Множина је могућа једино у простору, а то је множина тачака поређаних једна до друге.
Јединство је такође могуће само у простору а то је јединство математичке тачке.
1) ЈЕДИНСТВО
Тачка је део простора и само простора. Једино она може добити атрибут "једност" јер она нема димензије које бисмо могли делити, а опет је оно из чега је простор сачињен. Значи, једност је могућа само у простору.
2) МНОЖИНА
Линија је могућа само у простору и она представља скуп тачака поређаних једна до друге.
Осим простора у коме егзистира једност тачке и множина тачака, имамо и трајање, време, кретање.
Међутим, трајање није простор. Трајање није скуп тачака јукстапозиционираних једна до друге у простору. Ако имамо на уму чињеницу да је множина и једност могућа само у простору, онда ће нам бити јасно зашто трајање не може добити те атрибуте. И поред тога што трајање не можемо опазити као нешто у простору оно је ипак веома реално јер се и ми сами, и цео свет око нас мења, креће се, плива у трајању.
Управо сам поменуо "трајање" али као што видесмо трајање није нити једност, нити мноштво, нити је оно у простору. Па на шта сам онда мислио када сам то писао?
Мислио сам на оно што је итекако реално у нама и што свако спознаје као своју најунутарњију суштину, али када покуша да ту суштину коју зове "трајање" преведе у речи у томе не успева.
Ових неколико једноставних мисли могу разјаснити многе ствари у филозофији а које се тичу поделе на појаву и ствар по себи, простор и трајање, "principium individuationis" и вољу.
Такође из овога се намеће закључак да ако интуиција трајања по Бергсону, или Воља по Шопенхауеру, нису нити множина, нити једност, онда за њих не важе ни смене узрока ни последице, јер оно што нема делова не може имати ни оно што претходи као узрок, ни део који наступа као последица. Тиме смо додирнули интелигибилну слободу.
Да закључим:
Трајање није нити множина нити једност, а као такво, иако га не можемо спознати опажањем, ипак ћемо га наћи у себи као реалност духа и основу света.
https://forum.krstarica.com/threads/kvalitativna-mnozina.273076/
Јединство је такође могуће само у простору а то је јединство математичке тачке.
1) ЈЕДИНСТВО
Тачка је део простора и само простора. Једино она може добити атрибут "једност" јер она нема димензије које бисмо могли делити, а опет је оно из чега је простор сачињен. Значи, једност је могућа само у простору.
Тачка нема величину, правац, смер, нити било коју другу особину сем положаја. На почетку I књиге Еуклидових Елемената стоје следеће дефиниције:
"Тачка је оно што нема делова".
"Крајеви линије су тачке".
У тражењу примата линије и тачке, Еуклид наводи да је тачка основна, а линија је оно што садржи тачке, док Аристотел радије узима линију за основу, а тачка је оно што је на крајевима линије.
2) МНОЖИНА
Линија је могућа само у простору и она представља скуп тачака поређаних једна до друге.
Линија је дужина без ширине.
Крајеви линије су тачке.
Права линија је она, која за тачке на њој подједнако лежи
Осим простора у коме егзистира једност тачке и множина тачака, имамо и трајање, време, кретање.
Међутим, трајање није простор. Трајање није скуп тачака јукстапозиционираних једна до друге у простору. Ако имамо на уму чињеницу да је множина и једност могућа само у простору, онда ће нам бити јасно зашто трајање не може добити те атрибуте. И поред тога што трајање не можемо опазити као нешто у простору оно је ипак веома реално јер се и ми сами, и цео свет око нас мења, креће се, плива у трајању.
Управо сам поменуо "трајање" али као што видесмо трајање није нити једност, нити мноштво, нити је оно у простору. Па на шта сам онда мислио када сам то писао?
Мислио сам на оно што је итекако реално у нама и што свако спознаје као своју најунутарњију суштину, али када покуша да ту суштину коју зове "трајање" преведе у речи у томе не успева.
Ових неколико једноставних мисли могу разјаснити многе ствари у филозофији а које се тичу поделе на појаву и ствар по себи, простор и трајање, "principium individuationis" и вољу.
Такође из овога се намеће закључак да ако интуиција трајања по Бергсону, или Воља по Шопенхауеру, нису нити множина, нити једност, онда за њих не важе ни смене узрока ни последице, јер оно што нема делова не може имати ни оно што претходи као узрок, ни део који наступа као последица. Тиме смо додирнули интелигибилну слободу.
Да закључим:
Трајање није нити множина нити једност, а као такво, иако га не можемо спознати опажањем, ипак ћемо га наћи у себи као реалност духа и основу света.
Život je psihološkog reda, a u suštini psihičkog je da sadrži nejasnu množinu članova koji se prožimaju. Bez svake sumnje, u prostoru, i jedino u prostoru, moguća je razgovetna mnogostrukost, gde bi svaka tačka bila apsolutno spoljna prema svakoj tačci. Isto tako, čisto i prazno jedinstvo susreće se samo u prostoru: to je jedinstvo matematičke tačke. Apstraktno jedinstvo i apstraktna množina jesu, kako se hoće, odredbe prostora ili kategorije razuma, jer prostornost i intelektualnost su precrtane jedna s druge. Ali, ono što je psihološke prirode ne bi se moglo tačno primeniti na prostor, niti potpuno ući u okvire razuma. Moje ja, u jednom datom momentu, je li jedno ili mnogostruko? Ako ga oglasim za jedno, odmah se diže unutarnji glas i protestuje, glas osećaja, osećanja, predstava na koje se moje ja deli. Ali, ako ga odlučno oglasim za mnogostruko, moja svest se isto tako jako buni, ona tvrdi da su moji osećaji, moja osećanja, moje misli samo apstrakcije koje ja izvodim na samom sebi i da svako moje stanje sadrži sva ostala. Ja sam, dakle, - treba usvojiti jezik razuma, jer razum jedini ima jezik - mnogostruko jedinstvo i jednostavna mnogostrukost; ali, jedinstvo i mnogostrukost su samo pogledi moga razuma na moju ličnost, razuma koji je uperio svoje kategorije na mene. Ali, ja ne ulazim ni u jednu ni u drugu, ni u obe u isti mah, mada obe udružene mogu dati jednu približnu imitaciju ovog uzajamnog prožimanja i ove neprekidnosti koju ja nalazim u osnovi sebe. Takav je unutarnji život, takav je takođe život uopšte.
Бергсон
https://forum.krstarica.com/threads/kvalitativna-mnozina.273076/
Poslednja izmena:
