A ko kaže, kao Jung da zna-tek je u pola sna...
Ja priznajem da ne znam,ali se trudim da sagledavam relativne tokove iz svog relativnog toka...
И ја признајем да не знам шта је суштина свега изван појаве, шта је овај свет када није опажен тј. шта је ствар по себи. Не знам шта она јесте, то не знам ја, нити Шопенхауер, нити било који филозоф или неко друго људско биће које размишља интелектом.
Међутим, ту је једно велико али. Јер, икако не знамо шта ствар по себи јесте, апсолутно знамо шта она није! А знати шта није, велико је знање.
То знање нам открива више него што свака религија може и да сања.
Ево, размисли само о овим чињеницама:
Не знамо шта ствар по себи јесте, али апсолутно знамо да није објекат, значи да она није у простору, и самим тим је изван било каквих анализа науке или спекулација религије.
Видиш, сама ова чињеница може човеку отворити очи иако му не пружа ништа позитивно већ само једну негацију, тј. чињеницу да ствар по себи није објекат и да је самим тим изван свести суштина свега нешто сасвим другачије од свега што опажамо и сазнајемо, нешто интелекту непојмљиво.
Тако да је Јунг у праву. Ја рецимо не верујем да после смрти постоји за нас егзистенција, ја то знам из просте чињенице да постојање нема супротност и да је објективан свет идеалан а да је дух суштина свега, иако заправо не знам каква је та духовна егзистенција која није у простору и времену.
Дакле, могу рећи попут Јунга "Ја не верујем ...знам".
Poslednja izmena:
