Ječam – žitarica kojom su Grci hranili sportiste, a Rimljani vojnike

[Nina]

Ječam je namirnica sa impresivnom istorijom, izuzetnim nutritivnim svojstvima i neiscrpnim kulinarskim potencijalom.
U svetu u kom se trendovi superhrane neprestano smenjuju, ječam ostaje tih, pouzdan i neshvatljivo potcenjen.
A zaslužuje da se nađe u svakom domaćinstvu – posebno leti, kada tragamo za hranom koja je lagana, zasitna,
može da se pripremi unapred i dugo ostaje sveža

Ječam je jedna od najstarijih kultivisanih žitarica na svetu. Njegova istorija seže više od 10.000 godina unazad, kada se koristio kao osnovna hrana, ali i kao valuta.Sejao se još u kamenom dobu, kultivisao u starom Egiptu, Mesopotamiji i području evropskih sojenica. U Vavilonu se od njega pravila kaša i pivo, a u Starom veku je prženi ječam bio važna životna namirnica.

Za antičke Grke, ječam je bio idealna hrana za sportiste, jer su verovali da im daje snagu i izdržljivost. Rimljani su išli korak dalje – njihovi legendarni legionari svakodnevno su dobijali porcije ječma kao glavni deo vojne ishrane. Čak se govorilo da „nijedan vojnik nije osvojio carstvo praznog stomaka – već šakom ječma”.

Gladijatori su nosili naziv Hordearii, „oni koji jedu ječam”, jer im je to bio glavni obrok u pripremama za naporne borbe, što nije čudno, s obzirom da sadrži vitamine A, D, E i veće količine vitamina B12.

 

[Nina]

 

[Nina]

Tokom srednjeg veka, ječam se sve više vezivao za siromašniji sloj stanovništva, dok je pšenica postala sinonim za luksuz i status. Ipak, upravo ta „narodna” pozadina svedoči o njegovoj otpornosti i praktičnosti u svakodnevnoj kuhinji.

U ishrani se danas najčešće koristi oljušteni ječam, poznat kao ječmena kaša. Njegova velika prednost je što se brzo kuva, lako vari i ima prijatnu, blago orašastu aromu. Odlično upija ukuse iz začina, bujona i povrća, što ga čini savršenim za pripremu čorbastih jela, laganih letnjih variva i salata koje se mogu jesti nekoliko dana zaredom.

Nutritivno gledano, ječam je pravi šampion. Bogat je prehrambenim vlaknima, posebno beta-glukanima – jedinjenjima koja su dokazano efikasna u snižavanju holesterola i stabilizaciji šećera u krvi. Uz to, sadrži i pristojne količine biljnih proteina, gvožđa, selena i magnezijuma – minerala koji su neophodni za pravilan rad mišića, imunološkog sistema i metabolizma.

Još jedna praktična prednost ječma je njegova izdržljivost – jednom skuvan, može stajati u frižideru danima bez gubitka ukusa i teksture. Mnogi čak smatraju da dan kasnije ima još bolji ukus, jer se svi sastojci dodatno prožmu.

Danas, ječam doživljava zasluženi povratak na trpeze. Kuvari i nutricionisti širom sveta promovišu ga kao alternativu belom pirinču ili testu – zdraviju, dugotrajniju i jeftiniju varijantu. Bilo da ga koristite kao bazu za osvežavajuću salatu sa grilovanim povrćem i feta sirom, kao dodatak supama i čorbama ili čak kao desertnu kašu sa suvim voćem i medom – ječam se lako uklapa u svaki jelovnik.

 

[LepojkaDjurdja]

i veće količine vitamina B12.

Mislim da ovo nije tacno. Direktni biljni izvori B12 vitamina su jako retki kod danasnjeg oprane, tj. maltene sterilisane biljne hrane.