Jeste li previše osjetljivi?

  • Začetnik teme Začetnik teme Neno
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Neno

Neno

Buduća legenda
Poruka
25.278
Da li ovo spada u psihološke teme, nisam baš siguran ali valjda je tu negdje.. ili barem blizu toga. :)

Primjetio sam da tako neke osobe veoma lako iskažu svoje emocije, niti ih je blam zbog toga. Začas im oči zasuze ili zaplaču bez obzira u kom su društvu.
Primjera radi ako su u nekom pozitivnom okruženju, veoma lako se "prime", ali ako su kod pesimističkih, grubih i negativnih osoba, to je već težak teret za njih.

Da li ste previše emotivni, osjetljivi..?
Da li je to slabost ili vrlina? Mnogi svoje osjećaje veoma vješto kriju, dok veoma osjetljive osobe stvari osjećaju dublje te ih kritike pogađaju više nego druge.
Medjutim, te osobe su i osjetljive ali i privilegovane u isto vrijeme: mogu da osjete ono što drugi ne osjećaju ili da bolje vide realnost od koje drugi bježe.

U svijetu egoizma, neprijateljstva, neljubaznosti, punim ogovaranja, veoma teškko se uskladiti i uklopiti u te tokove.
Zašto su i pored svega toga, pojedine osobe previše osjetljive? Osjetljivi smo manje-više svi mi ali zašto neke osobe teško podnose životne nepravde?
Zašto su toliko osjetljive? Zašto pate više od drugih? Zašto je kod njih ljubav tako jaka i bolna?
 
zato što sam budala...pričam samo u svoje ime.
I pišem ovo samo zato što sam ovde na forumu utvrdila da skoro da pripadam izumrloj vrsti...
većina njih su se posakrivali po ćoškovima, iza maski, iza laži, iza grubosti, psovki foliranja, usiljenog humora, a toliko ima tih lepih bića nežnih duša ali se boje, pitaj Boga čega.

Ja se ne bojim!

nikad nisam ravnodušna, uvek govorim istinu,
sve radim potpuno iskreno i predano...
ništa površno, ništa napamet ništa radi reda,
a svi koji su na bilo koji način umešani u moj život od mene imaju jasna i potpuno otvoreno iskazana osećanja.
Ako volim, volim i to otvoreno priznam, a ti radi s tim šta hoćeš
ako mi nečije društvo ne prija ja to otvoreno kažem..
. ne mrzim nikoga i sve opraštam...
sazdana sam od emocija, osećaja, empatije...hipersenzitivna...
vatrena, impulsivna i volim kad mogu da kažem sve što mislim bez prethodnog premeravanja, razmišljanja i pakovanja u forilje..
mazna sam, umiljata, prepuna ljubavi i nežnosti..a opet nisam ni njanjava, ni zavisna ni nesposobna a ni slaba....čak naprotiv

Blentavo sam sažaljiva, bolesno brižna, keva svima i dežurni spasilac čak i onih kojim pomoći nema...obavezno stajem u odbranu onih koje volim i onih koji su slabiji...
kad neko decu dira ja se pretvaram u zver najgore vrste...oni su mi jedina slaba tačka...

kompletni sam idiot:hvala:
 
Ako je dete nemirno, pusti ga, često je to inteligentno i bistro biće. A roditelji, u neznanju, za mirno i poslušno dete kažu ‘moje dobro dete’, a ono u stvari uplašeno, nesigurno. Naravno, rodi se i poneko dobro dete koje je jednostavno takvo, iako je snalažljivo i pametno. Greška je velika što ono nemirno dete tuku, a ono je najčešće inteligentno dete. I baš ta inteligencija mu ne da da se pomiri lako sa svim što mu se kaže.
To me jutros rastuzilo
 
georgejune:
Ako je dete nemirno, pusti ga, često je to inteligentno i bistro biće. A roditelji, u neznanju, za mirno i poslušno dete kažu ‘moje dobro dete’, a ono u stvari uplašeno, nesigurno. Naravno, rodi se i poneko dobro dete koje je jednostavno takvo, iako je snalažljivo i pametno. Greška je velika što ono nemirno dete tuku, a ono je najčešće inteligentno dete. I baš ta inteligencija mu ne da da se pomiri lako sa svim što mu se kaže.
To me jutros rastuzilo
Kliknite za proširenje...
Sta te rastuzilo?
Citao si starca Tadeja.
Ovo beše iz te knjige?
 
georgejune:
Ako je dete nemirno, pusti ga, često je to inteligentno i bistro biće. A roditelji, u neznanju, za mirno i poslušno dete kažu ‘moje dobro dete’, a ono u stvari uplašeno, nesigurno. Naravno, rodi se i poneko dobro dete koje je jednostavno takvo, iako je snalažljivo i pametno. Greška je velika što ono nemirno dete tuku, a ono je najčešće inteligentno dete. I baš ta inteligencija mu ne da da se pomiri lako sa svim što mu se kaže.
To me jutros rastuzilo
Kliknite za proširenje...
Roditelji, kao i sredina, često "menjaju" dete po svojim potrebama
Silovanje je to
 
Neno:
Da li ovo spada u psihološke teme, nisam baš siguran ali valjda je tu negdje.. ili barem blizu toga. :)

Primjetio sam da tako neke osobe veoma lako iskažu svoje emocije, niti ih je blam zbog toga. Začas im oči zasuze ili zaplaču bez obzira u kom su društvu.
Primjera radi ako su u nekom pozitivnom okruženju, veoma lako se "prime", ali ako su kod pesimističkih, grubih i negativnih osoba, to je već težak teret za njih.

Da li ste previše emotivni, osjetljivi..?
Da li je to slabost ili vrlina? Mnogi svoje osjećaje veoma vješto kriju, dok veoma osjetljive osobe stvari osjećaju dublje te ih kritike pogađaju više nego druge.
Medjutim, te osobe su i osjetljive ali i privilegovane u isto vrijeme: mogu da osjete ono što drugi ne osjećaju ili da bolje vide realnost od koje drugi bježe.

U svijetu egoizma, neprijateljstva, neljubaznosti, punim ogovaranja, veoma teškko se uskladiti i uklopiti u te tokove.
Zašto su i pored svega toga, pojedine osobe previše osjetljive? Osjetljivi smo manje-više svi mi ali zašto neke osobe teško podnose životne nepravde?
Zašto su toliko osjetljive? Zašto pate više od drugih? Zašto je kod njih ljubav tako jaka i bolna?
Kliknite za proširenje...
Ja kod ove teme, a i inace imam problem da razdvojim pojam egoizma od pojma emotivnosti.
Malo mi je to sve zbrkano u glavi.🥴
 
Možda ima onih koji se tako osetljivi rode,ali mislim da preosetljivost ipak dobrim delom može da potiče iz nekih teški životnih situacija koje ostave puno nezalečenih rana.To obično rezultira neopravdano burnim reakcijama,a čovek u nekom trenutku ipak mora da raščisti sam sa sobom.Samo stabilna osoba može da podnese ovo vreme puno egoizma i netrpeljivosti,isto tako moguće je razviti neke mehanizme kojima se čovek može zaštiti od toliko nervoze na svakom koraku.A u prijateljskom okruženju trebalo bi da je lako.Da jedni drugima dajemo podršku,imamo razumevanje,saosećamo,govorimo istinu inače nemamo nikakve šanse za srećan i ispunjen život.
 
IkaJe:
Možda ima onih koji se tako osetljivi rode,ali mislim da preosetljivost ipak dobrim delom može da potiče iz nekih teški životnih situacija koje ostave puno nezalečenih rana.To obično rezultira neopravdano burnim reakcijama,a čovek u nekom trenutku ipak mora da raščisti sam sa sobom.Samo stabilna osoba može da podnese ovo vreme puno egoizma i netrpeljivosti,isto tako moguće je razviti neke mehanizme kojima se čovek može zaštiti od toliko nervoze na svakom koraku.A u prijateljskom okruženju trebalo bi da je lako.Da jedni drugima dajemo podršku,imamo razumevanje,saosećamo,govorimo istinu inače nemamo nikakve šanse za srećan i ispunjen život.
Kliknite za proširenje...
Da moze,taj mehanizam nas cini proracunatim digitronima,ja sam izabrao osecanja i secanja
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Džudi S
Fenomen "paralize od previše izbora" – kako preveliki broj opcija otežava donošenje odluka?
Odgovora
9
Pregleda
339
*VILA*
*VILA*
S
Da li pravda uopste postoji?
2
Odgovora
44
Pregleda
523
bezimeni1
B
Vladimir983
Da li je starost mudrost, ili...
Odgovora
14
Pregleda
494
skura58
skura58

Back
Top