u blizini nalazi nekakvo jezero.

Jezero Bela reka nastalo je izgradnjom brane 1988. godine i to iz praktičnih razloga. Naime, za velikih kiša i otapanja snegova, Bela reka je znala da svojom silinom ugrozi ove kuće i prugu koja izlazi iz tunela samo nekoliko stotina metara od jezera. Jezero se napaja čistom vodom iz Bele reke, ali i iz dva podvodna izvora. Odmah uz branu nalazi se plaža na kojoj je, kažu, bilo teško naći mesto za peškir. Posle nekoliko incidenta i utapanja, plivanje u jezeru je zvanično zabranjeno. Međutim, tokom velikih vrućina ovo pravilo se ne poštuje.

Površina jezera je veća od dva hektara, prosečna širina je oko 100 metara, a dubina jezera je na nekim mestima i 10 metara. Zbog specifične mikroklime, zimi se na jezeru uhvati led debljine i do 40 cm koji može potrajati i do dva meseca. Zbog dva hladna izvora na dnu jezera, temperatura vode ni u sred leta ne prelazi 20 stepeni. U proleće i jesen temperatura vode je jedva između 8 i 10 stepeni.

 

[vecic]

Grliško jezero​

Grliško jezero je veštačko akumulaciono jezero, napravljeno u istočnoj Srbiji, na teritoriji grada Zaječara. Grliško jezero se nalazi u dolini između naselja Grlišta i Leskovca i udaljeno je oko 20 kilometara od gradskog naselja Zaječar. Nastalo je 1989. godine pregrađivanjem Grliške reke na 4,5 kilometara uzvodno od ušća Grliške reke u Beli Timok. Reka je pregrađena branom visokom 30 metara.

Ovo jezero je višenamensko, a primaran razlog izgradnje jezera je vodosnabdevanje Zaječara i okolnih mesta pijaćom vodom. Zbog toga, na obalama jezera nema izgrađenih turističkih objekata i zabranjena je upotreba čamaca. Mogu se videti samo poneka vikend kućica ili improvizovana kamp mesta. Osim za vodosnabdevanje Zaječara, jezero se koristi i za navodnjavanje i zadržavanje nanosa. U upotrebi je od 1990-e godine.

Ukupna površina Grliškog jezera je 110 hektara, a najveća dubina dostiže 20 metara. Zapremina akumulacije iznosi 12 miliona metara kubnih. Jezero odlikuju bistra i providna voda, kao i dobra poribljenost. Sve ovo je doprinelo da Grliško jezero bude privlačno za ribolovce. Bogato je deverikom, šaranom, somom, karašom, babuškom, skobaljom, klenom i drugim vrstama. Kod sela Leskovac se u jezero ulivaju Lenovačka i Gornja reka, koje predstavljaju prirodna mrestilišta za mnoge vrste ribljeg fonda.

 

[vecic]

Belo jezero

U istočnom delu Vojvodine, u Banatu, južno od Zrenjanina i jugozapadno od Ečke, nalazi se Belo jezero. Smešteno je između Begeja i Tise.
Belo jezero je nasipom odvojeno od Specijalnog rezervata prirode - Carska bara . Površina ovog jezera iznosi 5,4 km². Izuzetno je bogato ribom, a kao ribnjak prvi ga je koristio Šandor Šomođi 1762. godine. Posebnu vrednost daje travna, vodena i šumska vegetacija, kao i raznovrsne vrste životinjskog sveta, posebno ornitofaune.

Površina jezera iznosi 5,4 km², dok srednja dubina iznosi 1,33 m. Uslijed visokih ljetnih temperatura intenzivno je isparavanje. Vertikalna i horizontalna kretanja vode slabo su izražena pa ne postoji miješanje voda što dovodi do izražene temperaturne slojevitosti

 

[vecic]

Ђеравичко језеро​

Ђеравичко језеро се налази на Проклетијама, испод истоименог врха (2 656 m нмв), који је највиши врх Србије и други по висини врх у Проклетијском масиву. Налази се на око 2 200 метара надморске висине и из њега истиче река Рибник, која протиче кроз Метохију. Језеро има облик зуба, са највећом дужином од 240 и ширином од 120 метара, док му је највећа дубина 3.8 метара. Станиште је неколико врста водоземаца из фамилије саламандрида, који се хране летећим инсектима.

 

[vecic]

Vrmdžansko jezero​

U blizini Sokobanje nalazi se selo Vrmdža , ovo selo je poslednjih godina postalo poznato javnosti po tome sto se u njemu doseljuju porodice iz Srbije i inostranstva. Ovo selo je takođe poznato i po prelepoj prirodi ali po po predivnom prirodnom jezeru koje nosi isto ime kao i selo, Vrmdžansko jezero. Jezero je okruženo predivnom, netaknutom prirodom, okružuju ga šume i livade. Osim prelepe prirode koja okružuje Vrmdžamsko jezero treba napomenuti da je ovde čist planinski vazduh koji prija plućima.

Vrmdžansko jezero je udaljeno desetak kilometara od Sokobanje,a od sela Vrmdže nepunih dva kilometara.
Osim sto ima predinu prirodu i čist planinski vazduh, selo Vrmdža ima i bogatu istoriju. U pisanim dokumentima Vrmdžansko jezero se pominje pre više od hiljadu i po godina. Vrmdžanski grad je poznat vekovima unazad, u njemu su bili i Rimljani a kasnije i Turci. Kroz vrmdžu su u srednjem veku bili najpoznatiji trgovački putevi. Ostali su manastiri i crkve iz tih vremena.Sve u svemu destinacija koju treba obavezno posetiti.

 

[vecic]

Garaško Jezero na Bukulji​

Garaško jezero je veštačko jezero napravljeno 1976. godine pregrađivanjem reke Bukulje i nekoliko njenih pritoka, za potrebe vodosnabdevanja Aranđelovca i okoline. Garaško jezero se nalazi na obroncima planine Bukulje, na oko 400 metara nadmorske visine.

Površina jezere često varira, a najčešće se kreće oko 65 hektara. Sastoji se od tri kraka: Milićevići, Lekići i Vrbe, koji su nazive dobili po potopljenim zaseocima sela Garaši i Jelovik. Jezero karakterišu strma obala sa jedne strane i potpuno pristupačna obala sa druge. Dno jezera je tvrdo sa blagim kanjonima duž nekadašnjih rečnih tokova.

Najveća dubina jezera je preko 20 metara. Riblji svet je poprilično raznolik, pa su u jezeru prisutni šaran, som, klen, smuđ, amur, crvenperka i tako dalje. Ribolovci i ljudi koji vole da uživaju u prirodi, veoma često posećuju ovaj šumadijski biser. Na ovom jezeru je uhvaćena štuka težine 19,6 kilograma i trenutno drži nezvanični državni rekord.