Želela sam trenutak u hodniku vremena koji će zauvek nositi pečat tvog imena. Želela sam lepotu tvog beskraja. Tvoje misli prepune pomešanih boja. Želela sam tebe u svojim snovima. Želela sam iako znam da nisam smela...
Dok tiho pada noć i roji se milion zvezda, pitam se koja je tvoja?
A onda ponovo šapat: nisi smela, nisi smela...a toliko si želela...
Sada, u lavrintu svojih sećanja vidim izlaz protkan bolom zaborava i očajnički tražim pukotinu sunčevog sjaja. Tražim zrak koji sam na momenat ukrala...a znala sam, znala sam da nikad ne može biti moj.
Okrećem se nazad, počinjem da trčim, čujem šapat: ti želiš, ti želiš, a znaš da ne smeš...trčim još brže, u daljini vidim tvoju izbledelu siluetu, prožima me drhrtaj, šapat ne prestaje: ti ne smeš, ti ne smeš, ne smeš...
Gledam u tebe, i dalje stojiš, ne prilaziš, tražiš da se sama izborim. Čujem samo odjek tvojih misli: ti se plašiš, ti se plašiš...
U dubini duše znam samo jedno, oduvek a nikad tvoja, vredno je živeti zbog toga.
I zato trčim i dalje u susret tebi i želim, želim...sklanjam šapat sopstvenog straha i osećam da se predajem iskonskoj sreći...
Prepuštam se trenutku koji me nosi... i znam da ne smem...ali toliko želim...
Dok tiho pada noć i roji se milion zvezda, pitam se koja je tvoja?
A onda ponovo šapat: nisi smela, nisi smela...a toliko si želela...
Sada, u lavrintu svojih sećanja vidim izlaz protkan bolom zaborava i očajnički tražim pukotinu sunčevog sjaja. Tražim zrak koji sam na momenat ukrala...a znala sam, znala sam da nikad ne može biti moj.
Okrećem se nazad, počinjem da trčim, čujem šapat: ti želiš, ti želiš, a znaš da ne smeš...trčim još brže, u daljini vidim tvoju izbledelu siluetu, prožima me drhrtaj, šapat ne prestaje: ti ne smeš, ti ne smeš, ne smeš...
Gledam u tebe, i dalje stojiš, ne prilaziš, tražiš da se sama izborim. Čujem samo odjek tvojih misli: ti se plašiš, ti se plašiš...
U dubini duše znam samo jedno, oduvek a nikad tvoja, vredno je živeti zbog toga.
I zato trčim i dalje u susret tebi i želim, želim...sklanjam šapat sopstvenog straha i osećam da se predajem iskonskoj sreći...
Prepuštam se trenutku koji me nosi... i znam da ne smem...ali toliko želim...
