Ја остајем а свет нестаје

Уобичајено мишљење кога се људи држе целог живота, као нешто истинито, јесте оно да ми нестајемо после смрти, а остаје свет овакав каквим га опажамо.

Међутим, то није тачно. Супротно је истина.

Свет нестаје, а ми остајемо.

Наравно, они који су задојени материјализмом сигурно су потпуно збуњени оваквом "мисли" која је толико супротна од њихових убеђења и ткз. "здравог разума" да им је тешко о томе уопште мислити.

Ипак, то су чињенице а дошао сам на идеју како би се ствар могла појаснити.

Овај појавни свет у коме сам и кога опажам постоји као такав само од тренутка када је наступила моја свест. Пре мог рођења није било никаквог опажајног света већ је била ткз "ствар по себи". Значи, тек са свешћу наступила је појава или оно што зовемо "спољашњи свет". Он је креација мог разума и мог ума и постоји само у мојој свести. Свет који ти опажаш различит је од мог света и то су две одвојене креације; то нису исти спољашњи светови. Они су производи различитих креатора. Мој спољашњи свет креирао је мој разум, а твој свет твој разум, док изван оба, као њихова основа, егзистира трансцендентна неспознатљива ствар по себи.
Иако им је основа иста, тако да између њих постоје сличности, опет понављам, то нису исти идентични светови.

Ствар се можда може метафорично приказати оваквим експериментом:

Zamislite akvarijum u kome je jedna riba. Zamislite takođe da niste u mogućnosti da vidite akvarijum direktno nego vaše saznanje o tome šta akvarijum sadrži dolazi od dve televizijske kamere, od kojih je jedna usmerena na prednju stranu akvarijuma, a druga sa strane.

Kada gledate na dva televizijska monitora, možda pretpostavite da su ribe koje vidite na svakom od ekrana odvojeni entiteti. Nakon svega, zbog toga što su kamere postavljene iz različitih uglova, svaka slika će malo da se razlikuje. Ali, nakon što nastavite da gledate ribu, postajaćete sve više svesni činjenice da postoji neka povezanost među njima. Kada se jedna okrene, druga pravi malo drugačiji, ali ipak odgovarajuće sličan pokret. Ako kojim slučajem ostanete nesvesni uvida u kompletnu situaciju, možda čak zaključite da ribe momentalno komuniciraju jedna sa drugom, što ovde očigledno nije slučaj.

Узмимо уместо ових камера особе које рибу посматрају. Свака слика у свакој свести, сваке особе биће различита. Иако им је основа иста или једна једина риба...то су мноштва различитих слика.

Исто тако, слика спољашњег емпиријског света кога нека индивидуа зове "реалност" различита је од слике света у нечијој другој свести. А оно што је у основи свих тих слика (а што није слика) јесте ствар по себи, а која је изван сазнања.

Сада се можемо вратити на оно "Ја остајем а свет нестаје".

После смрти индивидуе њено ја враћа се у егзистенцију ствари по себи, ма шта она била. Спољашњи свет који је креирао њен разум нестаје као такав. Под условом да није био неки смак света па да сва жива бића нестану заједно, они који ће остати после мене, остаће са својим световима потпуно независним од мог спољашњег света који ће нестати као такав, док оно што зовем ЈА, субјекат, а што што је блиско ствари по себи, остаје као такво и даље. Јер "ништа" је псеудопојам без значења и за нас има увек нешто. Ако то нешто није појава спољашњег света, онда је ствар по себи.

 

[hakim bej]

Mala ilustracija:

 

[✿ ✿ ✿]

Mala ilustracija:

Trivijalnosti i nedostatka osećaja gde je mesto sprdnji?

 

[hakim bej]

Trivijalnosti i nedostatka osećaja gde je mesto sprdnji?

Tuzi me, kao sto bi svaki advokat.
To sto ne vidis ozbiljnost, ne znaci da je nema.
Skec, najvise govori i o tebi. Itekako ima veze sa temom.
Mozda nekad spoznas genijalnost autora, a mozda, iako manje verovatno, pouku.
S obzirom da je u najmanju ruku nekulturno prepucavanjem spamovati neciji blog, necu ti vise odgovarati.
Autoru bloga cu, kao zanimljivom sagovorniku, i dalje upucivati kritike i predloge, i dobre i lose.
Ukoliko ih on ne zeli, zabranice komentare.
Zbogom, tri cveta i cetvrt note.

 

[oziman]

Три цветова је очито једна од малобројних особа која може Берклијеву ко релативност субјекта и објекта разумети. Мислио сам да овакав контемплација над истом, као у овом блогу, може ствар појаснити необично јасно али сам се очито прешао. Ко прочита блог а никада није чуо за истине идеалистичке филозофије доћи ће до оваквог закључка

hakim bey

Svet kakav si prestao da spoznajes ce nastaviti da postoji van tebe.
Svet nije tvoja misao.
Ako dvoje ljudi posmatra jabuku, videce je razlicito.
To ne znaci da postoje dve jabuke, niti nijedna.
Jabuka postoji van spoznaje tih ljudi. Mozda nema svrhu, ali postoji.

Тако да ћу одговорити нешто што треба свако знати да би се уопште овај блог могао разумети на прави начин.
Оно што постоји изван спознаје људи није јабука какву је опажаш. Изван свести субјекта који опажа нема тако нечег.
Има оно што зовемо ствар по себи а о којој не можемо рећи шта она јесте, јер је трансцендентна, али дефинитивно можемо рећи шта није, није објекат наспрам субјекта, није овакав какав га опажамо већ суштински другачији.


Ево једног предмета који када опажамо изгледа овако:

Као што видиш, овде имамо оно што зовемо "субјекат" и што сазнаје и посматра слику овог дрвета. Оно је опажај у његовој свести.
Када сам рекао "субјекат" не мислим на тело, тело је такође објекат овде. Значи, испред тог субјекта (који је несазнатљив) као објекте имамо прво опажај тела, или онога што можеш видети од свог тела, значи део носа, руке (ако си их испружио) па чак и део чела. Такође, испред тога налази се и ова слика дрвета.
Све то је испред субјекта који сазнаје а не може бити сазнат.

Сада, замислимо да нема тог субјекта који опажа ово дрво.

Ти кажеш да је тада оно исто какво смо га опазили, значи овакво:

Сада те питам, да ли примећујеш да овде нешто не штима. Јер, ово што видимо јесте слика испред субјекта кога смо наводно искључили? Пошли смо од тога да је ова слика оваква сама по себи. Па шта ће онда наш субјекат испред ње, ако је она оваква сама по себи?

Да ли ова слика може бити оваква, значи "испред" ако није испред?
Покушај да је замислиш овакву а да искључиш искључиш оно "бити испред субјекта".

Надам се да сам ово јасно питао и ако имаш зрнце филозофског разбора одговорићеш да не може.

Па ако не може бити оваква када је нико не опажа, онда тада и није оваква... већ суштински другачија!
Шта је она тада, не знамо. Противуречно је знати (другим моћима духа додуше наслућујемо), али као што видиш, можемо аподиктички или неоспорно закључити да ако нема субјекта испред кога је, она није више таква објективна сама по себи, већ суштински другачија.

Корелативност субјекта и објекта
http://forum.krstarica.com/blog.php?bt=108161

 

[✿ ✿ ✿]

Tuzi me, kao sto bi svaki advokat.
To sto ne vidis ozbiljnost, ne znaci da je nema.
Skec, najvise govori i o tebi. Itekako ima veze sa temom.
Mozda nekad spoznas genijalnost autora, a mozda, iako manje verovatno, pouku.
S obzirom da je u najmanju ruku nekulturno prepucavanjem spamovati neciji blog, necu ti vise odgovarati.
Autoru bloga cu, kao zanimljivom sagovorniku, i dalje upucivati kritike i predloge, i dobre i lose.
Ukoliko ih on ne zeli, zabranice komentare.
Zbogom, tri cveta i cetvrt note.

Pokušaj bar da shvatiš, nisi odgovarao meni, pisao si sam sa sobom i o sebi. Možda tvoj put do metafizičkog ili duhovnog vodi preko fizike a ne filozofije, a možda ti i nije suđeno da ga dosegneš. Zbogom, samo u bajkama i crtanim filmovima mogu zaista razgovarati oni koji toliko različito opažaju. Ali povrh svega, Lako će se sporazumjeti dva čovjeka koji misle.

 

[123loncar]

...linearna iliti površinska pamet --geometrija...

" Овај појавни свет у коме сам и кога опажам постоји као такав само од тренутка када је наступила моја свест. Пре мог рођења није било никаквог опажајног света већ је била ствар по себи. Значи, тек са свешћу наступила је појава или оно што зовемо "спољњи свет". Он је креација мог разума и мог ума и постоји само у мојој свести. Свет који ти опажаш различит је од мог света и то су две одвојене креације; то нису исти спољашњи светови. "

..iz ugla subjektivizma imamo dva sveta i dve različite spoznaje o njemu ... dakle imamo dve različite subjektivne istine ... Kantovci bi rekli : svaka istina prepuna je zabluda , a naročito okativna istina ( mečkina iskustveno okativna ).... više je lažna po njima ona istina , koja se bazira na starijoj zabludi ...dakle , po njima lažnija je ona istina subjekta koji se pre rodio ...

...ali ovde je interesantnija teza , da dva subjekta o istoj stvari uvek imaju različitu spoznaju ( makar ona bila samo i okativna )...
..to znači da ta dva Ozimanova subjekta ako im damo isti geometrijski zadatak , imaće različita rešenja istog zadatka -- pošto uvek različito spoznaju svet oko sebe ... recimo, neka ti momci imaju Ozimanovo obrazovanje i neka je taj zadatak ovakve prirode : izračunati hipotenuzu pravouglog jednakostraničnog trugla , ako su njegove stranice - katete jednake 1 --- i to bez table ; napamet ... dakle , moci moraće da zamisle taj trougao ....

.. neznam za te njegove momke , ali klinci osnovci iz moje ulice ( verovatno što idu u istu školu ili izinata Ozimanu ), uvek imaju istu mentalnu sliku i vide isti trougao , pa izračunavaju iste vrednosti .... namerno dokazuju da o istoj stvari više različitih subjekata imaju istu sliku / istu predstavu -- pa imaju ista saznanja o toj stvari --- neznam za tu pamet šta kaže subjektivni idealizam --ali ona egzistira ... obiđite škole ...

.... uskoro imaćemo prostorne kamere u komercijalnoj upotrebi , kao i prenos prostorne slike ( oktant ) , tako da neće moći više ljude da zbunjuju i zatupljuju sa ravanskim predstavama prostora ...


..napomena -- mečku sam pomenuo zbog dresure kojoj se izlaže da nauči da igra ( to bolno iskustvo stečeno na usijanom limu i strašnim bolovima na vrhu nozdrva gde su joj smešteni gotovo sto hiljada nervnih završetaka - primoravaju je da igra samo na zvug doboša -- jer tokom cele bolne dresure čuje doboš ) -- iskustveni obrazovni sistem koji nam se gura kroz idealistički subjektivizam nastoji da nas porobi kao mečke ...tako je to ..