Nesto kao ona serija House, samo ne u medicinskoj verziji. Ovo se vise cini kao tezak nego mudar posao
Heh. Mesto u kome profesionalni modeli izvode apsolutno nemoguća, štaviše magična čuda, i kojima dolaze pacijenti koji uvek imaju jednu bolest, i svi jednako reaguju na terapije...? (Ja sam digao ruke od serije kada jedan od članova tima dobio
Naegleria infekciju mozga, koju je House izlečio začas pomoću "antiparazitika"
)
Ne, svakako nije tako. Ono što je Epistemonas opisao je pravo stanje stvari, s tim što niko ne može da ti dočara komplikacije, detalje i nivo pažnje potreban u većini istraživanja.
I često veoma dosadne epizode. Recimo, pola posla u mojoj laboratoriji se svodi na ponavljanje potpuno istog jednosatnog protokola: prvo uradiš disekciju larve određene mutant-mušice (ovde zamisli mikrohiruršku disekciju organizma koji je ukupno velik kao četvrtina zrna pirinča), onda odeš do konfokalnog mikroskopa, i prođeš kroz seriju koraka koja traje oko pola sata. I onda opet. I opet. I opet.
No, za to su stvoreni magistranti i prediplomci.
Ono što je dobitna strana je što su sve ovo epizode. Moraš da imaš snage da proguraš nekoliko godina rada, ali ako ti nakon toga zaista postane suviše dosadno, prebaciš se na nešto drugo. Imaš ogromnu fleksibilnost, i nemaš pred sobom perspektivu da ćeš celog života raditi istu stvar. Stalno dolaze nove informacije, i stalno imaš kontakt sa vrhunskim intelektima iz raznih polja. Neprestano moraš da učiš, to nikada ne prestaje, ali i to može da bude zanimljivo.
Imaš šansu da nađeš nešto zaista važno. Oh, to te neće učiniti specijalnim - čovečanstvo je pametno, i da nisi ti našao, našao bi neko drugi. Ali opet:
ti si taj koji je otkrio nešto o nekom detalju univerzuma, razjasnio nešto što ranije nije nepoznato.
Dakle, izbor je kao i svuda drugde. Imaš loše stvari, i imaš dobre stvari. Biraš posao čije loše strane možeš najbolje da podneseš, a čije dobre strane ti najviše znače...
