Jedan - član u srpskom jeziku?

[gost 246399]

Budimo realni, ideja vodilja im je uključenje Makedonije u sastav Bugarske.

Боље йе и то него садашње стање дѣла велике Албанийе, када им йе заповѣдник ОВК попечитељ войни.

Tu dominira jedna agresivno nacionalistička retorika.

Србски йезик нема неодређени члан! То би трѣбао знати, Мркаљу. Додуше, ова рѣченица и нѣйе на нашем, србском йезику, пошто су ту само рѣчи "Ту" и "йедна" наше.

1. Pa nije Tito stigao 1918.
2. Citation needed.

Свейедно, могах навести било койу годину прѣ 1945.
Нема навођења, о том нико не пише на мрежи, осим мене. А забрањено йе овдѣ постављати наводе на друга разговаралишта.
Одлично знам како се по селах Србийе говори, и како говори моя мати, и како говораху мойи старийи прѣдци и рођаци койе памтим. Свим њим аорист бѣше найчешће коришћено глаголско прошло врѣме, свиђало се теби или не. Идем често по селах, нѣсам београдски господичић. Данас дођох из йеднога, и вѣровао или не, йутрос за десетак минута разговора, од мойега уяка (койи иначе има пет разредъ школе) чух сва четири прошла глаголска врѣмена, укључуйући и имперфект (а да нѣйе "бѣше").
Познайем и многе млађе људе (испод четрдесет година), сељаке наравно, койи са свршенима глаголима више користе аористе него придѣвско врѣме. Напомињем да йе то разумљиво, йер нико од њих нѣйе одрастао у циганской черзи, нити йе школован у партийской школи у Кумровцу, па да зна и користи само йедно прошло глаголско врѣме. Ядна йе земља гдѣ школство служи да натѣра људе да забораве граматику свойега йезика. И нико од наведених не сматра да аористи (па и имперфекти) служе само за казивање баяка, као неки са Крстарице.
Молим те, Мркаљу, наведи ми бар йедну земљу гдѣ се писменом сматра само особа коя не зна сву граматику свойега йезика, као што йе у Србийи од доласка загорскога бравара на власт.

Савѣтуйем ти да погледаш филм "Марш на Дрину", и обратиш пажњу на говор войникъ-сељакъ, па и их старешина. Ту йе верно одсликан прави србски говор, изворни говор србскога села (у Србийи бар), гдѣ се зна разлика у значењу између аориста и придѣвскога врѣмена. А не говор черге или Кумровца.

 

[Mrkalj]

Србски йезик нема неодређени члан! То би трѣбао знати, Мркаљу. Додуше, ова рѣченица и нѣйе на нашем, србском йезику, пошто су ту само рѣчи "Ту" и "йедна" наше.

Nisam ti odgovarao tamo na Pravopisu gde si napušio neke klince, jer si, s obzirom na funkciju u kojoj je upotrebljen "neodređeni član jedan", bio donekle i u pravu, ali ovde nisi, i da si upotrebio pametnu ti glavu, video bi da je ovde "jedan" namerno upotrebljen. Činjenica da o tome niko nije pisao ne znači da "neodređeni član" u srpskom jeziku ne postoji. Možda jednoga dana i ti shvatiš, strino jedna.

Dakle, radi se o neodređenoj zamenici jedan, -a, -o koja je semantički slična zamenici neki:

Jednoga dana u jednome velikom gradu došao jedan na jednu žurku.
​

Eto, opet sam o nečemu prvi pisao. Šta ćeš kad nam je nauka u truležnom stanju.

Савѣтуйем ти да погледаш филм "Марш на Дрину", и обратиш пажњу на говор войникъ-сељакъ, па и их старешина. Ту йе верно одсликан прави србски говор, изворни говор србскога села (у Србийи бар), гдѣ се зна разлика у значењу између аориста и придѣвскога врѣмена. А не говор черге или Кумровца.

Hm, može li biti da su prosta prošla vremena zbog kajkavaca potiskivana? Ne zvuči nemoguće, ali treba utvrditi ozbiljnom analizom. Ali hajde da se na ovoj temi bavimo jatom, a da o tome nastavimo na za to određenoj temi.

 

[gost 246399]

Nisam ti odgovarao tamo na Pravopisu gdě si napušio něke klince, jer si, s obzirom na funkciju u kojoj je upotrěbljen "neodređeni član jedan", bio doněkle i u pravu, ali ovdě nisi, i da si upotrěbio pametnu ti glavu, viděo bi da je ovdě "jedan" naměrno upotrěbljen.

Рѣч "йедан" се може користити или као брой (на примѣр у "бар йедан гутљай"), или као неодређени члан (рецимо "dominira jedna agresivno nacionalistička retorika", с тим што ова рѣченица нѣйе на србском йезику).

Činjenica da o tome niko nije pisao ne znači da "neodređeni član" u srpskom jeziku ne postoji. Možda jednoga dana i ti shvatiš, strino jedna.

Мркаљу, чему овакво просташтво? Могаде ли написати нешто паметнийе, осим оваквих приземних уврѣда?

Dakle, radi se o neodređenoj zamenici jedan, -a, -o koja je semantički slična zaměnici něki:

Нѣйе шия него врат. "Неки" йе замѣница само ако се користи без именице, у противном се по значењу веома приближава значењу рѣчи "йедан" у смислу неодређенога члана, с тим што йе нешто неодређения. "Рече ми неки човѣк" йе врло слично "рече ми йедан човѣк", с тим што у првой рѣченици говорник вели да ни он не зна о ком се ради.
"Неки" уз именицу не мора имати чланско значење у множини, рецимо у примѣру "Неки ученици се гађаху на часу", чиме се каже да се нѣсу сви ученици тиме бавили. Но, у данашњем срПском, ова замѣница се све чешће користи у значењу неодређенога члана (и у йеднини и у множини), упоредо са бройем "йедан".

Jednoga dana u jednome velikom gradu došao jedan na jednu žurku.​

Осим донекле првога, друга два су одлични примѣри неодређенога члана, односно како не трѣба писати и говорити на словѣнском йезику.
На србском би се то казало овако:

Jednoga dana u velikom gradu došao jedan na žurku.​

 

[Mrkalj]

"Неки" йе замѣница само ако се користи без именице, у противном се по значењу веома приближава значењу рѣчи "йедан"

3ѣѣѣѣѣѣв...

 

[Mrkalj]

Gnevski, druže, posmotri:

RMS, 2007:

jedan, -dna, -o

1. najmanji ceo osnovni broj kojim se označava jedinka (biće, stvar, pojava); naziv cifre 1 kojim se obeležava taj broj.

2. ocena kojom se u školama označava slabo, najslabije znanje: imati jedan iz matematike.

3. koji je apsolutno jednak, istovetan; koji nije neki drugi; isti. - Oba su jednih godina. Glas vam je jedan. Nikad ne idem jednim putem. Svi jedu iz jedne činije.

4. bez ikoga, sam, jedini. - Borio se jedan protiv svih.

5.
​

a. neki, nekakav, izvestan. - Bio jedan car.
b. nijedan, nikoji. - Kako učiš, nećeš jedan ispit položiti.​

6.
​

a. izuzetno značajan, poznat, čuven. - To je mogao da uradi samo jedan Vuk.
b. sa značenjem većeg intenziteta imenice uz koju stoji. - Milina jedna. Čudo jedno.
v. sa pojačanim negativnim osobinama pojma koji označava imenica. - Životinjo jedna! Nevaljalče jedan!
​

7. neki, zarazliku od drugih. - Jedni rade, drugi se odmaraju.

8.
​

a. (u im. službi) nešto što je različito od drugog. - Jedno vas molim.
b. ista stvar, isto. - Treba li ti jedno dvaput reći.
v. namesto reči koju zamenjuje. - Evo, popij jednu.
​

•
​

~ i (kao) nijedan pojedinac ne znači ništa.
~ za sve, svi za jednog za isticanje uzajamne požrtvovanosti.
~ jedini isključivo jedan, sam.
~ po jedan
​

1) jedan iza drugog, jedan za drugim, redom. - Izlaze jedan po jedan.
2) izvanredan, odličan, najbolji. - Učio je kao jedan po jedan.
​

~ te ~
​

1) isti, uvek isti. - Teraju jednu te istu šalu.
2) uvek ista stvar. -Ti zapeo sve jedno te jedno.
​

jednom reči, u jednu reč sažeto, ukratko.
jedno na drugo, jedno s drugim sve zajedno, sve skupa.
na jedno (na jednu) smisliti doći do nekog rešenja, konačno se odlučiti.
sve do jednoga svi bez izuzetka.
​

u ~ mah odmah, odjednom.
​

Pokušaću da raspetljam, na brzaka (moguće greške):

1. i 2. broj
3. zamenica (isti, jedan isti);
4. zamenica (sâm)
5.a. zamenica (kakav, nekakav) / uslovno: "neodređeni član" ("priloška oznaka određenosti") - (pod)vrsta reči do sada ne prepoznata u gramatici srpskog jezika
5.b. broj
6. zamenica (taj, takav; "taj i takav") / uslovno: "određeni član" ("priloška oznaka određenosti") - (pod)vrsta reči do sada ne prepoznata u gramatici srpskog jezika
7. i 8. zamenica (nešto/štogod, neki/koji)
​

Dakle, jedan može biti kako neodređeni tako i određeni član.

A kada neko, ko kao stručnjak u Institutu SANU prima platu poreskih obveznika, pa onda još dobije honorar za izradu rečnika u kojem pod jednu odrednicu strpa, ne dva značenja, nego najmanje dve različite vrste reči, onda se takva materijalna greška zove kriminal:

9. jedno dva'espet po dupetu (oko, otprilike, približno); predlog

 

[gost 246399]

Мркаљу, залуд се трудиш оправдати свойу сувишну и непотрѣбну употрѣбу броя "йедан" у значењу неодређенога члана (dominira jedna agresivno nacionalistička retorika). А то йе ово под пет у списку тобом наведеном.
Боље ти йе признати грѣшку и покаяти се, него се копрцати и само йош дубље увлачити у грѣшке.
Људски йе погрѣшити, али йе људски и признати грѣшку.

 

[Mrkalj]

Мркаљу, залуд се трудиш оправдати свойу сувишну и непотрѣбну употрѣбу броя "йедан" у значењу неодређенога члана (dominira jedna agresivno nacionalistička retorika). А то йе ово под пет у списку тобом наведеном.
Боље ти йе признати грѣшку и покаяти се, него се копрцати и само йош дубље увлачити у грѣшке.
Људски йе погрѣшити, али йе људски и признати грѣшку.

Nisam poklonik ovakvih besadržajnih diskusija, pa ovim saopštenjem završavam epizodu.

Od tebe sam ja nekoliko puta dizao ruke, al' sve ne mogu da verujem da ima takvih ljudi, pa se opet iznova trudim. Međutim, sada si, osim ako to nije bio pokušaj šale s tvoje strane, pokazao licemerje koje se sastoji u tome da mene, koji sam ti ukazao na grešku u koju si i druge uterivao, proglašavaš za kakvog lažljivca koji treba da se "pokaje", a pri tom u istoj rečenici priznaješ svoju grešku: "то йе ово под пет у списку тобом наведеном". Dakle, da - ja grešim ako uspeš da dokažeš da primer 5.a. iz Matičinog Rečnika nije na srpskom jeziku, ali onda ćeš morati sve Srbe osim sebe da nateraš na pokajanje, što ne sumnjam da ćeš pokušati.

A mislio sam da si verujući - dakle pošten - čovek. Šteta.

 

[Rayela]

@Mrkalj&Nevski

Baciili ste me u gadne trileme sa ovim neodredjenim clanom. Prvo ga je pomenuo Nevski ( ja licno nikada nisam specijalno ni razmisljala o "predmetnom")
rekavsi da se nepravilno koristi ili cak ne bi trebalo ni da postoji u srpskom, onda ti sa svojim primerima, pri cemu pola toga sto si napisao ziv covek u Srbiji
ne koristi, niti je ikada koristio ( Crnogorci, da), ali opet, bez drugog " pola" meni bi srpski bio nezamisliv.

 

[Bastiani]

Колико ја знам, пречеста употреба броја један (једна, једно) у својству неодрђеног члана се не сматра свпојственим духу српског језика. У масовну употребу је ушло под утицајем француског отрпилике у првој половини ХХ века. Може се често срести у прози на пример Растка Петровића, као типичног представника франкофоне генерације писаца. Ако стигнем потражићу па ћу навести пример.

 

[Mrkalj]

Колико ја знам, пречеста употреба броја један (једна, једно) у својству неодрђеног члана се не сматра свпојственим духу српског језика. У масовну употребу је ушло под утицајем француског отрпилике у првој половини ХХ века. Може се често срести у прози на пример Растка Петровића, као типичног представника франкофоне генерације писаца. Ако стигнем потражићу па ћу навести пример.

Sada mi primeri nisu na dohvat ruke, ali velik je broj sintaksnih oblika koji su u srpski ušli iz nemačkog i latinskog još u devetnaestom veku, zatim iz francuskog u prvoj polovini dvadesetog veka, što kažeš, i naposletku iz engleskog jezika. Međutim sa staroslovenskim i prvim prevodom Svetog pisma na srpski naš se jezik jemačno i pogrčio, a potom i poturčio.

Za sve ovo su "krivi" prevodioci, odnosno činjenica da smo mi mala kultura koja je u poziciji da usvaja tekovine velikih kultura. Prema tome, ako je "član" penetrirao srpski jezik do ove mere:

Malu macu mezimicu grdila je mala Anka:
"Ti si maco jedna prava gotovanka!"

Rago jedna, baš si lenja, zar te nije sram?!?

Jednoga dana jedan je mačak kupio kartu za voz Čačak.

Jednoga dana, - videli nismo - Ježurka Ježić dobio pismu.

Ko smo mi da kažemo da to nije "u duhu jezika". On danas postoji i nalazimo ga u RMS iz 2007. na strani 502. pod odrednicoma 5a, 6a, 6b i 6v. (vidi gore).

 

[Bastiani]

Госпођа Ј. каже да никад једног црнца, ма колико он био културан, не би примила за свој сто, и да она никад не пропусти прилику а да таквоме црнцу не стави до знања да је од једне ниже расе но што је она.

Сваки њин покрет претставља једну хармонију.

Али изнад свега једна огромна светковина осветљења, небесности, месечине која јури небом.

Они су ставили не целу своју побожност, већ сву своју разметљивост, у тај огроман напор да изврше један чин поште.

...пригушених грозница, које их једу, и смртоносних сунчаница, које вребају један час када ће заборавити да се заклоне.

... кад ми пређемо преко прага, имамо пред собом једно опште бежање најразноврснијих рептилија и инсеката који су се ту населили.

Зар сам толико сам на овом друму, у овој шуми, у овом животу, да ми једно пријатељство тако пролазно, и један растанак тако природан могу задати прави бол?

... испод мостића, жена узима једно журно купатило, остављајући зачас настрану прање рубља. ("узети купатило", буквални превод старијег израза (вероватно prendre de bain), значи просто купати се.

Радим по једном угледу који ми је дала маркиза.

Сви примери су из прозе Растка Петровића. Језик одаје човека који практично размишља на француском.

Лично се не упуштам у то колико је употреба броја један као неодређеног члана "у духу српског језика". Само кажем да сам неком приликом наишао на мишљење да није у том духу и да га треба избегавати. Претпостављам да такво мишљење заступају језикословци који генерално сматрају да језик треба ослободити од сувишних ("редундантних") садржаја, а јесте чињеница да неодређени члан "један" можемо у скоро свим случајевима и прескочити без икакве штете по значење, а да се реченица и даље сматра сасвим језички исправном. .

 

[gost 246399]

Лично се не упуштам у то колико је употреба броја један као неодређеног члана "у духу српског језика". Само кажем да сам неком приликом наишао на мишљење да није у том духу и да га треба избегавати. Претпостављам да такво мишљење заступају језикословци који генерално сматрају да језик треба ослободити од сувишних ("редундантних") садржаја, а јесте чињеница да неодређени члан "један" можемо у скоро свим случајевима и прескочити без икакве штете по значење, а да се реченица и даље сматра сасвим језички исправном. .

У потпуности се слажем са Бастиянийем. У найвећем бройу случайева употрѣба броя йедан уз именицу нема никаквога значая, и само беспотрѣбно оптерећуйе рѣченицу. Изузетци постойе, йедан од њих йе када се "йедан" користи у намѣни броя, а не неодређенога члана, рецимо, "да ми йе бар йош йедан дан одмора", "Само йедан човѣк йе прѣживѣо"...

Погледаймо рѣченицу: "Ти си йедан досадан човѣк". У чем йе разлика у значењу од рѣченице, изражене у словенском духу "Ти си досадан човѣк". Ни у чем, осим што йе прва дужа. Нико не може бити два, три, педесетих досадних људий, може бити само йедан, и то йе у другой рѣченици ясно изражено именицом у йеднини. Ако ко сматра да му йе неодређени члан у овой рѣченици и у сличних неопходан, молим нека обясни зашто. У противном, употрѣба оваквих глупостий йе само слѣпо угледање на запад у йезику, као и у свем осталом, рецимо у латиници, койой у нашем йезику мѣсто нѣйе, и у прѣтѣраной и у већини случайев неоправданой употрѣби страних рѣчий мѣсто наших.

 

[Rayela]

Госпођа Ј. каже да никад једног црнца, ма колико он био културан, не би примила за свој сто, и да она никад не пропусти прилику а да таквоме црнцу не стави до знања да је од једне ниже расе но што је она.

Сваки њин покрет претставља једну хармонију.

Али изнад свега једна огромна светковина осветљења, небесности, месечине која јури небом.

Они су ставили не целу своју побожност, већ сву своју разметљивост, у тај огроман напор да изврше један чин поште.

...пригушених грозница, које их једу, и смртоносних сунчаница, које вребају један час када ће заборавити да се заклоне.

... кад ми пређемо преко прага, имамо пред собом једно опште бежање најразноврснијих рептилија и инсеката који су се ту населили.

Зар сам толико сам на овом друму, у овој шуми, у овом животу, да ми једно пријатељство тако пролазно, и један растанак тако природан могу задати прави бол?

... испод мостића, жена узима једно журно купатило, остављајући зачас настрану прање рубља. ("узети купатило", буквални превод старијег израза (вероватно prendre de bain), значи просто купати се.

Радим по једном угледу који ми је дала маркиза.

Сви примери су из прозе Растка Петровића. Језик одаје човека који практично размишља на француском.

Лично се не упуштам у то колико је употреба броја један као неодређеног члана "у духу српског језика". Само кажем да сам неком приликом наишао на мишљење да није у том духу и да га треба избегавати. Претпостављам да такво мишљење заступају језикословци који генерално сматрају да језик треба ослободити од сувишних ("редундантних") садржаја, а јесте чињеница да неодређени члан "један" можемо у скоро свим случајевима и прескочити без икакве штете по значење, а да се реченица и даље сматра сасвим језички исправном. .

Strava i uzas. Da covek pomisli da je neko lose preveo tekst na srpski. Ovo jedan koji svuda ubacije menja i smisao, ceo je tekst kao da ga je neko pisao kome srpski nije
maternji jezik. I u nemackom je to "ein Bad nehmen" isto , ali se nikada tako ne kaze za kupanje u reci, jezeru. Verovatno je isto i na francuskom.

 

[krasuljak]

Na zahtev Mrkalja, postovi su prebačeni ovde, u novu temu.

 

[Mrkalj]

Госпођа Ј. каже да никад једног црнца, ма колико он био културан, не би примила за свој сто, и да она никад не пропусти прилику а да таквоме црнцу не стави до знања да је од једне ниже расе но што је она.

Сваки њин покрет претставља једну хармонију.

Али изнад свега једна огромна светковина осветљења, небесности, месечине која јури небом.

Они су ставили не целу своју побожност, већ сву своју разметљивост, у тај огроман напор да изврше један чин поште.

...пригушених грозница, које их једу, и смртоносних сунчаница, које вребају један час када ће заборавити да се заклоне.

... кад ми пређемо преко прага, имамо пред собом једно опште бежање најразноврснијих рептилија и инсеката који су се ту населили.

Зар сам толико сам на овом друму, у овој шуми, у овом животу, да ми једно пријатељство тако пролазно, и један растанак тако природан могу задати прави бол?

... испод мостића, жена узима једно журно купатило, остављајући зачас настрану прање рубља. ("узети купатило", буквални превод старијег израза (вероватно prendre de bain), значи просто купати се.

Радим по једном угледу који ми је дала маркиза.

Сви примери су из прозе Растка Петровића. Језик одаје човека који практично размишља на француском.

Лично се не упуштам у то колико је употреба броја један као неодређеног члана "у духу српског језика". Само кажем да сам неком приликом наишао на мишљење да није у том духу и да га треба избегавати. Претпостављам да такво мишљење заступају језикословци који генерално сматрају да језик треба ослободити од сувишних ("редундантних") садржаја, а јесте чињеница да неодређени члан "један" можемо у скоро свим случајевима и прескочити без икакве штете по значење, а да се реченица и даље сматра сасвим језички исправном. .

Vidim, tekst je prošao i korekturu:

Растко Петровић, Африка, Београд, 1955.

Коректор Чедомир Ђекић

Ova upotreba je - zaista nakaradna (izvinjavam se Nevskom na orijentalizmu). Čini mi se da je to zbog toga što autor neodređeni član koristi za određene pojmove, a ponekad ga upotrebljava u inverziji pa se čini da je pogrešno, a nije:

Зар сам толико сам на овом друму, у овој шуми, у овом животу, да ми једно пријатељство тако пролазно, и један растанак тако природан могу задати прави бол?

Зар сам толико сам на овом друму, у овој шуми, у овом животу, да ми једно тако пролазно пријатељство , и један тако природан растанак могу задати прави бол?

Dakle, kako bismo ovo, ne narušavajući intenzitet "prolaznosti prijateljstva", iskazali ako izostavmo jedan, i šta ćemo sa upotrebom tipa: Bio jednom jedan stari kralj. Svakako, imamo zamenu Bio/živeo nekad (davno) neki stari kralj, ali pitam šta ćemo sa time što je tako uvreženo?

 

[Rayela]

Vidim, tekst je prošao i korekturu:


Ova upotreba je - zaista nakaradna (izvinjavam se Nevskom na orijentalizmu). Čini mi se da je to zbog toga što autor neodređeni član koristi za određene pojmove, a ponekad ga upotrebljava u inverziji pa se čini da je pogrešno, a nije:

Зар сам толико сам на овом друму, у овој шуми, у овом животу, да ми једно пријатељство тако пролазно, и један растанак тако природан могу задати прави бол?

Зар сам толико сам на овом друму, у овој шуми, у овом животу, да ми једно тако пролазно пријатељство , и један тако природан растанак могу задати прави бол?

Dakle, kako bismo ovo, ne narušavajući intenzitet "prolaznosti prijateljstva", iskazali ako izostavmo jedan, i šta ćemo sa upotrebom tipa: Bio jednom jedan stari kralj. Svakako, imamo zamenu Bio/živeo nekad (davno) neki stari kralj, ali pitam šta ćemo sa time što je tako uvreženo?

Mozda bi se izmenio smisao ako ne bi kod prijateljstva i rastanka stajalo ovo jedan, ali bi bilo dovoljno da je samo jedanput napisao to jedan

Svi mi koristimo to jedan jer ako kazem da sam srela zenu,dete,coveka, psa, odmah usledi pitanje koju, koga, koje, a ja moram da kazen neku, neko ,nokoga
pa da bih to izbegla kazem jednu, mada obicno koristim neku, nekog.

 

[Bastiani]

Са симпатијама гледам на језик Растка Петровића, једно што га иначе ценим као писца а друго што у њему гледам свога франкофоног confrère па сам субјективан.

Та ствар са бројем један као неодређеним чланом је сасвим занимљива. У смислу значења, у већини случајева се ништа не губи његовим изостављањем. Ипак, да погледамо мало нијансе.

У првом примеру, где госпођа користи сваку прилику да Црнцу саопшти да је од једне ниже расе него што је она.

Осећам разлику између "Ви припадате нижој раси" и "Ви припадате једној нижој раси." Друга реченица подразумева да постоји више нижих раса, а једна од њих је и та којој саговорник припада, па то донекле ублажава грубост таквог исказа. Истовремено, таква извештачена обзирност којом се саопштава једно сасвим необзирно гледиште, ледена учтивост, говори о карактеру даме о којој је реч.

Свеједно остаје питање зашто осећамо потребу да у језику користимо број један као неодређени члан, па сам и сам нехотично тако урадио у горњој реченици (подвучено). Ако некоме кажемо "Будало!", савршено је јасно шта мислимо о њему. Ипак, ако баш хоћемо да га увредимо, рећи ћемо "Будало једна!" Овде неодређени члан на неки начин саопштава да је реч о обичној, да кажем серијској будали која као таква не завређује да се на њу обрати било кава пажња, дакле, не само да је будала него је и је још и неинтересантна као таква.

Под условом да сам ја у праву, то су све ипак финесе и лингвисти би рекли да је овде неодређени члан један пре свега у стилској функцији, како је то у примерима код Растка Петровића, а и иначе.

Што се тиче примера "био једном један краљ", "једног лепог дана" и сл., ја бих такве примере на овом месту изузео из аргументације. То јесте неодређени члан, али је фиксиран унутар фразе која има утврђен контекст и којим се започињу приче, назначавајући да је садржај у неодређеној прошлости и додатно сугеришући да је прича фикцијског карактера, значи бајка или нешто слично.

У бог те, нисам ни знао шта све знам.

 

[Rayela]

Са симпатијама гледам на језик Растка Петровића, једно што га иначе ценим као писца а друго што у њему гледам свога франкофоног confrère па сам субјективан.

Та ствар са бројем један као неодређеним чланом је сасвим занимљива. У смислу значења, у већини случајева се ништа не губи његовим изостављањем. Ипак, да погледамо мало нијансе.

У првом примеру, где госпођа користи сваку прилику да Црнцу саопшти да је од једне ниже расе него што је она.

Осећам разлику између "Ви припадате нижој раси" и "Ви припадате једној нижој раси." Друга реченица подразумева да постоји више нижих раса, а једна од њих је и та којој саговорник припада, па то донекле ублажава грубост таквог исказа. Истовремено, таква извештачена обзирност којом се саопштава једно сасвим необзирно гледиште, ледена учтивост, говори о карактеру даме о којој је реч.

Свеједно остаје питање зашто осећамо потребу да у језику користимо број један као неодређени члан, па сам и сам нехотично тако урадио у горњој реченици (подвучено). Ако некоме кажемо "Будало!", савршено је јасно шта мислимо о њему. Ипак, ако баш хоћемо да га увредимо, рећи ћемо "Будало једна!" Овде неодређени члан на неки начин саопштава да је реч о обичној, да кажем серијској будали која као таква не завређује да се на њу обрати било кава пажња, дакле, не само да је будала него је и је још и неинтересантна као таква.

Под условом да сам ја у праву, то су све ипак финесе и лингвисти би рекли да је овде неодређени члан један пре свега у стилској функцији, како је то у примерима код Растка Петровића, а и иначе.

Што се тиче примера "био једном један краљ", "једног лепог дана" и сл., ја бих такве примере на овом месту изузео из аргументације. То јесте неодређени члан, али је фиксиран унутар фразе која има утврђен контекст и којим се започињу приче, назначавајући да је садржај у неодређеној прошлости и додатно сугеришући да је прича фикцијског карактера, значи бајка или нешто слично.

У бог те, нисам ни знао шта све знам.

Ja ne gledam sa sipmatajima na njega ( iskreno , i ne znam ko je on, jes da mi je ime poznato, ali tu se moje interesovanje za njega i zavrsava)
i nisam saglasna s tobom da ima vise nizih rasa i da bi bilo savrseno da je rekao da neko pripada nizoj rasi

Svakako da svako od nas koristi taj jedan, a koristim ga i ja ( stidim se priznati, ali je tako) bas u primeru koji ti navodis pa tako kazem:
Skote jedan, ti si jedna neopevana budala i slicno.

Ne znam kako mozes da volis ovoga ( a koga ja ne poznajem) posle ovakvih bisera:


Сваки њин покрет претставља једну хармонију.

Али изнад свега једна огромна светковина осветљења, небесности, месечине која јури небом.

Они су ставили не целу своју побожност, већ сву своју разметљивост, у тај огроман напор да изврше један чин поште.

...пригушених грозница, које их једу, и смртоносних сунчаница, које вребају један час када ће заборавити да се заклоне.




Ovo za mene vise nije srpski nego neki besmislen prevod necega sto bi trebalo da lici na srpski.
Zar postoje dve, tri ili vise harmonija?

 

[Bastiani]

Ja ne gledam sa sipmatajima na njega ( iskreno , i ne znam ko je on, jes da mi je ime poznato, ali tu se moje interesovanje za njega i zavrsava)
i nisam saglasna s tobom da ima vise nizih rasa i da bi bilo savrseno da je rekao da neko pripada nizoj rasi

Svakako da svako od nas koristi taj jedan, a koristim ga i ja ( stidim se priznati, ali je tako) bas u primeru koji ti navodis pa tako kazem:
Skote jedan, ti si jedna neopevana budala i slicno.

Ne znam kako mozes da volis ovoga ( a koga ja ne poznajem) posle ovakvih bisera:

Посматрај то као моју сентименталност према времену у којем су писци били даровити и образовани.

Ако ти сам Растко није довољно убедљив, ево ти још једног изданка исте генерације, Станислава Винавера, човека који је баратао српским језиком вешто како можда никада нико није. А у свом програмском тексту о екпресионизму ("Громобран свемира") има ових реченица:


Međutim dva apsoluta: naš lični i onaj tuđi oko nas, dovedeni u jedan nasilni, međusobni odnos, nisu umeli da izraze ni duhovnu bitnost okruženog, ni suštinu okružavajućega.

Uzimamo i njih, po kad kad, kao jednu igru našega stvaranja.

Mi i obaramo sami sebe, jer mi, kao i priroda, nalazimo zadovoljstvo ne u konačnosti jednoga postignuća, već u periodičnosti pobede i poraza.

vi haosi stvaranja i sve harmonije stvaranja: samo jedna slučajnost muzike....

Dakle i realnost je jedna umetnička kategorija.

A mi, ekspresioniste, unosimo jednu novu sumnju

oš Meterlenk slutio je, da je celokupan napor naše svesti, u svojoj konačnoj nekoj emanaciji (koju ne vidimo) samo jedan eksperimenat,

Prirodom se upravljalo, krmanilo, pomoću jednog vrlo nažalost spleta sila.

Oni su između sebe, igrom svojih privlačenja i odbijanja, stvorili jedan svet ravnoteže

Zar postoje dve, tri ili vise harmonija?

Не постоје, али заборављаш да овде не говоримо о бројевима него о неодређеном члану.

Значи један није 1, него има значење неки, некакав, извесан итд. Зашто је дошло до тога да се број појављује као неодређени члан? Па можда баш због тога што није увек лако разликовати када је број а када неодређени члан.

 

[Rayela]

Nedavno procitah dve povece knjige Slobodana Jovanovica ( Knez Mihajlo i Kralj Milan Obrenovic) a i on je savrseno pismen covek,
ali koristi neke , za moj ukus malo arhaicne i reci i jezik pa tako ono sto je nekada bilo jezicki korektno, danas nekako nije.
Rekoh vec da i sama cesto koristim taj neodredjeni clan , ali ne preterujem kao ovi tvoji genijalci

U svakom slucaju mi je em milo , em drago da smo se uFatili ovog neodredjenog clana.

 

[gost 246399]

У србском йезику употрѣба броя "йедан" у смислу неодређенога члана нѣйе од йуче. Видѣх пар (рѣтких) примѣра и у "Путешествийу к граду Йерусалиму" Йеротея Рачанина из 1728. Мислим да бѣше нешто као "И ту су Турци убили йеднога калуђера...", или тако нешто.
И у руском йезику се ова поява може наћи, рецимо "Одна глупая баба приехала на ярмарку купить..." али у знатно мањой мѣри него у србском. Тамо су уобичайенийе рѣченице и приче попут ове: "Был мужик, у него было три сына: два умных, третий дурак.". Или "Жил-был поп бездетный: он и матушка."

Примѣтих да йе употрѣба "йедан" као неодређенога члана много чешћа у људий много читайућих књиге на страних йезицих, значи високо образованих, него у осталих. Остали ћейу прѣ користити рѣч "неки", или ништа.
Прѣ неколико мѣсеций се возиях колима и на радийу слушах одаслање, гдѣ говораше гост, веома образован човѣк, рекао бих свеучилиштни прѣдавач нечега. Не сѣћам се о чем говораше, али ми остаде у сѣћањи да човѣк у потпуности опонашаше образац неодређенога, али и одређенога члана из западних йезикъ. Тако, када би први пут споменуо нов поям, употрѣбио би га са бройем "йедан", рецимо "йедан човѣк", а сваки слѣдећи пут када спомене исто било би са одређеном замѣницом "тай" у смислу одређенога члана, "тай човѣк". Он то толико дослѣдно чињаше да то мени жестоко параше уши. Не могах га више слушати, па на крайу и угасих радио, згрозивши се над толиким угледањем на нѣмачки, енглески и друге западне йезике.

Прави србски, неискварен неодређеним чланом йе чешћи у рецимо шалах. На примѣр

Такмиче се Рус, Амер и Босанац чия жена има већу гузицу. Каже Амер:
• Моя жена стави ябуку на столицу, седне и нема ябуке.
Каже Рус:
• Нийе то ништа, моя жена стави лубеницу на столицу, седне и нема лубенице.
А Босанац ће на то:
• Нийе то ништа, моя жена стави шљиву на столицу, седне и нема столице!


Овай прѣузех без измѣна, осим што га поћириличих. У енглеском, нѣмачком и у других западњачких бише овдѣ било бар петнаестак чланова. Као што видите, нема ни неодређенога, ни одређенога члана. Уопште, у шалах и слично нѣсам до сада примѣтио ни йедан ни други члан. То йе прави, изворни србски йезик, без странога наноса, каква се трѣба држати.

Позивам свойе саговорнике да чувайу наш йезик и његов дух. Без страних рѣчий (или бар сведеним на разумну мѣру), без чланова, са свима падежима, са свима глаголскима врѣменима. И без латиничних слов, и са словом Ѣ.

 

[Mrkalj]

Свеједно остаје питање зашто осећамо потребу да у језику користимо број један као неодређени члан, па сам и сам нехотично тако урадио у горњој реченици (подвучено). Ако некоме кажемо "Будало!", савршено је јасно шта мислимо о њему. Ипак, ако баш хоћемо да га увредимо, рећи ћемо "Будало једна!" Овде неодређени члан на неки начин саопштава да је реч о обичној, да кажем серијској будали која као таква не завређује да се на њу обрати било кава пажња, дакле, не само да је будала него је и је још и неинтересантна као таква.

Под условом да сам ја у праву, то су све ипак финесе и лингвисти би рекли да је овде неодређени члан један пре свега у стилској функцији, како је то у примерима код Растка Петровића, а и иначе.

Што се тиче примера "био једном један краљ", "једног лепог дана" и сл., ја бих такве примере на овом месту изузео из аргументације. То јесте неодређени члан, али је фиксиран унутар фразе која има утврђен контекст и којим се започињу приче, назначавајући да је садржај у неодређеној прошлости и додатно сугеришући да је прича фикцијског карактера, значи бајка или нешто слично.

У бог те, нисам ни знао шта све знам.

Pokušaću da napravim (radnu) sintezu.

1. Funkcija neodređene zamenice (neki/koji, nekakav/kakav, izvestan)

Jednog dana, ako budeš dobra, vodiću te u Luna-park.
... bio jedan kralj.
Dolazio na vrata jedan poštar.

​

2. Funkcija člana u srpskom jeziku; isključivo je u pitanju KATEGORIZACIJA - isticanje pripadnosti kategoriji:

a) množinska kategorija (funkcija neodređenog člana)
​

Svinjo jedna!
Ona je jedna svadljivica.
Šta je to za jednog dvadesetogodišnjaka?
Dozvolio si da te prebori jedan metiljavko.
To je jedna miroljubiva politika.
Dižeš ruku na jednu ženu?
Prijem dostojan jedne dive.

​

b) singularna kategorija (funkcija određenog člana)
​

To je mogao da uradi samo jedan Vuk.
Intelektualac, a ne ume da napiše jedno epsilon.
Ti jednom Pekiću nisi ni do kolena.
​

3. Funkcija priloga (nekada, jedanput; jedanput):

a) vremenski prilog (skraćeno od: jednom zgodom, jednom prilikom, jedan put i sl.)
Jednom davno...
Svratio je jednom...


b) količinski prilog
Svratio je (samo) jednom...
Dovoljno je jednom premazati.
​

4. Funkcija predloga (oko, otprilike, približno)

Čekala je jedno pola sata.

​

 

[Mrkalj]

Такмиче се Рус, Амер и Босанац чия жена има већу гузицу. Каже Амер:
• Моя жена стави ябуку на столицу, седне и нема ябуке.
Каже Рус:
• Нийе то ништа, моя жена стави лубеницу на столицу, седне и нема лубенице.
А Босанац ће на то:
• Нийе то ништа, моя жена стави шљиву на столицу, седне и нема столице!

А овако то ради српски господин од стила:

Слово ј је Вук Стефановић Караџић у својој реформи писма преузео из латинице што је изазвало бројне и жестоке полемике између њега и његових противника од којих је најпознатија она са Јованом Хаџићем, тадашњим предсједником Матице Српске. На крају једног писма Хаџић је закључио како ј заправо и не постоји, на што му је Вук отписао:

„Господине Хаџићу, да тај глас не постоји, не знам како бисте се ви звали.“

http://www.snv.hr/images/kalendar/2013.pdf

 

[Mrkalj]

Dolazio na vrata jedan poštar.​

Да цитирам легендарну Рахелу Ферари:
... један Kuppler-мајстор, један хохштаплер.
​

 

[HamzaHumo]

Eo ga, jos jedan leksikogravski vitez krstaš, on je tu da nam kaže da se nesmije pisat jedan kao član i tu jer to nije srpski.
Svi oni oće da nam kažu kako se piše maternji jezik. E neš.