Iznenadni gosti

Све што бих написао на ову тему, већина вас је, драге даме, већ рекла.
Понекад сам се осећао као на железничкој станици.
Ни тренутка мира, а реч "приватност" је била мисаона именица.
Додуше, ћале је био тај који је то форсирао, мајка је трпела.
Једном је, кад је тек отишла у пензију, пукла и направила му сцену.
После тога, нико није долазио ненајаваљен.
Лично, никада нисам никоме отишао у кућу или стан.
Нико ме није позвао, а ненајављен не идем јер ја имам трауме од тога.
Не пада ми на памет да се било коме тзко појавим пред вратима.
Изузетак је кад ме кум позвао на "усељење" како се то каже...
и његова свастика и њем муж једном на вечеру, да ми се захвале за неку помоћ.
То је то...
 

Back
Top