Ja protiv vetra

Obeležim svaku stranicu, znakom,
da prepoznam kada se vratim.
Kao pečat svog postojanja, na mestu
gde zastanem dah da osnažim.
I čitam uvek ista slova, u novom
redosledu imaju novi smisao.
Odstojanje vremensko daje sliku,
zaboravom ogrnuta platnom sivila.
Izgleda nepoznata mi likom, ali znam,
viđena jeste, doživljena u drugom osećanju.
Nisam ja nova, nisam ni ona od pre,
ona sam što sam od roditelja ponela.
Genetski naramak na ramenima pognutim,
dar kao teret postoji da ne posustanem.
U beloj pustinji pod plavetnim nebom,
svetlucavi odsjaj, titraj blistavih perli,
priziva, i ruke, odbacuju nepotrebno.
Lagano, bezlično, neiskreno, s osmehom,
mogu podneti sve što ponesoh i ono,
ono što mi nalik je poklonu dato.
Zato, obeležim belinu zapisom,
za sebe, za vreme, za povratak.
 
Kliknite za proširenje...
Sve se menja,menjamo se i mi,samo je promena večna,a naša sećanja,naročito to obeleženo,menjaju se i ona i dobijaju novi izgled i značenja.A najnovije što čuh je da se tokom života menjaju i naši geni i da možemo uticati na to ako mislimo pozitivno i tome slično...Znači treba da se pravimo malo ludi uz ono "boli me uvo za sve",naročito za druge,pa će nam se geni promeniti na bolje.O tempora ,o mores..:roll:
 
zxy;bt306986:
Sve se menja,menjamo se i mi,samo je promena večna,a naša sećanja,naročito to obeleženo,menjaju se i ona i dobijaju novi izgled i značenja.A najnovije što čuh je da se tokom života menjaju i naši geni i da možemo uticati na to ako mislimo pozitivno i tome slično...Znači treba da se pravimo malo ludi uz ono "boli me uvo za sve",naročito za druge,pa će nam se geni promeniti na bolje.O tempora ,o mores..:roll:
Kliknite za proširenje...

Neverovatno je kako uspevaš da procitaš suštinu napisanog :) :zag::bye::klap:
 
Svako ko je imao sreću da pročita večeras "Ja protiv vetra", al' polako, šapućući, sa razumevanjem, pa ponovo, pa ponovo... do momenta, do spoznaje da može da kaže: "ovo je moja pesma...ova pesma opisuje mene, moj put, moje stigme" - zna da nam je Tam podarila stihove i lepotu svoje poezije!

Reči jasne, ko biseri prosuti, al' u svom svetlucavom redu... pogađaju nas, koji uronjeni u stihove pronalazimo sebe...
.."kao pečat svog postojanja
...u novom redosledu
genetski naramak na ramenima pognutim
dar kao teret postoji da ne posustanem..."

Poneseni, stigosmo do poražavajućih reči, koje zvone prazninom:
..."mogu podneti sve što ponesoh i ono,
ono što mi nalik je poklonu dato..."

Biserne reči rasute svojatamo kao da su naše, jer su svojom lepotom i istinom dodirnule sve nas koji dušom čitamo tuđe darove.
Prelepi stihovi naše drage pesnikinje.
Hvala, Tam, što ste "Ja protiv vetra" podelili sa nama!

:cvet::heart2:
 
Poslednja izmena:
Soradze;bt307000:
Svako ko je imao sreću da pročita večeras "Ja protiv vetra", al' polako, šapućući, sa razumevanjem, pa ponovo, pa ponovo... do momenta, do spoznaje da može da kaže: "ovo je moja pesma...ova pesma opisuje mene, moj put, moje stigme" - zna da nam je Tam podarila stihove i lepotu svoje poezije!

Reči jasne, ko biseri prosuti, al' u svom svetlucavom redu... pogađaju nas, koji uronjeni u stihove pronalazimo sebe...
.."kao pečat svog postojanja
...u novom redosledu
genetski naramak na ramenima pognutim
dar kao teret postoji da ne posustanem..."

Poneseni, stigosmo do poražavajućih reči, koje zvone prazninom:
..."mogu podneti sve što ponesoh i ono,
ono što mi nalik je poklonu dato..."

Biserne reči rasute svojatamo kao da su naše, jer su svojom lepotom i istinom dodirnule sve nas koji dušom čitamo tuđe darove.
Prelepi stihovi naše drage pesnikinje.
Hvala, Tam, što ste "Ja protiv vetra" podelili sa nama!

:cvet::heart2:
Kliknite za proširenje...

Hvala Soradze, pišem onako kako mi trenutno raspoloženje i osecanja zapovedaju, bez doterivanja, iskreno. Drago mi je ako se citalac prepozna a sem toga svi mi imama slicna ili ista osecanja samo je pitanje da li im dajemo slobodu da se prepoznaju u necijem rukopisu. Hvala :hvala::heart:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top