Јермин Пастир

Maki!

Veoma poznat
Moderator
Poruka
13.967
Међу ранохришћанским списима текст под називом Јермин Пастир се истиче као један од најприхваћенијих и најраспрострањенијих списа у толикој мјери да постоји више древних рукописа Јерминог Пастира него чак 25 књига Новог Завјета. Текст који се приписује апостолу Јерми, једном од 70-рице апостола, потиче из 1. или 2. вијека и подијељен је на три дијела: Визије, Заповијести и Приче. Текст је препун моралних поука, позива на покајање, елаборација о хришћанским врлинама, поука какви хришћани требају бити. Нарочито су значајни описи врлина попут дуготрпељивости, вјере, цјеломудрености, једнодушности, оданости Цркви и сл. Због ових својих особина текст је од стране св. Атанасија Александријског и препоручен као користан текст за подучавање нових хришћана у науци побожности. Као корисна књига се налази и у Мураторијевом фрагменту, једном од најстаријих списа канона Новог завјета а одређени учитељи Цркве попут св. Иринеја Лионског су овај текст чак сматрали дијелом Св. Писма а као такав налази се и у Кодексу Синаитикусу, једном од најстаријих сачуваних комплетних библијских рукописа из 4. вијека.

Блаженопочивши владика Атанасије Јевтић који је и превео Пастира на српски је написао:
"Јерма у Пастиру заиста је покајник и сведок спасоносности покајања, и још - неопходности свеопштег покајања за све који су у Цркви, укључујући и црквену јерархију. Кроз покајање и веру он постаје карактеристични ранохришћански оптимиста, који на крају доживљава да види и искрено покајање своје породице, чиме се подвлачи тесна повезаност и солидарност и јединство целокупне хришћанске заједнице. На личном примеру себе, као обичног слабог човека, Јерма сведочи и проповеда човекољубље Божје и спасоносност покајања и новог живота у Цркви Христовој, а то је и порука читаве његове књиге. (...) На крају, неколико наших пропратних примедаба уз иначе прост и разумљив текст ове првохришћанске књиге можда ће бити од користи њеним читаоцима. И у њима, а и овде, желимо још једном да истакнемо целовитост Јерминог првохришћанског верскоморалног лика и етоса, целосност (=цело-мудреност) једног искреног црквеног и духовног хришћанина, за кога, зато, највеће зло јесте двоједушност, тј. сумња, дволичност, расцеп у одиосима према Богу и према људима у свим доменима живота, од чега исцељује свецело благодатно покајање, које се зато у Пастиру препоручује као „велика разумност”. Другим речима, писац Пастира целокупним својим и животом и речју подсећа хришћане свога времена, а и хришћане свих времена, на оно чиме је почело, и увек почиње, истинско Хришћанство: „Покајте се и верујте у Јеванђеље”"

Овдје се може прочитати читав Пастир на српском:
https://www.pravoslavlje.net/index.php?title=Пастир_Светог_Јерме
 
pa, evo ovde smo stali, ja cekam odgovor i dalje, moze i na ovoj temi
iju, vidi sta nadjoh: jerma pastir i kliment aleksandrijski, ako mogu dva vaskrsenja, sto ne bi mogla i dva pokajanja? teski alkosi, sve duplo su videli
trazim gde ono @Maki! rece da je prvo vaskrsenje, krstenje, sta sa ovih dva POKAJANJA? mozda znaju njegovi skakavci, da pitamo jehovine svedoke, oni se deklarisu kao njegovi skakavci?

https://www.churchhistory101.com/docs/Hermas-2ndRepentance.pdf

The Shepherd opened the door of “second repentance” for
those who had committed serious sins like adultery.

Clement’s next chapter is titled, “On First and Second Repentance” and is his most thorough
discussion on this issue

This rather obtuse statement, opening the chapter with a quote from The Shepherd, is followed
by yet another quote from The Shepherd 24 which helps to make his meaning clear,
And the Lord, knowing the heart, and foreknowing the future, foresaw both the fickleness
of man and the craft and subtlety of the devil from the first...Accordingly, being very
merciful, He has vouchsafed, in the case of those who, though in faith, fall into any
transgression, a second repentance; so that should any one be tempted after his calling,
overcome by force and fraud, he may receive still a repentance. Strom.II.13 (emphasis
added)
Clement adds the word “second” here, showing the influence of The Shepherd. But then he
goes back to his original rigorist line by quoting Hebrews 10:26,27.25 So we see in Clement, just
as in The Shepherd, there is some ambiguity as to how this “second repentance” applies. The
second chance seems to apply to all sin, yet there is the same call to “sin no more.” What about
the classification of sins into major and lesser ones? Clement has this same idea, but rather
than listing particular acts or attitudes, he states that there are sins of thought, word, and
deed.26 He references 1 John 5.16,17 (Strom II.15), but he is not altogether clear as to what
constitutes a “sin unto death” and what would be a “sin not unto death.” There are other areas
where Clement seems to follow the lead of The Shepherd,
27 but for our purposes this will
suffice.
 
tako i ovde, petrova apokalipsa i jerma pastir - ko je to drzao? Crkva? tako tvrdi jeronim, neke grcke kongregacije? koje? kako ga rim nije drzao ako je jerma bio pijin, papin neki rodjak?

https://promisao.com/pastir-jermin/
Muratorijev fragment kaže da je Jerma bio brat rimskog Episkopa Pija (140-155 g). Blaženi Jeronim o njemu piše sledeće: „Jerma, kojega pišući Rimljanima Apostol (Pavle) pominje, kako tvrde, autor je knjige koja se zove Pastir, i koja se u nekim grčkim (istočnim) Crkvama čita javno pred narodom.”

samo na bazi tvrdnje o rodjackoj liniji se muratori stavlja u 2. vek, ali to je dokaz tipa: "hvalite me usta moja", drugi dokaz nemamo..
znaci njihova rec, i moja sumnja da se radi o jos jednopj ujdurmi lukavih latina

ali zasto ne potrazimo temu o jermi, pa da vidimo, nisam li vec raskrinkao laznog pastira JERMU, ovde negde?

naravno da jesam
jerma je kao i didahe sluzio samo da da potporu laznom otkrivenju.
Jovan Prezviter:
Видим моћну звер као кит и из њених уста ватрене скакавце,(Otkrivenje 9,3-skakavci), Jerma Pastir, I knjiga, viđenje IV
ali zasto se ne citaju te dve knjige ako su preporucene od navodno svetitelja?
 

Back
Top