Mislim da živimo urnebesnu tragediju veoma dugo i da je to pravo ime za trenutak u kojem postojimo:
urnebesno smešno, a zapravo vrlo tragično.
I možda komedija baš zato jeste žanr koji umetnicima pruža priliku da se izraze, a publici da kroz
komediju prihvati i doživi stvarnost. Samim tim i da je sagledaju, i da na nju reaguju...
Jer, komedija je danas najbolji, možda i jedini žanr koji nam pruža šansu da našu mračnu stvarnost
podnesemo.
Taj humorni otklon koji nam pruža komedija i koja nama - gledaocima daje privid lakoće, daje nam i
priliku da prihvatimo stvarnost i da je sagledamo onakvom kakva jeste, smejući se zapravo sami sebi
u lice.
Čini mi se da samo taj žanr dozvoljava da nas knedla, koju svaka dobra komedija posle smeha
podrazumeva, ne uguši, nego da je ispljunemo... Tačnije da promislimo, da se zapitamo, da progo-
vorimo glasno posle dobre komedije.
Evo šta je o komediji rekao Dejan Mijač, čuveni pozorišni reditelj:
"Narodski rečeno: Izem ti ono što je pametno a dosadno... i umom i dušom volim igre u kojima se,
ko god i šta god, samo sebi nasmeje. Jer pozorište je – kako Šekspir kaže – ogledalo.
E sad, pitanje je na šta je ogledalo usmereno i ko ga drži.
Nacionalni junak Holandije se zove Til Ojlenšpigel, što znači – onaj koji drži špigl/ogledalo.
Na starim gravurama on je predstavljen sa kapom lude, u jednoj ruci drži ogledalo, a u drugoj štap
dvorske lude, čarobni štap.
I ja mislim da je to objašnjenje. Pozorišna igra jeste na neki način sazdana
tako da se podsmeva životu, a naročito takozvanoj ozbiljnosti i pretnjama životu.
Onome što neko hoće da nas uplaši, zavede, reguliše, jednom rečju da na svaki način hoće da vlada...
Pozorište govori da je to nemoguće, jer život je pre svega nesavladiv. I nepredvidiv."
Til Olejnšpigel...
urnebesno smešno, a zapravo vrlo tragično.
I možda komedija baš zato jeste žanr koji umetnicima pruža priliku da se izraze, a publici da kroz
komediju prihvati i doživi stvarnost. Samim tim i da je sagledaju, i da na nju reaguju...
Jer, komedija je danas najbolji, možda i jedini žanr koji nam pruža šansu da našu mračnu stvarnost
podnesemo.
Taj humorni otklon koji nam pruža komedija i koja nama - gledaocima daje privid lakoće, daje nam i
priliku da prihvatimo stvarnost i da je sagledamo onakvom kakva jeste, smejući se zapravo sami sebi
u lice.
Čini mi se da samo taj žanr dozvoljava da nas knedla, koju svaka dobra komedija posle smeha
podrazumeva, ne uguši, nego da je ispljunemo... Tačnije da promislimo, da se zapitamo, da progo-
vorimo glasno posle dobre komedije.
Evo šta je o komediji rekao Dejan Mijač, čuveni pozorišni reditelj:
"Narodski rečeno: Izem ti ono što je pametno a dosadno... i umom i dušom volim igre u kojima se,
ko god i šta god, samo sebi nasmeje. Jer pozorište je – kako Šekspir kaže – ogledalo.
E sad, pitanje je na šta je ogledalo usmereno i ko ga drži.
Nacionalni junak Holandije se zove Til Ojlenšpigel, što znači – onaj koji drži špigl/ogledalo.
Na starim gravurama on je predstavljen sa kapom lude, u jednoj ruci drži ogledalo, a u drugoj štap
dvorske lude, čarobni štap.
I ja mislim da je to objašnjenje. Pozorišna igra jeste na neki način sazdana
tako da se podsmeva životu, a naročito takozvanoj ozbiljnosti i pretnjama životu.
Onome što neko hoće da nas uplaši, zavede, reguliše, jednom rečju da na svaki način hoće da vlada...
Pozorište govori da je to nemoguće, jer život je pre svega nesavladiv. I nepredvidiv."
Til Olejnšpigel...
