Ja sam kriva...

[passion_fruit]

Ma jok...ako mi deca, nedaj bože , jednog dana postanu propaliteti kriviću loše društvo, prosvetu, državu, babe i dede do desetog kolena unazad...jedino žena i ja nismo krivi, mi smo sve ispravno postupali ali eto...

Slažem se...
Kada se rode, deca su "tabula raza"- prazna tabla po kojoj najpre i najviše roditelji treba da ispišu pravila budućeg ponašanja...
Svaki izbor koji dete u životu pravi: odabir srednje škole, stil oblačenja, izbor partnera, način ishrane...sve to otslikava te norne koje mu je roditelji usadio u svest/potsvest još dok je ono sasvim malo...sve ostalo je nadogradnja...ili koje je roditelj propustio da usadi

Zato mislim da roditelj treba da se oseća odgovornim, ali onde kad je vreme, kada još nešto može da postigne, a kad se "omaška" desi onda je kasno da se bilo ko optrećuje krivicom
Nemam dece, pa moje mišljenje nije toliko bitno- više pravim okvir za moje buduće ponašanje

 

[smeđooka vodolija]

Sad razmišljam da napišem u jednoj temi, al može i posebna, ovaj sindrom - Nikad mi neće biti jasno (ovo iz razloga što 1 - nit sam roditelj, 2 - nit sam majka, 3 - nit su mi mnoge konvencionalne stavri jasne, tako da tu argumentaciju izostavite) - kad kod dete učini nešto što vi ne biste voleli, što zabranjujete, što se ga učili da ne čini, skrene sa puta koji ste mu vi zacrtali (formulaciju uzmite s rezervom, poenta će se, nadam se, nazreti), kakva god to sitnica bila, prva misao većine majki je - ja sam omanula, ja sam loša majka, ja sam krivac, taj osećaj prpomašenosti kao majke a s tim i promešenosti života maltene... Zašto se jednostavno ne pomirite da deca ne ispadaju baš po kalupu u koji ste ih vi stavili i i ne zavisi samo od vas i nije ništa tako crno belo... Hvatate li su uopšte u ovakvim mislima i koji je smisao toga...?

Roditelji mogu omanuti i te kako. Znam to po sebi. Moji su omanuli. I vjerovatno su nekad osjećali krivicu. Posljedice ću vjerovatno imati dok sam živa.
Danas imam svoju djecu i ne ponavljam greške svojih roditelja. Nadam se da mi je dosad dobro išlo.

 

[Џорџи]

I kad su deca vec u poodmaklim godinama roditelj kaze da ce uvek biti roditelj i da mi koji nemamo decu nemamo pojma kako je to biti roditelj..nikad se nase misljenje ne uvazava i uvek rade samo po svom

 

[kinky]

Sad razmišljam da napišem u jednoj temi, al može i posebna, ovaj sindrom - Nikad mi neće biti jasno (ovo iz razloga što 1 - nit sam roditelj, 2 - nit sam majka, 3 - nit su mi mnoge konvencionalne stavri jasne, tako da tu argumentaciju izostavite) - kad kod dete učini nešto što vi ne biste voleli, što zabranjujete, što se ga učili da ne čini, skrene sa puta koji ste mu vi zacrtali (formulaciju uzmite s rezervom, poenta će se, nadam se, nazreti), kakva god to sitnica bila, prva misao većine majki je - ja sam omanula, ja sam loša majka, ja sam krivac, taj osećaj prpomašenosti kao majke a s tim i promešenosti života maltene... Zašto se jednostavno ne pomirite da deca ne ispadaju baš po kalupu u koji ste ih vi stavili i i ne zavisi samo od vas i nije ništa tako crno belo... Hvatate li su uopšte u ovakvim mislima i koji je smisao toga...?

Trenutno se bas nalazim u tom stadiumu, kada mislim da sam za neke stvari ja kriva ali poentu nikako da uhvatim.

 

[krvolok]

Uf, ne znam dal ste me razumeli... a ne mogu da nađem konkretne primere i odavde da citiram... Uglavnom, mislim na onaj osećaj ili bar priču, kao, e promašena sam kao roditelj zato što je uradilo ili zato što se desilo nešto... Ili da preformulišem: Da li i kad se osetite kao promašen roditelj, makar na mah? Zbog čega? Da li to stvarno milite?

Pa naravno, npr. kada moje dete neće da podeli džoint sa drugarima, na školskom odmoru, uvek pomislim da sam baš ja kriv za tu njegovu sebičnost i egoizam !!!

 

[kinky]

Pa naravno, npr. kada moje dete neće da podeli džoint sa drugarima, na školskom odmoru, uvek pomislim da sam baš ja kriv za tu njegovu sebičnost i egoizam !!!

E, to se zove KRIVICA!
Ceo zivot ces to vuci na svojim ledjima.

 

[gost 10000]

roditelji često imaju pogrešnu sliku o svojoj deci..naravno da su subjektivni i misle da su im deca mali bizmarci, al to kad nema pokriće, a najčešće se radi i o disfunkcionalnim porodicama sa jednim detetom gde dete označavaju kao problematično, često i bez razloga, ali to je teret koja nejaka pleća moraju da nose.....roditelji nemaju, baš u tim, kritičnim sl. dovoljno sluha..i jesu krivi za neuspehe svoje dece...nekad se to i tragično završi....

 

[kinky]

roditelji često imaju pogrešnu sliku o svojoj deci..naravno da su subjektivni i misle da su im deca mali bizmarci, al to kad nema pokriće, a najčešće se radi i o disfunkcionalnim porodicama sa jednim detetom gde dete označavaju kao problematično, često i bez razloga, ali to je teret koja nejaka pleća moraju da nose.....roditelji nemaju, baš u tim, kritičnim sl. dovoljno sluha..i jesu krivi za neuspehe svoje dece...nekad se to i tragično završi....

I

I ja se u potpunosti slazem sa tvojim stavom.Da su moji roditelji bili malo vise zainteresovaniji NA PRAVI nacin za moje zelje i potrebe a ne potpuno ne zainteresovani, mnoge stvari bi bile drugacije.Razlika je u tome sto ja uvek polazim od recenice, ja sam kriva, kad nesto nije u redu dok moji nisu ni razmisljali o tome.
Kada naidje neki problem uvek polazim od toga da nadjem srz problema pa zato i prvo okrivim sebe, i onda tako redom.
Za problem mora postojati uzrok i on se mora prepoznati i resiti, ma ko ili sta bilo u pitanju.