Jedno pitanje

fantom piroman

Iskusan
Poruka
5.846
Razmisljao sam da li ovo da stavim u oblast posao ili prirodne nauke, ali cu ipak staviti ovde, pa ako sam pogresio, premestite. Dakle, kako se posao istrazivackog naucnika (ili kako god se kaze, onaj koji otkiva nove stvari) svodi na dnevni posao? Sta sadrzi taj posao? I kako se dotle stize?
 
Зависи чиме се конкретно бавиш. Кад пред собом имаш неки проблем који треба да решиш, прво што мораш да урадиш је да детаљно провериш шта је до сада урађено у тој области. Постоје базе података које садрже све релевантне часописе из дате области и које омогућавају претрагу по кључним речима, именима аутора, именима часописа... Већина главних часописа је доступна и у Србији, у електронском или штампаном облику. Овај део одузима много времена, али је веома важан. Исчитавање радова ти помаже да обликујеш првобитну идеју, да одлучиш шта конкретно треба да радиш у вези твог проблема (да ли да покушаш да обориш неки постојећи резултат или да урадиш нешто ново што се нико пре тебе није сетио)... Негде у овом тренутку већ имаш радну хипотезу (теорију) у глави и можеш да пређеш на решавање проблема.

Даљи рад зависи од тога да ли си теоретичар или експериментатор. Ако си теоретичар, онда покушаваш да развијеш математички модел за решење твог проблема или да користиш већ постојеће моделе (готово увек за ово користиш рачунар). Ако си експериментатор, онда у лабораторији провераваш поледице твоје ”радне хипотезе” кроз разне огледе. Ово је мукотрпан посао. Било да си теоретичар или експериментатор, готово је извесно да ће огроман део твојих резултата да буде зрео за ђубре. Ако имаш среће, један мали део ће или оповргнути твоју ”радну хипотезу” или потврдити да она важи у том домену кога истражујеш.

Када скупиш довољан број теоријских или експерименталних резултата, онда кренеш да их уклапаш у општу слику коју си стекао из исчитавања радова и промишљања о проблему и полако долазиш до нечега што мислиш да је решење твог проблема. Овде ти се обично јаве нове идеје шта би још могло да се уради теоријски или експериментално, па трчиш назад у лабораторију. После неколико оваквих циклуса можеш да приступиш писању рада.

Данас се научни резултати представљају научној јавности кроз публиковање радова у релевантним часописима. За писање квалитетног рада је потребно имати неколико талената, поред научног. Није увек само довољно имати квалитетне резултате, већ их је потребно паметно упаковати, повезати са старим проблемима, убедити читаоце да су резултати важни, убедљиво их представити, убедљиво изложити своје теоријско објашњење проблема и предложити шта даље треба да се уради да би се твоја теорија проверила. Све је ово важно јер у уредништву часописа седе рецензенти којима мора твој рад да се свиди да би га прихватили. Што је часопис јачи, то има јаче (у смислу стручности из дате области) и строжије рецензенте, али је зато читанији и цитиранији. Јачина часописа се мери такозваним импакт фактором. Увек тежиш да објавиш рад у часопису са што већим импакт фактором јер се у свим земљама твој рад кроз то вреднује и одлучује се колико ће твој пројекат добити новца.

Како се постаје научник данас? Кад упишеш постдипломске студије, добијаш ментора који је шеф неке истраживачке групе и онда полако кренеш да радиш на некој теми коју ти додељује ментор или сам бираш. На почетку највише ”физикалишеш”, копаш литературу, одрађујеш теоријски и експериментални део. Али на овај начин учиш и никад ниси чист физикалац, то је немогуће у науци, јер мораш да имаш доста знања из дате области да би уопште знао шта треба да радиш. Кад скупиш довољно резултата, и исполажеш испите предвиђене програмом на постдипломским студијама, онда их обликујеш у докторат. Ако су резултати успешни и ментор те воли, требало би да имаш и неколико радова објављених на основу тих резултата. Кад докторираш, онда покушаваш да се запослиш на неком универзитету или институту. Ако имаш среће и знања, временом ћеш оформити своју групу и постати шеф пројекта. Шефови углавном одрађују последњи део, тј. писање радова, и координарају рад свих осталих у групи. Ако је у питању факултет, онда чланови групе раде као професори и асистенти. Ако је у питању институт, онда се најчешће баве само истраживањем.

У опису посла је и учествовање на конференцијама. То је још један начин за представљање резултата, а користан је јер се склапају нова познанства и ту падају договори о сарадњи између научника који се баве сличним проблемима. Млађи учествују са постерима, а старији и искуснији (најчешће шефови пројеката, али не мора тако да буде) одрже предавање.
 
Poslednja izmena:
Potpisujem od reči do reči.
Samo da dodam, da ćeš u određenim naukama (fizika, hemija, fizička hemija, tehničke nauke), u zavisnosti od oblast vrlo često raditi i ono što rade teoretičari i ono što rade eksperimentalci.

Vrlo čest je slučaj da uzmeš stvari koje su ti dostupne ili prosto recikliraš podatke koji su dobijeni za potrebe nekog drugog istraživanja, jer ćeš vrlo brzo shvatiti da su finansije jedan od glavnih problema u razvoju nauke, osim ako ne radiš na polju industrijskih istraživanja, a i tada ćeš imati ograničen budžet.
Moje iskustvo govori da su teoretičari uglavnom jači naučnici, jer je daleko lakše naučiti rukovanje aparaturom, nego teoriju, koja vrlo često ume da bude komplikovana i apstraktna do nerazumevanja, ukoliko neko nije proveo nekoliko godina u upoznavanju sa određenim pristupom (čitaj: studije).
No, to je ipak samo moje iskustvo, te me nemoj držati za reč.
Hm, da, ... kako se dotle stiže...
Završiš neki državni univerzitet (mislim na Srbiju) i zaposliš se u institutu, u kome radiš postdiplomske studije.
 
Па Хаусов метод и јесте de facto научни метод. :D

У праву си да је тешко (све је у животу тешко ако желиш то да радиш како треба), али да није мудро, ту силно грешиш. Најбоље би било да ти овде представимо неки конкретан истраживачки проблем, па да видиш.

Опет, зависи шта радиш и како радиш. Имаш гомилу ”научника” одрађивача посла, али имаш и бриљантних умова свуда у свету. Треба да пратиш област која те занима, да јуриш јаке фаце из те области, да онда крваво радиш тако да упишеш тај универзитет и упаднеш у жељену групу. Онда кроз рад учиш од најбољих да би једног дана можда постао Хаус. :D
 
Nesto kao ona serija House, samo ne u medicinskoj verziji. Ovo se vise cini kao tezak nego mudar posao

Heh. Mesto u kome profesionalni modeli izvode apsolutno nemoguća, štaviše magična čuda, i kojima dolaze pacijenti koji uvek imaju jednu bolest, i svi jednako reaguju na terapije...? (Ja sam digao ruke od serije kada jedan od članova tima dobio Naegleria infekciju mozga, koju je House izlečio začas pomoću "antiparazitika" :roll: )

Ne, svakako nije tako. Ono što je Epistemonas opisao je pravo stanje stvari, s tim što niko ne može da ti dočara komplikacije, detalje i nivo pažnje potreban u većini istraživanja.

I često veoma dosadne epizode. Recimo, pola posla u mojoj laboratoriji se svodi na ponavljanje potpuno istog jednosatnog protokola: prvo uradiš disekciju larve određene mutant-mušice (ovde zamisli mikrohiruršku disekciju organizma koji je ukupno velik kao četvrtina zrna pirinča), onda odeš do konfokalnog mikroskopa, i prođeš kroz seriju koraka koja traje oko pola sata. I onda opet. I opet. I opet.

No, za to su stvoreni magistranti i prediplomci. :cool:

Ono što je dobitna strana je što su sve ovo epizode. Moraš da imaš snage da proguraš nekoliko godina rada, ali ako ti nakon toga zaista postane suviše dosadno, prebaciš se na nešto drugo. Imaš ogromnu fleksibilnost, i nemaš pred sobom perspektivu da ćeš celog života raditi istu stvar. Stalno dolaze nove informacije, i stalno imaš kontakt sa vrhunskim intelektima iz raznih polja. Neprestano moraš da učiš, to nikada ne prestaje, ali i to može da bude zanimljivo.

Imaš šansu da nađeš nešto zaista važno. Oh, to te neće učiniti specijalnim - čovečanstvo je pametno, i da nisi ti našao, našao bi neko drugi. Ali opet: ti si taj koji je otkrio nešto o nekom detalju univerzuma, razjasnio nešto što ranije nije nepoznato.

Dakle, izbor je kao i svuda drugde. Imaš loše stvari, i imaš dobre stvari. Biraš posao čije loše strane možeš najbolje da podneseš, a čije dobre strane ti najviše znače...
 
Nesto kao ona serija House, samo ne u medicinskoj verziji.

Uz uzimanje u obzir daje ipak reč o TV seriji, šta misliš kako je House došao do pozicije ne kojoj je? :think:
Imaš druge dve TV serije, takođe sa tematikom medicine: "Scrubs" i "Grey's anatomy", gde se ti stadijumi delimično opisuju.
Samo... ako toliko vremena provodiš pred TV-om, možeš slobodno da zaboraviš da jednog dana postaneš vođa medicinskog tima stručnjaka. House-u se može da gleda TV, jer ima čitav tim vrsnih stručnjaka na koji može da se osloni.
Obrazovanje stručnjaka svakako nije jednostavno, i nikada, ali nikada se ne završava.
Neprekidno moraš da budeš u toku sa dešavanjima u tvojoj oblasti.



Ovo se vise cini kao tezak nego mudar posao

Mon dieu! Naravno da je težak rad. Razmisli sam, da li neko prolazio kroz školovanje koje od osnovne škole do završetka postdipmlomskih studija, u zavisnosti od grane može da potraje i četvrt stoleća, da bi na kraju gledao TV serije? :think:

Da li te iznenađuje što korisnici foruma koji su upoznati sa mukama naučnog rada skaču kao opareni na budalaštine tipa: "zavera zvanične nauke", "naučna javnost zataškava istinu" ili "svako može da kaže šta hoće i tumači dokaze kako hoće"? :think:

E, sad što se mudrosti tiče... ipak su naučni radnici u određenom smislu elita. ;)
 
Heh. Mesto u kome profesionalni modeli izvode apsolutno nemoguća, štaviše magična čuda, i kojima dolaze pacijenti koji uvek imaju jednu bolest, i svi jednako reaguju na terapije...? (Ja sam digao ruke od serije kada jedan od članova tima dobio Naegleria infekciju mozga, koju je House izlečio začas pomoću "antiparazitika" :roll: )


Медицински да, али сам метод који он користи за дијагнозу је ништа друго до Поперов критички рационализам, истина, карикатура, али то је то. :)
 
Razmisljao sam da li ovo da stavim u oblast posao ili prirodne nauke, ali cu ipak staviti ovde, pa ako sam pogresio, premestite. Dakle, kako se posao istrazivackog naucnika (ili kako god se kaze, onaj koji otkiva nove stvari) svodi na dnevni posao? Sta sadrzi taj posao? I kako se dotle stize?
pa, zavisi o kojoj se nauci radi i u kojoj si fazi posla, da li postavaljas eksperiment, citas literaturu, pises rad, imas studente....ne kapiram bas pitanje "kako se svodi na dnevni posao?"? ako mislis na radno vreme, ono je uglavnom okvirno, ukoliko ti je eksperiment takav da moras da dolazis nocu, ili subotom/nedeljom, onda tu nema mnogo izbora...dolazis i radis
dotle se stize tako sto zavrsis fakultet, upises postdiplomske i zaposlis se na nekom institutu :)
 

Back
Top