ГЛУПА БОСАНКА БИ МОГЛА МАЛО ДА ЗАВИРИ И У ВИКИПЕДИЈУ, ДА ПРОЧИТА О ЧЕТНИЧКОМ ТЕРОРУ У СРБИЈИ, ПА ЋЕ МОЖДА ЈЕДНОГ ДАНА "СКОНТАТИ" ДА ЈЕ ОДЛИКОВАЊЕ ОД АМЕРКАНАЦА "ГОРСКИ ЦАР" ДОБИО ТАЈНО И ИСКЉУЧИВО ЗБОГ СПАСАВАЊА АМЕРИЧКИХ ПИЛОГА , А ДОК ЈЕ ЗА ТО ВРЕМЕ БАТИНАО И КЛАО СРБИЈАНСКЕ СЕЉАКЕ, ЖЕНЕ И ДЕЦУ !
Odnedavno informacije vezane uz srpskohrvatsku Wikipediju možete pratiti putem
Discord grupe.
Četnički teror u Srbiji 1943-1944
Posmrtni ostaci Milke Ilić iz Vranića prilikom ekshumacije iz zajedničke grobnice sedam članova njene porodice sa njive radi sahrane na groblju, 7. decembra 2009.
Četnički teror u Srbiji usledio je nakon potpisivanja
ugovora o saradnji sa Nemcima novembra 1943. godine.
Četnici Draže Mihailovića preduzeli su, nakon potpisivanja ugovora sa Vermahtom, kampanju terora nad pripadnicima i simpatizerima partizanskog
pokreta otpora u Srbiji.
Četnici su tokom drugog svetskog rata u Srbiji ubijali civile osumnjičene da su "komunistički simpatizeri". Nezadovoljan stanjem na teritoriji Avalskog korpusa,
Draža Mihailović je oktobra
1943. naredio čišćenje okoline
Beograda od komunista i njihovi simpatizera:
„Naš avalski korpus sa srezovima Grocka, Vračar, Umka spava dubokim snom. Na svim oblastima u neposrednoj blizini Beograda, nakotili su se komunisti i njihovi simpatizeri. Naređuje se komandantima, i to: majoru Mihailu Jovanoviću, kapetanu Lazoviću, kapetanu Nikoli Kalabiću, dalje Komarčeviću i rudničkom korpusu da najenergičnije sa juga na sever… čisteći usput i sve srezove, naročito srez kosmajski, naročito je važno što pre očistiti srezove Grocka i Umka.[1]“
(Depeša generala Mihailovića komandantima od 5 oktobra 1943.)
General Mihailović je redovno naređivao svojim komandantima uništavanje komunističkih "simpatizera":
„Prema komunističkim simpatizerima biti nemilosrdan.[2]“
(Mihailovićevo naređenje od 7. novembra 1943.)
„Produžite rad na definitivnom čišćenju komunista. Oni ne smeju postojati u Srbiji. Krajnje je vreme da sa tim gadovima raščistimo. Uništavajte sve njihove simpatizere i jatake bez milosti. Kad ne budu imali simpatizere neće moći ni da postoje.[3]“
(Mihailovićevo naređenje od 12. novembra 1943.)
Ugovori o saradnji sa Nemcima
Glavni članak: Ugovori o saradnji četnika i Vermahta
Zone odgovornosti četničkih komandanata u okupiranoj Srbiji, prema sporazumu sa Nemcima 1943.
Jevrem Simić i
Nikola Kalabić (roze),
Vojislav Lukačević (plavo),
Ljuba Jovanović Patak (zeleno) i
Mihailo Čačić (sivo).
Radi gušenja partizanskog
pokreta otpora, Draža Mihailović je dogovorio saradnju sa nemačkom komandom. Dnevnik Vrhovne komande Vermahta od 23. novembra 1943. beleži da njegovi potčinjeni nisu samoinicijativno stupili u saradnju sa Nemcima, već po naređenju Mihailovića, koji se sam neće eksponirati zbog raspoloženja naroda:
Mihailović je za koordinatora akcija "čišćenja" postavio pukovnika
Jevrema Simića.
Simić i
Kalabić su
27. novembra 1943. u selu Bujačiću kod
Valjeva, potpisali ugovor sa Nemcima o saradnji, radi izvođenja akcije:
Narednih sedmica vršene su intenzivne pripreme, da bi sredinom decembra
1943. krenuli u brutalnu akciju obračunavanja sa porodicama pripadnika
pokreta otpora. Naređenja generala Mihailovića su izvršavana sa bestijalnošću.
Decembarska kampanja terora (1943)
Glavni članci: Pokolj u Vraniću i Pokolj u Boleču
18. decembra 1943. godine 3. bataljon Posavske brigade Avalskog korpusa JVuO, čiji je komandant bio Milorad Todorović "Sitničar" uhapsio je veću grupu meštana
Velikog Borka,
Leskovca i
Šiljakovca. Oni su u zatvoreni u selu
Veliki Borak, gde su maltretirani. Istog dana desetoro je streljano, dok je više desetina osuđeno na javno batinanje.
Vida Pantić, jedna od deset žrtava porodice Pantić u Vraniću.
19. decembra, dan uoči
pokolja u Vraniću, major
Svetislav Trifković je generalu Mihailoviću poslao depešu broj 127. koja glasi:
„„Depešu broj 961 primio sam. Čišćenje komunističkih jataka vrši se u velikoj meri. Trifković."[7]“
(Depeša majora
Trifković generalu Mihailoviću od 19. decembra 1943.)
20. decembra 1943. godine
Jevrem Simić izveštava generala Mihailovića da
Živojin Lazović i
Nikola Kalabić "čiste teren od crvenih":
Četrdesetogodišnja Danica Marinković, iako presečenog grkljana, preživela je klanje i svedočila na suđenju
Mihailoviću.
Četnici batinaju seljaka u Srbiji.
28. decembra 1943. godine potpukovnik
Siniša Ocokoljić, komandant Mlavskog korpusa JVUO, izveštava Dražu Mihailovića o istrebljenjima partizanskih jataka i simpatizera:
„Nastavljamo bezpoštedno gonjenje ostataka ovih bednika, koji se rastureni kriju čak i po nužnicima. Istrebljenje ne samo jataka već i simpatizera komunističkih, u toku je.[8]“
(Depeša Siniše Ocokoljića Draži Mihailoviću od 28. decembra 1943.)
28. decembra potpukovnik
Milutin Radojević, Dražin delegat za Južnu Srbiju (područje Jablanice i Toplice) javlja da ubijaju čitave porodice i pale sela sela:
Nastavak četničkog terora (1944)
Glavni članci: Pokolj u Pomoravlju 1944. i Pokolj u Drugovcu
4. januara 1944. godine generala
Dražu Mihailovića je jedan od njegovih komandanata (
Zdravko Milošević, komandant Varvarinskog korpusa
[12][13]) depešom izvestio da je prikupio podatke i odredio osobe za likvidaciju koju namerava da izvrši uoči srpske nove godine:
(―)
Spomenik u Drugovcu kod Smedereva, sa imenima 72 žrtve četničkog pokolja.
Nemačka naredba četnicima za Prokuplje od 17. avgusta 1944.
