Jelena Dimitrijević - najzanimljivija žena srpske kulture!

[Lada]

Književnica, dobrotvorka i aktivistkinja
Književnica, dobrotvorka i aktivistkinja, Jelena Dimitrijević, nezasluženo je ostala u senci svojih savremenika, poznatih putopisaca među kojima su Ljubomir Nenadović, Isidora Sekulić, Miloš Crnjanski i Rastko Petrović.
U istoriji srpske književnosti smatra se prvom ženom koja je napisala i objavila putopisno prozno delo, 1894. godine, ''Pisma iz Niša o haremima''. U doba socijalizma dela Jelene Dimitrijević pala su u zaborav, a interesovanje za ovu autorku obnovljeno je 80-ih godina prošloga veka.

Srpska Sapfo, Jelena Dimitrijević, govorila je da je mnogo zanimljivije lutati ulicama nekog grada i razgovarati sa ljudima, jer se tu sazna sve što se može saznati iz jednog bedekera. Time se vodila pišući svoje putopise.

Pored putopisa, pisala je lirsku poeziju, pripovetke i romane. Pripadala je grupi postrealista, stvarajući krajem 19. i početkom 20. veka. To je činila na poseban način, dočaravajući svetove tako daleke od Srbije i Balkana.

 

[Lada]

Rođena je u Kruševcu, 1862. godine u trgovačkoj porodici. Osnovnu školu završila je u Aleksincu, rodnom gradu svoje majke Stamenke. Udaje se za potporučnika Jovana Dimitrijevića i nastanjuje se u Nišu. Tu počinje da uči francuski, engleski, ruski i italijanski jezik.

Uskoro mladu Jelenu počinje neopisivo da zanima život turskih žena u Nišu, pa je zahvaljujući pomoći muftije Ibrahim efendije naučila i turski jezik, ali i turske običaje. Zahvaljujući poverenju koje je pridobila interesujući se za život turskih žena, ulazi u hareme i njihov život upoznaje iz jedne druge perspektive.
Od tada se pojačava njeno interesovanje za život muslimanki, zbog kog će putovati u Skoplje, Solun, Carigrad i dalje na istok. Uključuje se u Žensko društvo, kao najmlađi član, 1881. godine. Za vreme Balkanskog rata bila je bolničarka, a kasnije upravni član Kola srpskih sestara.

 

[Lada]

Jelena Dimitrijević je prva pesnikinja koja je pisala u dijalektu, objavljujući pesmu „Baba Krasa: U moj zeman i sg'', u božićnom broju beogradskog lista Videlo.

Nazivajući ovu pesmu „pripovetkom u stihu'', na duhovit način daje sliku života u Nišu. Dve godine kasnije, 1894., takođe u Nišu, objavljuje prvu zbirku poezije pod nazivom Pesme I (Jelenine pesme). Nakon objavljivanja ove zbirke pesama, nagađalo se da se iza zbirke krije Turkinja odbegla iz harema, što samo govori o tome koliko je verno prikazala život turskih žena u haremu.

Godine 1898, seli se u Beograd gde je četrnaest godina kasnije objavila svoj prvi roman "Nove" u izdanju Srpske književne zadruge za koji je dobila nagradu.

 

[Lada]

Roman govori o životu turskih žena u Solunu, u trenutku uoči dubokih društvenih promena. Pokušavajući da ostvare svoje snove, turske žene stradaju između starog i novog, istočnog i zapadnog, tradicionalnog i modernog.

Jelenin muž, Jovan Dimitrijević, gine na frontu 1915. godine, pa Jelena svoj život nastavlja putujući. Počev od Francuske, Španije, Engleske, Amerike, nastavlja svoj put na istok, u Egipat, Palestinu, Siriju, Liban. Obilazi Aleksandriju, Kairo, Memfis, Luksor, Dolinu kraljeva, Svetu zemlju, odlazi na Hristov grob, u Jerusalim, Damask, Bejrut, Haifu itd.

Imala je čast da se sretne sa egipatskom feministkinjom, Hodom Hanem Šaravi-pašom, sa kojom je razgovarala o reformisanju položaja žena u Egiptu. Ovom susretu posvetila je jedno poglavlje u svom putopisu Sedam mora i tri okeana.

 

[Lada]

z Egipta putuje u Bombaj i odseda kod indijske feministkinje Tate, gde je upoznala Tagorea. Svoj put nakon toga nastavlja u Kinu, Japan, na Cejlon. Uživala je u putovanjima jer je jedino tako smatrala da može upoznati ljude, verujući da je celo čovečanstvo jedan rod.

 

[Lada]

Sva svoja putovanja, Jelena Dimitrijević samostalno je finansirala, jer je i pre ulaska u brak bila materijalno obezbeđena, tako što je najveći deo nasledstva dobila od svog dede po majci, Milojka, aleksinačkog kneza koji je svojevremeno pomagao i Karađorđeve ustanike.

Ime koje je ostalo u senci svojih savremenika
Poslednje dane svoga života provodi u okupiranom Beogradu, i potpuno se povlači u sebe. Narušenog zdravlja dočekala je oslobađanje, ali ubrzo umire, 1945. godine.

Prema sopstvenoj želji sahranjena je u tišini i bez ljudi koji bi joj odali poslednju počast, jer je pogreb bio dva sata ranije nego što je objavljeno u štampi.
Prva žena putopisac, književnica, dobrotvorka i borac za ženska prava ostala je u senci svojih savremenika i gotovo zaboravljena, a sećanje na nju čuvaju dve ulice u Beogradu i Aleksincu. Verujemo da će se to promeniti i da ćemo oživeti sećanje na jednu od najzanimljivijih žena srpske kulture.

 

[Svima_Mili_&_Dragi]

Ne bih rekao da je baš naj-najzanimljivija od svih žena u našoj kulturi, i uopšte takva takmičenja su bespredmetna, ali jedna apsolutno izuzetna žena svakako.

I do pre 12-13 godina poznata samo malom broju nas koji smo izučavali međuratnu književnost na postdiplomskim (u dodiplomskim nije bila ni pominjana, štaviše u dodiplomskim je i npr Isidora Sekulić bila potpuno marginalizovana).

 

[hirajgoagain]

možda je zanimljivo, a bili i haremi i krajem 19. veka u niš??

 

[Black_star]

Mi smo supermeni. Mi smo carevi pre sifrazista!

 

[Lada]

Zasluzno je treba pominjati kao i Jelisavetu Načić, prvu damu srpske arhitekture koja je gradila Beograd kada je od turske kasabe postajao moderan evropski grad...

 

[hirajgoagain]

što ste se zapanjili pisala je nešto gore o haremima, moguće da ih je bilo pošto ne znam ni kad su u turskoj ukinuti, moguće i početkom 20. veka

 

[hirajgoagain]

Zasluzno je treba pominjati kao i Jelisavetu Načić, prvu damu srpske arhitekture koja je gradila Beograd kada je od turske kasabe postajao moderan evropski grad...

ima još tih nekih istaknutih ređih
jelisaveta je mislim projketovala crkvu a. nevskog, mada meni se čini da ta crkva liči na bugarsku crkvu samo skromnija, u sofiji, da li isto za nevskog, ne znam je l se to smatra

 

[Lada]

Jeste ali Jelena je navedena kao najzanimljivija...O ostalim ili je pisano ili će se pisati i na ovim stranama.