- Poruka
- 404.278
Jelena Balašević oglasila se na društvenim mrežama objavom u kojoj se dotakla Dijane Hrke i njenog štrjka glađu ispred Narodne skupštine.
U svojoj objavi, Jelena Balašević napisala je zašto obično izbegava da se oglasi i nadovezala na događaje u kojima su Dijanu Hrku provocirali pevanjem pesama.
„Izbegavam da se oglašavam jer ne mislim da moje piskaranje može da doprinese bilo čemu…
Svoje vreme u šetnjama, pištaljkama pa i politici imala sam od sedmog razreda pa narednih dvadeset i više godina.
Protesti, mitinzi, izbori, skupštine, izjave, pretnje, uvrede, tablodi, svega je bilo i nije mi krivo.
Krivo mi je samo kao i svakom iz moje generacije što nismo mogli ili znali da uradimo više.
Ipak, hrabri me i raduje što znam da nas i dalje ima mnogo i da se nismo povukli u razočaranost i bezvolju.
Izbegavam da budem selfi revolucionar iz istog razloga što smatram da je vreme sada samo da pratimo i verujemo mladima, kao što sam i rekla kad je počelo sve…
Ipak, poslednjih par dana, uz sve što je već viđeno i sve što više ne može da nas iznenadi, osećam strašnu tugu i jezu.
Nije trenutak da pričam o tome, samo ću reći da me nikada neće napustiti seta zbog onoga što je mojim roditeljima zauvek učinilo da svoje dete gledaju nepokretno u bolničkom krevetu sa jedan posto šanse za život.I znam da su bili u svakoj sekundi spremni da se menjaju sa mnom.
Imamo tri mame u porodici, od kojih je jedna i moja mama, žena čija je volja i snaga bila neumoljiva pred objektivnim prognozama za njeno dete.
Mame su sila ovog sveta. Mame su ljubav, hrabrost, volja, život i u najmanju ruku sram bilo svakog ko i pomisli da se podsmeva njihovoj borbi.
Molim vas urazumite se i pronađite u sebi zrno empatije i prestanite da mučite tu Majku.
Dok nije kasno.“
U svojoj objavi, Jelena Balašević napisala je zašto obično izbegava da se oglasi i nadovezala na događaje u kojima su Dijanu Hrku provocirali pevanjem pesama.
„Izbegavam da se oglašavam jer ne mislim da moje piskaranje može da doprinese bilo čemu…
Svoje vreme u šetnjama, pištaljkama pa i politici imala sam od sedmog razreda pa narednih dvadeset i više godina.
Protesti, mitinzi, izbori, skupštine, izjave, pretnje, uvrede, tablodi, svega je bilo i nije mi krivo.
Krivo mi je samo kao i svakom iz moje generacije što nismo mogli ili znali da uradimo više.
Ipak, hrabri me i raduje što znam da nas i dalje ima mnogo i da se nismo povukli u razočaranost i bezvolju.
Izbegavam da budem selfi revolucionar iz istog razloga što smatram da je vreme sada samo da pratimo i verujemo mladima, kao što sam i rekla kad je počelo sve…
Ipak, poslednjih par dana, uz sve što je već viđeno i sve što više ne može da nas iznenadi, osećam strašnu tugu i jezu.
Nije trenutak da pričam o tome, samo ću reći da me nikada neće napustiti seta zbog onoga što je mojim roditeljima zauvek učinilo da svoje dete gledaju nepokretno u bolničkom krevetu sa jedan posto šanse za život.I znam da su bili u svakoj sekundi spremni da se menjaju sa mnom.
Imamo tri mame u porodici, od kojih je jedna i moja mama, žena čija je volja i snaga bila neumoljiva pred objektivnim prognozama za njeno dete.
Mame su sila ovog sveta. Mame su ljubav, hrabrost, volja, život i u najmanju ruku sram bilo svakog ko i pomisli da se podsmeva njihovoj borbi.
Molim vas urazumite se i pronađite u sebi zrno empatije i prestanite da mučite tu Majku.
Dok nije kasno.“
