Сократ, као филозоф, је живео и умро у складу са својом филозофијом. Можда ми је промакло, али Зоран Ђинђић, као "филозоф", за живота, није прогутао ни једну жабу, а камоли највећу. Где је ту испуњење обећања? Претпостављам да му се у ЕУ-ропској визији јављало да ћемо сви ми да једемо жабље батаке? Сада о смислу те "беседе" можемо само да нагађамо. Али, срећом, имамо и најновијег у мору његових тумача - Ивицу:
БЕОГРАД, 6. марта (Танјуг) - Председник Владе Србије Ивица Дачић сматра да бивши премијер Зоран Ђинђић, који је убијен пред 10 година, не би имао ништа против онога што данас раде његови некадашњи политички противници.
"Ђинђић је био поштовања вредан политички противник. Али, баш као и ми, део Србије. Србије која се мења, креће и понешто учи. И данас, убеђен сам, он не би имао ништа против што баш ми, његови политички противници, радимо ово што радимо", навео је Дачић за најновији "НИН".
У ауторском тексту поводом годишњице убиства Ђинђића, премијер указује да Србија, десет година касније, још није решила питање које је мучило и Ђинђићеву владу, да још не зна где су јој границе и на којој територији заиста има суверенитет.
"Представници власти у Србији и даље нису добродошли на Косову, за одлазак у покрајину, како и даље зовемо Косово, треба да добију дозволу приштинских власти, а готово да немају ни један једини механизам којим би, евентуално, могли да заштите Србе који на Косову живе. Зоран Ђинђић је о овим чињеницама први у Србији причао. И иронија је да је требало да прође десет година да то, у Србији, неко понови", истиче српски премијер.
Дачић у тексту "Ђинђић је прича о Србији" пише и о томе да је био део власти која је и ратом покушала да реши косовско питање.
"Можда, заиста, има неке правде у томе, да данас будем најодговорнији за мирно решење, решење кроз преговоре, и решење које подразумева да свако по нешто изгуби. И да то отворено каже", оценио је он.
Косовски мит је дубоко у нашем националном бићу, казе Дачић и додаје да су тај мит многи злоупотребили, "јер су га користили да оправдају сопствене неуспехе и поразе".
"Зоран Ђинђић није признавао ни поразе ни оправдања за поразе. И тврдио је да је прави патриотизам само онај који има конкретне резултате. Онај у којем не причаш о љубави према својој земљи, него нешто за њу радиш... Будућност Србије, њега је, уосталом, највише и интересовала. И ту се апсолутно слажем с њим. Да је та будућност наш основни посао. Због Зоранове, моје, и наше деце. Она треба да буду у њој. Заједно.", закључио је премијер.
