Postoje ljudi koji su se proucavajuci Bibliju sablaznili, primetivsi razliku izmedju onoga sto ih pravoslavna crkva uci, i onoga sto zaista pise u Bibliji. No, jedan deo njih je na tu svest reagovao nezrelo i na kraju zavrsio medju Jehovinim svedocima.
Umesto da ih jasna svetlost biblijske istine lakse i priblizi Bogu, njima je ta svest o razlici izmedju pravoslavlja i Biblije postala iskusenje da laskaju sopstvenoj samopravednosti kako su oni eto iznad crkve koja je zastranila u otpadu i paganstvu.
Na osnovu ovog osvedocenja oni su dosli u iskusenje da svoje srce
otruju gorcinom i mrznjom prema pravoslavlju (ili bilo kojoj drugoj tradicionalnoj religiji sa kojom su se susretali u zivotu).
U svetu punom zla, nije nikakav problem nalaziti svugde oko sebe primere bezakonja i nepravde i hraniti njima svoj um. Duhovno djubretarstvo postaje hobi i izvor dusevne satisfakcije mnogima koje same muci necista savest zbog sopstvenog zla. U svetlu tudjih greha, oni se osecaju pravednijim i visim od drugih, nego u svetlu Hristove neukaljane pravednosti.
Svakako ne zelim da tvrdim da Jehovini svedoci nisu iskreni i da oni nemaju dobre namere. Verujem da bi vecina od njih bila spremna da svoj zivot zrtvuje za svoju veru, i to vise nego sto bi prosecan pravoslavac ili nekadasnji komunista bio spreman da svoj zivot da za svoje verovanje i svoje ideale, ali zelim da objasnim da su pobude koje stoje iza njihovih svesnih namera - gresne.
Iza njihove "dobrote" krije se sujeta, iza "brige za ljude" - paranoidnost, iza "pravicnosti" - osvetoljubivost, iza "zelje za rajem" sebicnost, i iza drzanja religioznih pravila - krivica, a ne ljubav prema Bogu i coveku.
Da je to tako, to cu sada da dokumentujem.
Jednom Jehovinom svedoku sam postavio pitanje:
"Koja je sustina vase poruke svetu? ... Vi smatrate da za razliku od svih drugih religija imate najvecu i najcistiju svetlost istine! Sta je to dakle sto vi imate a sto svet od vas treba da sazna a sto druge crkve ne propovedaju?"
Kako me je i dalje zbunjeno slusao, nastavio sam:
"Vi smatrate da imate posebnu poruku svetu, pravu poruku za ovo vreme! U cemu je sadrzaj te vase poruke? Kakve duhovne blagoslove cu ja konkretno imati od prihvatanja te vase vesti? Kakvog prakticno to znacaja ima po mene? Protpostavimo da se, na primer, ja stalno svadjam sa svojim roditeljima! U cemu bi mi pomogla svetlost vase istine? Sta vi kao Jehovin svedok mozete da mi kazete na problem moje svadljivosti?"
Odgovorio mi je: "Pa, to zaista nije lepo!"
Rekao sam mu: "Pa tu svetlost ima i jedan ateista! Da bi neko znao da je greh svadjati se, uopste nije potrebno da bude religiozan! Ali, ocekujem da mi pruzite vecu svetlost od onih koji se u svetu danas smatraju hriscanima! Sta vi to mozete da mi pruzite, sto drugi tumaci Biblije ne znaju, a sto ce mi pomoci da resim svoj problem?"
Tada me je on upitao da li znam silu pravog Bozjeg imena Jehova, i navodio mi je stihove koji govore da treba svetiti Bozje ime, itd. Da bi ilustrovao vaznost Bozjeg imena, pitao me je:
"Da li bi se ti odazvao kada bi te neko pozvao pogresnim imenom?"
Odgovorio sam mu: "Da! Ako bih primetio da se meni obratio! To mi se vise puta do sada desilo! Zar postoji vise bogova od jednog, pa ce se onda samo biblijski Jahve odazvati na Njegovo ime?"
Odgovorio mi je: "Postoji samo jedan Bog Stvoritelj, ali postoji mnostvo bogova, demona koji ti se mogu odazvati ako ne koristis pravo Bozje ime! A svaki koji prizove 'ime Gospodnje spasce se'"
Objasnio sam mu da ne bi bilo pravedno da spasenje zavisi od prizivanja samog imena. Mnogi koji preziru Bozji karakter sa lakocom izgovaraju Bozje ime. Zasto bi se Bog njima magijski odazvao na samo ime, mimo njihove unutrasnje volje? Ni demoni, ni Bog ne "padaju" na formu, vec na odredjenu predstavu imena koje se priziva.
Pojam "shem" koji se u Bibliji prevodi kao "ime" zapravo znaci "karakter". Dakle, svaki koji prizove ime (karakter) bice spasen, ali ne i svaki koji govori "Gospode, Gospode". Zatim sam citirao biblijske stihove koji kazu da nece svaki koji govori Gospode, Gospode uci u carstvo nebesko (Matej 7,21), nego onaj koji cini po volji Bozjoj koja je izraz Bozjeg karaktera a koja je otkrivena Bozjim zakonom, itd.
Bitan je duh koji nas vodi a ne forma izgovorenog imena: "Niko ne moze doci k meni ako ga ne dovuce otac koji me posla." (Jovan 6,44) "A tako i Duh pomaze nam u nasim slabostima, jer ne znamo zasto cemo se moliti kao sto treba, nego sam Duh moli se za nas uzdisanjem neiskazanim." (Rimljanima 8,26)
Ukoliko nas Sveti Duh ne pokrece na molitvu, vec sebicni i samopravedni porivi, tada se mi ne molimo Bogu, bez obzira koje ime u molitvi prizivamo.
Dakle, ne samo ime, vec predstava o karakteru onoga kome se molimo odredjuje da li se zaista molimo Bogu ili ne!
Mnogi ljudi imaju tako izopacenu predstavu o Bogu da kroz takvu predstavu o Bogu Sveti Duh uopste ne moze sa njima da komunicira.
A da vidimo kakvu predstavu o Bogu imaju Jehovini svedoci:
Njihov Bog krsi Prvu Bozju zapovest. Ako Isus nije Bog, kako Bog moze da legalizuje krsenje Prve zapovesti raznim iskljucivo bozanskim atrubutima koje pridaje Isusu, pa cak i pravom da mu se ljudi klanjaju ako On nije zaista Bog? (Kada se apostol Jovan poklonio andjelu, bio
je ukoren. Vidi Otkrivenje 22,8-9)
Takodje, po njihovom ucenju Bog je morao nekoliko puta da slaze Isusove ucenike iz pedagoskih razloga, iz cega sledi da je Bog prekrsio Devetu zapovest. Itd.
Ako njihov ideal krsi sopstvene zapovesti da bi ostvario sopstvene ciljeve, sta mozemo ocekivati od njih samih.
Licemerno je sto Jehovini svedoci vide iskusenje u odlazenju u bioskop, ili citanju tudje religiozne literature, a ne vide iskusenje u sopstvenoj nauci koja uci:
"Toliko mnogo jos treba uraditi. Bice velika povlastica ucestvovati.
Sto se tice onih, koji su se zlobno radovali akcijama protiv zemaljskih predstavnika Jehovine sveopste organizacije, Jehovine sluge su molile da dodje dan osvete radi ovih uvreda koje su bacene na Jehovinu organizaciju. Preuzeli su reci koje je psalmist izgovorio osvrnuvsi se na stari Edom: "O, seti se, Jehova, Edomovih sinova u dan
Jerusalimov, kako su govorili: Ogolite ga do temelja!" (Psalam 137:7, NS; Galatima 4:26). Nikako ne, Jehova previse voli svoju zeni slicnu organizaciju a da bi zaboravio ono sto oni koji su deo djavolske organizacije govore i cine protiv vernih iz njegove zemaljske
organizacije. ...
"O, kceri vavilonska, koja ce biti oplenjena, srecan ce biti onaj koji ti plati postupkom ovakvim kakvim si s nama postupala. Srecan ce biti onaj koji zgrabi i na komade tvoju decu o stenu razbije" (Psalam 137:8,9, NS).
Ko ce biti taj "srecan"? ...
Tako je Isus Hrist u svojoj carskoj moci onaj "srecan" prorecen od psalmiste! ...
Oni su beskrajno srecni, ali ceka ih jos veca radost. Bice to onda, kada ce moci da se pridruze vecem Kiru, vladajucem vladaru Isusu Hristu, u vreme kada ce raskomadati "decu" te djavolske organizacije.
Bez obzira da li ce "bich" biti doslovan ili simbolican, on ce utisati usta koja izgovaraju strasne pretnje! Jezici ce istruliti! Culo vida ce oslabiti, tako da ce istruliti! Misici snaznih ratnika ce izgubiti snagu dok budu na nogama - ne dok budu lezali na zemlji kao lesevi. Meso koje pokriva kosti ce se raspasti! ...
Bice razbijena njihova jedinstvena akcija protiv Jehovinih svedoka. Kao gladijatori u rimskoj areni, sa zaslepljujucim kacigama na svojim glavama, oni ce navaliti slepo jedan na drugoga. ...
Kakvo divno ime ce steci Jehova pobedom, koja uliva strahopostovanje u "ratu velikog dana Boga Svemoguceg"! "Napred, onda, u boj, o Jehova nad vojskama, zajedno sa svojim carskim sinom Isusom Hristom!" ... Neka taj izvestaj neuporedive pobede u vecna vremena ostane u analima sveopste istorije!" ("Svetska sigurnost pod knezom mira" 146-149, 151, 158-160)
Ako su Jehovini svedoci u tako slabom duhovnom stanju da im je iskusenje citanje tudje religiozne literature, kako im onda nije iskusenje sopstvena nauka, po kojoj ce oni sedam meseci sahranjivati kosti onih koji nisu bili clanovi njihove verske organizacije?
Nije nikakvo cudo sto u milione primeraka stampaju literaturu o pravom Bozjem imenu a zapostavljaju pravi Bozji karakter i Bozji zakon koji taj karakter otkriva.
Umesto Bozjih zapovesti koje jedino mogu ukoriti coveka za njegove grehe, Jehovini svedoci drze pravila ponasanja kojima samo umiruju svoju savest, isto onako kako to cine i tradicionalni vernici drzeci se svoje tradicije.
Zabrana transfuzije krvi, farbanja jaja, slavljenja rodjendana, i razna druga pravila ponasanja, duhovno ne obavezuju, ne zahtevaju reformu covekovog srca i karaktera, kao sto to zahtevaju Bozje zapovesti koje se bave samim pobudama.
Mozemo li zamisliti coveka koji preklinje Boga recima: "Gospode, ocisti moje srce od greha jer tako mi se daje transfuzija krvi, tako mi se farbaju jaja i slavi rodjendan. Molim te Gospode da izbacis te zle pobude iz mog srca!"
Naravno da takve gresne pobude ni ne postoje.
Nije greh davati transfuziju krvi, farbati jaja ili slaviti rodjendan. Mogu biti samo gresne pobude iz kojih to neko radi, ali i ne moraju. Za njih se treba kajati, ali kako je Bozji zakon zanemaren kod Jehovinih svedoka (on je ukinut Hristovim pogubljenjem, po njihovoj nauci), oni ni ne mogu postati svesni svog stanja greha.
Kako se stvarno kaje jedan Jehovin svedok?
Zasta se kaje, ako je Zakon, kriterijum greha ukinut na Golgoti?
Jehovin svedok se ni ne kaje za sam greh (sebicnost, oholost, ...), vec samo za posledice greha u svom ponasanju. Evo istinitog primera molitve jednog Jehovinog svedoka:
"Veliki Jehova, danas sam ucinio 27 grehova. Oprosti mi sto sam danas naglo zalupio vratima kada sam izlazio od prijatelja u bolnici! Oprosti mi i sto sam hodao po travi iako je bilo zabranjeno, zatim sto sam presao na crveno svetlo... !"
Zbog pogresne predstave o Zakonu, Jehovini svedoci imaju manju svetlost istine od prosecnog ateiste, bez ozbira sto u rukama drze Bibliju. Gotovo svaki ateista ce smatrati da je bolje uzeti krv u slucaju teske operacije, nego rizikovati sam ishod operacije. Medjutim, Jehovini svedoci su protiv infuzije krvi. Oni se pozivaju na biblijske citate o ishrani i zabrani konzumiranja krvi. Oni toliko vode racuna od zdravlju da ce zrtvovati i sam zivot da bi sacuvali svoje zdravlje. Isus je starozavetnim primerima sa posvecenim hlebovima i subotom jasno pokazao da nije nacinjen covek radi zakona,
nego zakon radi coveka.
Nadam se da nam je sada jasno da je sustinski problem svake zablude zanemarivanje ispravne predstave o Bozjem zakonu, koji jedino moze da ukori coveka za greh (na nivou pobuda njegovog srca) i da ga usmeri ka Hristu.
Jehovin svedok napisa:
> Zaљto je Ime bitno. "Kad postavi u me ljubav svoju izbaviжu ga, uzvosiжu ga; jer ime moje zna" Ps.91:14
Odgovor Jehovinom svedoku:
Sta ti mislis o Bogu?
Da je on "debil" koji se "pali" na ime?
Gde ti je zdrav razum pa da mozes da poverujes u takvu religiju koja toliko izopacava predstavu o Bogu?
Ako te je upravo takva predstava o Bogu odusevila da postanes religiozan, onda sa tobom svakako nesto nije u redu. Obicno ljude (koji se zaista religiozni) odusevi Bozji karakter, a ne samo Bozje ime.
Pa to sto ti otkrivas je vece vredjanje Boga od onog koje rade pravoslavni sa brojanicama, koji misle da ce Bog da "padne" na broj ponovljenih molitvi.
Rec "shem" na jevrejskom originalu ne znaci samo "ime", vec znaci i "karakter", pa se iz konteksta vidi da nije rec o imenu vec o karakteru.
Razmisli koliko bi bilo besmileno da pojam KARAKTERA ima bukvalno znacenje pojmom "ime" u sledecim citatima:
"Ovako veli Gospod nad vojskama: -Evo coveka kojemu je IME klica, koji ce klijati sa mesta svoga, i sagradice crkvu Gospodnju." (Zaharija 6,12.13)
"Ovako dakle molite se vi: Oce nas koji si na Nebesima, da se sveti IME tvoje..." (Matej 6,9)
"Mirisom su tvoja ulja prekrasna, IME ti je ulje razliveno, zato te ljube devojke." (Pesma 1,3)
"Glas Gospodnji vice gradu, i ko je mudar vidi IME tvoje." (Mihej 6,9)
"Evo, ja saljem andjela svojega pred tobom da te cuva na putu, i da te odvede na mesto koje sam ti pripravio. Cuvaj ga se i slusaj ga, nemoj da ga rasrdis, jer vam nece oprostiti greha, jer je moje IME u njemu. Nego ako ga dobro uzaslusas i ustvoris sve sto kazem, ja cu biti neprijatelj tvojim neprijateljima i protivnik tvojim protivnicima. ... I sluzite Gospodu Bogu svojemu i on ce blagosloviti hleb tvoj i vodu tvoju; i uklonicu bolest izmedju vas." (2.Moj.23,20.21)
Da Isus nije Bog (kako tvrde Jehovini svedoci) tada bi davanje atributa Isusu koji pripadaju samo Bogu znacilo da sam Bog krsi svoj sopstveni zakon (Prvu zapovest Dekaloga):
"Zato i Bog njega povisi, i darova mu ime koje je vece od svakoga imena. Da se u ime Isusovo pokloni svako koleno onih koji su na nebu i na zemlji i pod zemljom." (Filibljanima 2,9-10)
Bitan je duh koji nas vodi a ne forma izgovorenog imena: "Niko ne moze doci k meni ako ga ne dovuce otac koji me posla." (Jovan 6,44) "A tako i Duh pomaze nam u nasim slabostima, jer ne znamo zasto cemo se moliti kao sto treba, nego sam Duh moli se za nas uzdisanjem neiskazanim." (Rimljanima 8,26)
Ukoliko nas Sveti Duh ne pokrece na molitvu, vec sebicni i samopravedni porivi, tada se mi ne molimo Bogu, bez obzira koje ime u molitvi prizivamo.
Dakle, ne samo ime, vec predstava o karakteru onoga kome se molimo odredjuje da li se zaista molimo Bogu ili ne!
Mnogi ljudi imaju tako izopacenu predstavu o Bogu da kroz takvu predstavu o Bogu Sveti Duh uopste ne moze sa njima da komunicira.
A da vidimo kakvu predstavu o Bogu imaju Jehovini svedoci:
Njihov Bog krsi Prvu Bozju zapovest. Ako Isus nije Bog, kako Bog moze da legalizuje krsenje Prve zapovesti raznim iskljucivo bozanskim atrubutima koje pridaje Isusu, pa cak i pravom da mu se ljudi klanjaju ako On nije zaista Bog? (Kada se apostol Jovan poklonio andjelu, bio je ukoren. Vidi Otkrivenje 22,8-9)
Takodje, po njihovom ucenju Bog je morao nekoliko puta da slaze Isusove ucenike iz pedagoskih razloga, iz cega sledi da je Bog prekrsio Devetu zapovest. Itd.
Ako njihov ideal krsi sopstvene zapovesti da bi ostvario sopstvene ciljeve, sta mozemo ocekivati od njih samih.
eto vidis sta se desi kad se slusa teorija a praksa se ne dozivi
