banebeograd
Elita
- Poruka
- 15.423
pa bilo bi lepo doprineti temi i kvalitativno a ne samo kvantitativno .
-
- Popularno:
- Proboj solunskog fronta
- Neobična sudbina partizanske marke
- "Pomaže Bog i 3 prsta: Telo srpskog...
- Tramp preti Sorošu istragom
- Ne jede gluten i ne pije vino?
- Zasto se ne gradi Vojvodina?
- Тотални интернет мрак у Путиновој...
- Oprez blokaderi - vojna parada je zamka!
- "Neki došli da pumpaju, a onda jao...
- Ko će doći poslije Vučića?
Издаваштво у НДХ и Недићевој Србији
- Začetnik teme Ројалиста
- Datum pokretanja
Nikita Kulganov
Buduća legenda
- Poruka
- 37.589
Sta ces veci kvalitet, sta dopisni clanovi novina u Ndh pisu o Srbiji.
banebeograd
Elita
- Poruka
- 15.423
kvalitet u pisanju dopisnika iz hrvatske sekule drljevica u hrvatskim novinama sedmog meseca 1944-e
e pa kako je pisao i radio tako je i prosao
Ројалиста
Poznat
- Poruka
- 9.563
Нашао сам данас докторску дисертацију из 2019. године, чији је аутор Дејан Н. Зец (Филозофски факултет, Универзитет у Београду), а на тему Свакодневни живот у окупираном Београду (1941-1944).
Иако се рад првенствено односи на Београд, значајно је што се аутор дотакао и теме издаваштва у окупираној Србији (стр. 257-278).
Укратко, он каже да је књижевни рад у потпуности био подређен контроли окупационих ласти, да се српска књижевност скоро у потпуности урушила у тешким приликама ДСР, да је оно што је излазило било јалово, банално, ускогруди и провинцијално, подређено једном анархоном и ишчашеном погледу на свет, иза чега су најчешће стајали маргинални и неостварени аутори из предратног периода.
Као један од разлога замирања сваког облика литерарног рада, наводи чињеницу да је на почетку рата разорена Народа библиотека (за коју наводи да је према проценама 1941. године бројала око 600.00 књига и другог библиотечког блага), као и физичко страдање великог броја штампарија (према подацима из 1940. године, у Београду их је било више од 100).
Све издаваштво било је под контролом немачке окупационе власти, а чињеница је и да многи познати аутори нису желели да штампају своја дела у време окупације.
Зец наводи као занимљив пример једно писмо Иве Андрића Српској књижевној задрузи у вези с учешћем у једној Антологији приповедака, у коме Андрић поручује да му "није могуће одазвати се вашем позиву ни дати свој прилог за ту Антологију. Као српски приповедач, као дугогодишњи сарадник Српске књижевне задруге и члан њеног бившег књижевног одбора, ја бих се у нормалним приликама, разумљиво, одазвао овом позиву. Данас ми то није могуће јер у садашњим изузетним приликама не желим и не могу да учествујем ни у каквим публикацијама ни са новим ни са раније већ објављеним својим радовима".
Истиче одговорност колаборационистичког Министарства просвете у спровођењу чишћења библиотека и књижара од неподобних књига, као и Универзитет у Београду и Универзитетску библиотеку.
Дакле, осим што је издаваштво очигледно заиста било замрло, водеће образовне институције су врло активно су учестовале у уништавању књига.
Цео рад: nardus.mpn.gov.rs
Иако се рад првенствено односи на Београд, значајно је што се аутор дотакао и теме издаваштва у окупираној Србији (стр. 257-278).
Укратко, он каже да је књижевни рад у потпуности био подређен контроли окупационих ласти, да се српска књижевност скоро у потпуности урушила у тешким приликама ДСР, да је оно што је излазило било јалово, банално, ускогруди и провинцијално, подређено једном анархоном и ишчашеном погледу на свет, иза чега су најчешће стајали маргинални и неостварени аутори из предратног периода.
Као један од разлога замирања сваког облика литерарног рада, наводи чињеницу да је на почетку рата разорена Народа библиотека (за коју наводи да је према проценама 1941. године бројала око 600.00 књига и другог библиотечког блага), као и физичко страдање великог броја штампарија (према подацима из 1940. године, у Београду их је било више од 100).
Све издаваштво било је под контролом немачке окупационе власти, а чињеница је и да многи познати аутори нису желели да штампају своја дела у време окупације.
Зец наводи као занимљив пример једно писмо Иве Андрића Српској књижевној задрузи у вези с учешћем у једној Антологији приповедака, у коме Андрић поручује да му "није могуће одазвати се вашем позиву ни дати свој прилог за ту Антологију. Као српски приповедач, као дугогодишњи сарадник Српске књижевне задруге и члан њеног бившег књижевног одбора, ја бих се у нормалним приликама, разумљиво, одазвао овом позиву. Данас ми то није могуће јер у садашњим изузетним приликама не желим и не могу да учествујем ни у каквим публикацијама ни са новим ни са раније већ објављеним својим радовима".
Истиче одговорност колаборационистичког Министарства просвете у спровођењу чишћења библиотека и књижара од неподобних књига, као и Универзитет у Београду и Универзитетску библиотеку.
Дакле, осим што је издаваштво очигледно заиста било замрло, водеће образовне институције су врло активно су учестовале у уништавању књига.
Цео рад: nardus.mpn.gov.rs
Nikita Kulganov
Buduća legenda
- Poruka
- 37.589
Imamo i taj dokazkvalitet u pisanju dopisnika iz hrvatske sekule drljevica u hrvatskim novinama sedmog meseca 1944-e
e pa kako je pisao i radio tako je i prosao
Ројалиста
Poznat
- Poruka
- 9.563
Да ли је некоме познато, могу ли се на наћи на мрежи закони и службена гласила из времена окупације?
banebeograd
Elita
- Poruka
- 15.423
imas na netu digitalizovan sluzbeni glasnik vlade u londonu iz ratnog perioda , 30-tak brojeva .
Ројалиста
Poznat
- Poruka
- 9.563
Да, то сам видео, а данас је Лички гусат послао и линк према тој страници, само на теми Литература о Другом светском рату у Југославији.
Међутим, ту нема службених гласника или како се већ службено гласило окупационе управе у Србији називало, само ови званични из Лондона.
paketije
Poznat
- Poruka
- 8.001
imas na ovom linku nedeljnik "Srpski narod" 1942-44, da ti docara atmosferu
http://www.unilib.rs/istorijske-novine/pregled-lat?category=WWII&newspaper=UB_00032
nazalost Srbija ocigledno izbegava da postavi digitalizovane novine iz perioda, cak je i "Politika" povucena , da ne bi bilo pristupa stvarnim podacima iz perioda do 6.Aprila 1941, i posle 1944 godine.
"Hrvatsko jedinstvo" izlazi od 1937-1945 (ako te interesuje izdavastvo u NDH)
http://library.foi.hr/lib/knjiga.php?sqlx=N00032&sqlid=1&C=32&H=&vrsta=&grupa=&lang=hr
Ројалиста
Poznat
- Poruka
- 9.563
Да, ово ми је познато, листао сам и "Српски народ" и "Коло" више пута, занимљиво је у сваком случају.
Универзитетска библиотека ради одличан посао и њихова дигитална библиотека је изузетна.
