Jauknuo je. Neizdrziv bol ga je presekao, ponovo.
Devojka pored njega steze ga jace za ruku. S' mukom je okrenuo glavu prema njoj.
Posmatrao ju je. Koliko li ima godina? Malo, tek je devojcica, dete skoro. Mada, ova danasnja deca brze rastu. I drugacije izgledaju. Devojcice pogotovo.
Kada je on bio decak sve je bilo drugacije. Seti se Milice. Ona mu je bila draga. Krisom mu je ponekad davala komad hleba tanko namazan kajmakom, ili dzemom od sipaka, kada bi strina otisla u polje. Nije voleo strinu. Ratna udovica, dosla je da zivi sa stricem i dovela cerku sa sobom. Kada ga je zadnji put udarila bicem isekao joj je dlan, dzepnim nozicem. Plasio se sta ce se dogoditi kada se stric vrati. Zato je pobegao. U dom.
Deda, kako ste? - prenu ga glas mladog lekara. Umesto odgovora klimnuo je glavom. Strpite se jos malo, uskoro cemo - ponovo je klimnuo.
Devojka je jos uvek sedela u plavoj plasticnoj stolici pored njega. Cutala je. Samo jednom je progovorila u zadnjih sat vremena. Pazite, rekla je mladom tehnicaru koji je zakacio njegova kolica metalnim krevetom, na kom je lezala neka baba kukajuci.
Kako je to cudno. Eto, ona cuti. Mladi stalno brbljaju. Njegov sin, cerka, unucad, uvek imaju sta da kazu. Ponekad, u onom retkim trenutcima, kada bi izasao iz svoje sobice, hvatao je sebe kako ih gleda pitajuci se ko su ti stranci. Gledao je njihova lica. Bilo je smesno. Izgledali su kao ribe. Usta su im se stalno otvarala i zatvarala ali on nije cuo nikakav zvuk.
Voleo bi da je ova devojka njegova cerka. ili, jos bolje, unuka.
Pa eto, zar nije i onaj lekar, nesto ranije, obracajuci joj se rekao: Vas deda? Ona bi bila bas prava unuka. U njenim ocima je video razumevanje. Video je i jos nesto. Bilo je u njenim ocima nesto sto je i sam imao. Starost i umor. A opet, kada bi iznenada podigla glavu njen pogled je bio tako sjajan, ziv. Kako je to moguce?
Cucnula je ispred njega. Da li vam je nesto potrebno, jeste li zedni?
Odmahnuo je glavom. Sta bi dao sada za gutljaj dva vode...Ali, nije zeleo da pusti ruku te mlade devojke. Ona je kao melem. Manje boli kada ga ona drzi za ruku.
Pozele da je upita zasto je ona tu. Ne izgleda bolesno. Sama je. Mozda ceka nekoga. A onda mu sinu srecna misao. Mozda je ona andjeo. Dosla je da ga odvede. Odavno on to prizeljkuje. Osmehivala mu se. toplo, ljudski. Lici ali nije, ona je covek. Covek s' dusom.
Na trenutak se zabrinu. Ona sedi drzeci njega za ruku a mozda je potrebna nekom svom? Zeleo je da pita otkud ona tu, ali plasio se da ce je podsetiti, pa ce onda ustati i otici. Steze joj ruku. devojka ustade, gledala ga je zabrinuto.
Sestro, sestro zovite doktora - poce da doziva.
Uskoro, stvori se guzva. Doktor je mrmljao nesto sebi u bradu. Onda rece: Ko je sa ovim covekom, gde mu je sin? Neka ga vodi na cetvrti.
Bilo ga je sramota. Otkud on zna gde mu je sin? Bio je tu pre nekoliko sati.
Onda je cuo jasni, zvonki glas mlade devojke: On je samnom, ja cu ga odvesti.
Okrenula se i zaverenicki mu namignula. Obuze ga toplina.
Dok su se vozili liftom na cetvrti ona rece: Ne brinite, pronaci cu vaseg sina, sigurno je izasao da udahne malo vazduha.
Na cetvrtom lekar koji ga je primio upita: Deda kako ste? Ostacete kod nas.
S' teskom mukom procedi: Doktore, ja bih kuci...- da umrem, dovrsi u sebi. Sestra ga je gurala niz hodnik. Uzalud se napinjao da bar malo nakrivi glavu, da bi jos jednom video devojku.
Ispred vrata sobe 212 oseti njenu ruku na svojoj. - Ne brinite, bicete dobro.
Dok je sestra bola iglu u flasu sa infuzijom, osmehnuo se.- Mogao bih da umrem prekosutra. Mozda ce ona doci sutra da me poseti...
Devojka pored njega steze ga jace za ruku. S' mukom je okrenuo glavu prema njoj.
Posmatrao ju je. Koliko li ima godina? Malo, tek je devojcica, dete skoro. Mada, ova danasnja deca brze rastu. I drugacije izgledaju. Devojcice pogotovo.
Kada je on bio decak sve je bilo drugacije. Seti se Milice. Ona mu je bila draga. Krisom mu je ponekad davala komad hleba tanko namazan kajmakom, ili dzemom od sipaka, kada bi strina otisla u polje. Nije voleo strinu. Ratna udovica, dosla je da zivi sa stricem i dovela cerku sa sobom. Kada ga je zadnji put udarila bicem isekao joj je dlan, dzepnim nozicem. Plasio se sta ce se dogoditi kada se stric vrati. Zato je pobegao. U dom.
Deda, kako ste? - prenu ga glas mladog lekara. Umesto odgovora klimnuo je glavom. Strpite se jos malo, uskoro cemo - ponovo je klimnuo.
Devojka je jos uvek sedela u plavoj plasticnoj stolici pored njega. Cutala je. Samo jednom je progovorila u zadnjih sat vremena. Pazite, rekla je mladom tehnicaru koji je zakacio njegova kolica metalnim krevetom, na kom je lezala neka baba kukajuci.
Kako je to cudno. Eto, ona cuti. Mladi stalno brbljaju. Njegov sin, cerka, unucad, uvek imaju sta da kazu. Ponekad, u onom retkim trenutcima, kada bi izasao iz svoje sobice, hvatao je sebe kako ih gleda pitajuci se ko su ti stranci. Gledao je njihova lica. Bilo je smesno. Izgledali su kao ribe. Usta su im se stalno otvarala i zatvarala ali on nije cuo nikakav zvuk.
Voleo bi da je ova devojka njegova cerka. ili, jos bolje, unuka.
Pa eto, zar nije i onaj lekar, nesto ranije, obracajuci joj se rekao: Vas deda? Ona bi bila bas prava unuka. U njenim ocima je video razumevanje. Video je i jos nesto. Bilo je u njenim ocima nesto sto je i sam imao. Starost i umor. A opet, kada bi iznenada podigla glavu njen pogled je bio tako sjajan, ziv. Kako je to moguce?
Cucnula je ispred njega. Da li vam je nesto potrebno, jeste li zedni?
Odmahnuo je glavom. Sta bi dao sada za gutljaj dva vode...Ali, nije zeleo da pusti ruku te mlade devojke. Ona je kao melem. Manje boli kada ga ona drzi za ruku.
Pozele da je upita zasto je ona tu. Ne izgleda bolesno. Sama je. Mozda ceka nekoga. A onda mu sinu srecna misao. Mozda je ona andjeo. Dosla je da ga odvede. Odavno on to prizeljkuje. Osmehivala mu se. toplo, ljudski. Lici ali nije, ona je covek. Covek s' dusom.
Na trenutak se zabrinu. Ona sedi drzeci njega za ruku a mozda je potrebna nekom svom? Zeleo je da pita otkud ona tu, ali plasio se da ce je podsetiti, pa ce onda ustati i otici. Steze joj ruku. devojka ustade, gledala ga je zabrinuto.
Sestro, sestro zovite doktora - poce da doziva.
Uskoro, stvori se guzva. Doktor je mrmljao nesto sebi u bradu. Onda rece: Ko je sa ovim covekom, gde mu je sin? Neka ga vodi na cetvrti.
Bilo ga je sramota. Otkud on zna gde mu je sin? Bio je tu pre nekoliko sati.
Onda je cuo jasni, zvonki glas mlade devojke: On je samnom, ja cu ga odvesti.
Okrenula se i zaverenicki mu namignula. Obuze ga toplina.
Dok su se vozili liftom na cetvrti ona rece: Ne brinite, pronaci cu vaseg sina, sigurno je izasao da udahne malo vazduha.
Na cetvrtom lekar koji ga je primio upita: Deda kako ste? Ostacete kod nas.
S' teskom mukom procedi: Doktore, ja bih kuci...- da umrem, dovrsi u sebi. Sestra ga je gurala niz hodnik. Uzalud se napinjao da bar malo nakrivi glavu, da bi jos jednom video devojku.
Ispred vrata sobe 212 oseti njenu ruku na svojoj. - Ne brinite, bicete dobro.
Dok je sestra bola iglu u flasu sa infuzijom, osmehnuo se.- Mogao bih da umrem prekosutra. Mozda ce ona doci sutra da me poseti...
si.. 