kiKiriku
Primećen član
- Poruka
- 692
Ovo je potpuno razuman i legitiman stav, naravno pod uslovom da se sama izdrzavas i sama sebi finansiras skolovanje. U suprotnom je totalno neproduktivno.
Pozdrav, imam 20 godina i upisao sam Geografski fakultet (na budzet). Moji roditelji me i dalje pritiskaju (kao u srednjoj i ranije), cak i vise za ucenje. Svaki put, recimo, pao sam prvi kolokvijum, i oni su od toga napravili veliku dramu (po obicaju), ja sam naravno to popravio ali ispada samo zbog njih a ne toliko zbog sebe, i tako stalno u krug, nesto malo popustim i sledi odmah pritisak, pridike, pa onda ako tako nastavim nista necu uspeti u zivotu, spusticu se na nivo neznalica, koji nista ne rade, kako zamisljam da uspem nesto sa takvim radom itd. Pa onda stalno mi govore pitaj kako onaj uci, kako ovaj, pa onda kako su oni ucili i svasta jos tu ima , da ne pricam bas sve. Druga stvar, kao da totalno hoce da kontrolisu sve sto ja radim (pod izgovorom tebi je pruzeno sve, mozes da radis sta hoces niko ti nista ne brani..) ali nije bas tako, recimo neke informacije izbacuju na sajt, i cale dolazi i kaze mi "jer znas da sutra nemas engleski" npr. pa onda e imas sistematski pregled tog datuma ne znam da li si video! Recite mi koliko je to normalno pricati nekom na fakultetu, pa pratim i ja stalno sajt, stalno sam informisan ali ovo je vec preterivanje, to je moja odgovornost i ja sam kriv ako mi promakne neka informacija, ne treba valjda neko drugi da me obavestava. I sad to govori o meni kako sam nezreo, neodgovoran itd. ali i da jesam bas toliko nezreo kako da budem kad oni preuzimaju stvar u svoje ruke i ne pustaju me da se sam izborim sa problemom.. Treca stvar je od problema prave jos veci problem : napravio sam jednu glupost na ispitu, ja uradio sve, pregledao i ajde kao nece videti da pomognem drugarici da uradi sto ne zna, prof. to vidi i uzme nam papire i kaze dodjite u sledecem roku. Moja greska, trebao sam da pazim, sta je tu je (ionako ne treba da ucim nesto posebno , lepo sam spremio za visoku ocenu). ALi, dolazim ja kuci kazemo mojima to i oni stvarno ne mogu da verujem, treba da se saberes malo, samo se spustas na nizi nivo...itd jos malo kritka, o mogucem neuspehu... A njihov izgovor zasto oni meni i dalje tako pricaju je, da pokusavaju da sprece da dodje do vecih problema. Od problema naprave veci problem i onda na njihov nacin pokusavaju da ga rese, kritkujuci mene, napominjanjem itd. I tako stalno u krug, a svi mi kazu treba da im se suprostavis, vec si odrastao ti treba da radis kako ti mislis a ne da se povinujes zeljama roditelja i onda svi srecni zadovoljni. ( ja radim ponjihovom, dobre ocene, oni me hvale, hvale se drugima i tako). Ja mislim da bi trebali da me puste da sam snosim svoje posledice i resavam problem, a ne da mi oni nabacuju tenziju i nervozu, ispada ko da radim samo zbog njih. Ima tu jos stvari ali vec sam mnogo preterao sa pisanjem, pa bih voleo da cujem druga misljenja i mozda koji savet .
