Ja bih da izjavim

"Саосећање према себи: Уместо да се критикујеш, покушај да се обратиш себи као пријатељу. Реци себи: „Ово је тешко, али радим најбоље што могу.“ "
 
20250310_210937.jpg
 
JBDI
Imam dosta godina prosao sam 4 godine rata i sankcije
NATO bombardovanje
teske udarce u privatnom zivotu ma sve i svasta
ali nikad nisam video ovoliko kolektivnu apatiju i dizanje ruku od svega
PS
ne pricam o forumu mada moze da se primeni i ovde
Pobogu ljudi borite se!!! Ne dajte stoki rogatoj i olossu da pobedi!!!
Sad pricam i o zivotu i o forumu.
 
Poslednja izmena:
ali nikad nisam video ovoliko kolektivnu apatiju i dizanje ruku od svega
Сваки мали град је исти,продавница,кладионица,пекара
,банка у круг (уз пут се виде руине које су биле куће некада),напуштене кафане,напуштени дисконти пића,мемљиви подруми зграда од влаге, мањак броја становника је очигледан.Како изгледа Трговиште,Бујановац,Медвеђа,Бела Црква,од Чачалице до Голубца те уопште места која се не спомињу а постоје,живи ту ко нема пара за селидбу.
Београдски како изгледа стари центар,ТЦ у сред Кнеза те све везано за то,на шта личе фасаде по целом граду,пролази и остало,какви су лифтови да ко може треба ићи пешице.
Прихватање да је све такво какво је десило се јер су многи схватили да не могу променити стање а многи су покушавали годинама и ништа,своје здравље уништили.
 
Poslednja izmena:
Život je prolazan. A mi se tokom života svađamo, tučemo..zbog politike, fudbalskog kluba ili zbog nekih trećih i četvrtih i petih stvari. Nevažnih.

Treba da živimo, da ne životarimo, da se ne svađamo oko stvari na koje sami ne možemo da utičemo.

To tek shvatimo kada nam umre neko koga smo upoznali, ko nam je bio drag...
 

Back
Top