Izdavači, biblioteke i kultura čitanja

[quentin]

Na raznim temama već se dosta pisalo o kvalitetu domaćih izdavača, o ponudi u bibliotekama i knjižarama i, generalno, o kulturi čitanja u našem društvu. Nadam se da će ova tema pružiti malo koherentniji okvir za takve diskusije.

Za početak, jedan tekst iz dnevne štampe: Izdanja sumnjive vrednosti

Neki akcenti iz članka:

Naslovi poput: „Ukus greha“, „Prevari me ako smeš„, „Zabranjena zadovoljstva“, „Knjiga za singl devojke“, „Jedan greh manje“, „Nikome ni reči, ubojstvo u rijalitiju“, „Šest muževa koje svaka žena treba da ima“, „Kome je do seksa utorkom“ i sl. počeli su da pretrpavaju bibliotečke fondove otkako su prošle godine konkursi za otkup knjiga u javnim bibliotekama zamenjeni, prema Zakonu o javnim nabavkama, tenderima.

Iako bibliotečko-kulturna struka kaže:

Sasvim je legitimno da neki građani žele da čitaju neke šund i kič knjige, ali bi trebalo da ih sami za sebe nabavljaju; država, grad, biblioteka kupovinom takvih knjiga pomažu srozavanje intelektualnog i kulturnog nivoa društva, a to svakako ne bi smeli da čine.

jer:

je knjiga jedinstveni umetnički entitet koji ima svog autora i svog izdavača, a ne, kao svaki drugi predmet, skup osobina koje se mogu porediti na tržištu.

 

[mina68]

Оно што се дешава са телевизијама, дешава се и са новинама и књигама.

Не знамо на крају шта је старије - кокош или јаје.

Да ли они објављују оно што народ жели (из комерцијалних разлога), или се народу намећу глупости на које он временом навикне па их и сам тражи.

 

[radyu5]

Na raznim temama već se dosta pisalo o kvalitetu domaćih izdavača, o ponudi u bibliotekama i knjižarama i, generalno, o kulturi čitanja u našem društvu. Nadam se da će ova tema pružiti malo koherentniji okvir za takve diskusije.

Za početak, jedan tekst iz dnevne štampe: Izdanja sumnjive vrednosti

Neki akcenti iz članka:


Iako bibliotečko-kulturna struka kaže:


jer:

Malo je prave, a dostupne literature kod nas. Cak i istorijske literature o nama ima vise u inostranstvu nego kod nas. Ali valjda je to normalno. Znanje se cuva i postoje knjige koje ne mogu nikakvim novcem da se plate.

 

[quentin]

Да ли они објављују оно што народ жели (из комерцијалних разлога), или се народу намећу глупости на које он временом навикне па их и сам тражи.

Da, ali ovdje imamo situaciju da država dopušta bibliotekama da novcem građana kupuju knjige koje se u najboljem slučaju mogu opisati kao zabavna literatura. Time ne samo da se slabi kvalitet bibliotečkih fondova, a čitalački afiniteti građana kanališu se u krivom smjeru, nego se i finansijski stimuliše izdavanje šunda.

Jesu li biblioteke tek čitalački servisi, koji će u susret izlaziti isključivo potražnji, ili ustanove koje treba da doprinesu obrazovanju i kulturnom napretku građana?

 

[mina68]

Da, ali ovdje imamo situaciju da država dopušta bibliotekama da novcem građana kupuju knjige koje se u najboljem slučaju mogu opisati kao zabavna literatura. Time ne samo da se slabi kvalitet bibliotečkih fondova, a čitalački afiniteti građana kanališu se u krivom smjeru, nego se i finansijski stimuliše izdavanje šunda.

Jesu li biblioteke tek čitalački servisi, koji će u susret izlaziti isključivo potražnji, ili ustanove koje treba da doprinesu obrazovanju i kulturnom napretku građana?

Знаш да библиотекарке прве прочитају нове књиге?

Шта ако купују по свом укусу?

Мени је библиотекарка имала обичај да каже да су књиге које мене интересују увек доступне.

Шта ти то говори?

Можда и ова професија није више оно што је била.

Нарочито ако се књиге купују на кило, као краставац.

 

[Borac za prava zivotinja]

Ovo sam danas dobila preko FB i moram da podelim sa vama:
(kliknite da uvećate)

Spojler

 

[Dragoljub69]

Ovo sam danas dobila preko FB i moram da podelim sa vama:
(kliknite da uvećate)

Spojler

Pogledajte prilog 340769

Baš tamo!
A i ti nas ganjaš da se blamiramo s tim ljubavnim pričama...
Kao da tu ima šta da se piše...Bljak...
Ako je intelektualnost i kultura ko i kako je ko koga poprcao-onda ću rado
ostati nekulturan!
Pazi:romani o fiziološkim potrebama...
Zamišljam kako bi Eko napisao Ime ruže da je morao ,po zahtevu izdavača,ubaciti
ljubavnu scenu u sred romana i da je ona odigrala makar marginalnu ulogu!

 

[lanavi]

Borka, da li smem da postavim prikaz jedne knjige i komentare njenih čitalaca? Tiče se jedne od autorki na slici iz tvog poslednjeg posta. Ne želim da nipodaštavam kvalitet knjige jer je nisam čitala (a balerine i balet obožavam pa bi možda tematika i bila uzbudljiva, samo i da mi neko knjigu pokloni odsedela bi iz predubedjenja dugo u bunkeru), ali mi je zanimljiv tiraž i reakcija publike, pa bih volela da to podelim ovde.

 

[Borac za prava zivotinja]

Why not?

 

[lanavi]

Izdanje i utisci o knjizi - Ringišpil, autora Jelene Alimpić-Bačić

Knjiga je do sada imala 33 izdanja. Ovo nije tema za komentare o pročitanom, ali su mi pet zvezdica i ovoliko hvalospeva od strane kupaca privukli pažnju.

 

[Borac za prava zivotinja]

Potrudila sam se da pročitam odlomak iz "Ringišpila".
Neumesno je da se, kao pisac, izjašnjavam o delu druge, domaće spisateljice. Nerado to činim čak i kada me zamole.
Nije moj "cup of tea", kao što nisu ni mnogi strani a ovde vrlo čitani autori.
No, nakon što sam pročitala odlomak, iščitala sam i komentare čitalačke publike. Iz njih mi je štošta postalo jasnije.
Ne, hvala.

Što se tiče 33 izdanja, lako je napraviti i 100. Postoji način ...

Ispričaću vam šta mi se desilo pre nekoliko godina:
kupovala sam jednom detetu knjigu za rođendan u knjižari tada veoma ugledne izdavačke kuće.
Pažnju su mi privukli brojni naslovi nekolicine stranih autora. Luksuzno opremljeni, ali sa malo strana, pride ogromnog fonta i velikih margina. Naravno, skupi.
Na svakoj od tih knjiga pisalo je, otprilike: "bestseler", "jedna od najprodavanijih knjiga u svetu", pa i "10. izdanje".
Zapisala sam imena autora i naslove pa sam, kod kuće, izguglala.
Rezultat je bio zanimljiv:
nigde nisam pronašla ni autore ni naslove "najprodavanijih bestselera", osim na sajtu dotične izdavačke kuće/knjižare.
Autori anglosaksonskih imena ne postoje ... odnosno postoje kao autori, ali ne pod tim imenima.
Sve je postalo još jasnije kada mi je jedan izdavač sugerisao da uzmem pseudonim ("zvučan"), ubeđujući me da bi mi se knjige tako bolje prodavale.

 

[krasuljak]

Kao Jasmina Ana? Šta će to tebi...

 

[Shade]

Kupovina knjiga–noćna mora za bibliotekare
Zbog javnih nabavki roman nagrađen Ninovom nagradom u januaru,
čitaoci mogu da pozajme iz biblioteke tek u junu

 

[quentin]

Preko bare bjesni pravi rat između Amazona, kao vodećeg prodavca elektronskih knjiga, i velikih izdavača (potpomognutih nekim poznatim piscima i njihovim zastupnicima). Naravno, sve se vrti oko novca – povod su cijene koje Amazon određuje e-knjigama i procenti koji idu izdavačima – ali argumenti koji se koriste i moguće implikacije protežu se mnogo dalje od korporativnih sfera.
Na strani Amazona su pisci koji zaobilaze tradicionalne izdavačke mehanizme i rukopise preko Amazona plasiraju direktno na tržište. Presretni su sa 70% zarade koju dobijaju od svake prodane e-knjige. Još zadovoljniji su činjenicom da zaobilaze naporni svijet agenata, izdavača, urednika, lektora i ostalih, od kojih svako zadržava poneko parče torte, pod uslovom da uopšte ocijene da njihovu knjigu vrijedi izdati.
Argumenti tradicionalista su da izdavači nisu nepoželjni posrednici. Amazonovo samoizdavaštvo odgovara piscima žanrovske literature koji nove trilere, horore ili ljubiće izbacuju svake godine ili češće. Neko ko na ozbiljnoj knjizi radi i po deset godina mora se oslanjati na podršku izdavača koji mu neki novac isplaćuje unaprijed, na osnovu koncepta i fragmenata. Kod Amazona nema mjesta za tako rizično ulaganje.
Tradicionalisti čitavu priču izdižu na nivo borbe za civilizacijske vrijednosti – prava umjetnost ne može se svesti na traganje za najefikasnijim poslovnim modelom. Njihovi protivnici misle da će svijet bez klasičnih izdavača biti ružičast – više će se objavljivati (i dobrih i loših knjiga), više će se čitati, jer će knjige biti jefitinije, pisci će više zarađivati, jer neće biti raznih parazita koji se ugrađuju u svaki izdavački posao.
Ko čita engleski, a ima malo slobodnog vremena, može da pročita dva egzemplarna članka o svemu ovome. Prvi je anti-Amazon, a drugi pro-Amazon.

http://www.vanityfair.com/business/2014/12/amazon-hachette-ebook-publishing
http://www.vox.com/2014/10/22/7016827/amazon-hachette-monopoly

Inače, sve ovo nema veze sa odnosom papirnatih i elektronskih knjiga, što je kod nas i dalje goruća tema. Prodaja običnih knjiga stalno opada, ali niko se ne sekira zbog toga, jer se e-knjige prodaju sve više. Čitaoci su prihvatili nove tehnologije i jedino je pitanje kako će se u svemu snaći pisci, izdavači, knjižari i ostali koji žive od tog posla.

 

[Rayela]

Preko bare bjesni pravi rat između Amazona, kao vodećeg prodavca elektronskih knjiga, i velikih izdavača (potpomognutih nekim poznatim piscima i njihovim zastupnicima). Naravno, sve se vrti oko novca – povod su cijene koje Amazon određuje e-knjigama i procenti koji idu izdavačima – ali argumenti koji se koriste i moguće implikacije protežu se mnogo dalje od korporativnih sfera.




Inače, sve ovo nema veze sa odnosom papirnatih i elektronskih knjiga, što je kod nas i dalje goruća tema. Prodaja običnih knjiga stalno opada, ali niko se ne sekira zbog toga, jer se e-knjige prodaju sve više. Čitaoci su prihvatili nove tehnologije i jedino je pitanje kako će se u svemu snaći pisci, izdavači, knjižari i ostali koji žive od tog posla.

Taj rat za sada besni samo preko bare, u Evropi je svet jos nekako i u redu, ali se na horizontu naziru teski nemiri, a pobednik ce biti Amazon. Sa , ili bez ratova.

U Evropi jos uvek izdavacke kuce vode glavnu rec ( a i zakoni su ocigledno na njihovoj strani) tako da je nemoguce kupiti knjigu u e- izdanju koja bi bila i 1 evro
jeftinija od prave knjige. Izdavac je taj koji odredjuje cenu i tu Amazon ne moze nista. Ja kao citalac ( citateljka?) uvek cu se odluciti u tom slucaju za papirnatu
knjigu.

Prodaja knjiga opada onako an zeneral jer sve manje ljudi cita knjige, svejedno da li su od papira ili elektronske.

Inace, Amazon u USA ima flat rate za deset dolara mesecno, a na raspolaganju citalac ima biblioteku od 600.000 knjiga,
ali uvek postoji neko ali sto devojci srecu kvari tako da ako ti se cita recimo Pol Oster njega ne mozes nazalost da nadjes
u tih 6000.000 knjiga. Uglavnom su tu neki trilerski bestseleri, neke donbraunovske fantazije, ali nema recimo Prusta

 

[quentin]

Taj rat za sada besni samo preko bare, u Evropi je svet jos nekako i u redu, ali se na horizontu naziru teski nemiri, a pobednik ce biti Amazon. Sa , ili bez ratova.

U Evropi jos uvek izdavacke kuce vode glavnu rec ( a i zakoni su ocigledno na njihovoj strani) tako da je nemoguce kupiti knjigu u e- izdanju koja bi bila i 1 evro
jeftinija od prave knjige. Izdavac je taj koji odredjuje cenu i tu Amazon ne moze nista. Ja kao citalac ( citateljka?) uvek cu se odluciti u tom slucaju za papirnatu
knjigu.

Prodaja knjiga opada onako an zeneral jer sve manje ljudi cita knjige, svejedno da li su od papira ili elektronske.

Inace, Amazon u USA ima flat rate za deset dolara mesecno, a na raspolaganju citalac ima biblioteku od 600.000 knjiga,
ali uvek postoji neko ali sto devojci srecu kvari tako da ako ti se cita recimo Pol Oster njega ne mozes nazalost da nadjes
u tih 6000.000 knjiga. Uglavnom su tu neki trilerski bestseleri, neke donbraunovske fantazije, ali nema recimo Prusta

Kad se pojavio Amazon, u Americi je jedno vrijeme vladala idila, jer su se knjige prodvale bolje nego ikad. Jedino su popušili veliki lanci knjižara koji su propdali (Borders). Problem po izdavače je nastao kasnije, jer nisu mnogo razmišljali o tržištu e-knjiga i više-manje dali su Amazonu slobodu da kreira cijene. Amazon je potom napravio Kindle, koji je postao hiperuspješan, što je pomalo neobjašnjivo, jer niti je neka sasvim nova tehnologija u pitanju, niti je uređaj baš toliko zgodan. Kako bilo, tržište e-knjiga u Americi stalno raste, papirnate knjige prodaju se sve manje i Amazon praktično prijeti da sasvim istisne izdavače iz posla sa izdavanjem knjiga. Vidjećemo šta će biti.
Zanimljivo, niko se ne sekira zbog piraterije. Kažu da oni koji skidaju piratsko izdanje ionako nikad ne bi dali pare za knjigu, elektronsku ili običnu, pa ne utiču na zaradu. Štaviše, kažu da je Koeljo sam postavio neke svoje knjige na piratske sajtove. I šta se desilo - počeo je da prodaje još više knjiga, jer se izreklamirao i stekao nove čitaoce. Mislim, Koeljo je goovno od pisca, ali jako dobro zna kako se zarađuju pare.

 

[lanavi]

Probajte samo da skinete film ili knjigu preko piratskog sajta tamo daleko, pa cete videti sta ce se desiti ako vas uhvate. O tome da reinstalirate piratsku verziju kompjuterskog programa, da ne govorim.
Otud i tolika popularnost zvanicnih sajtova sa kojih se sve to moze preuzeti. Sa druge strane, zaista imaju veliku kulturu citanja tako da se i pored trajnosti i onog specificnog dozivljaja koji imas samo citanjem papirnog izdanja, ne treba previse baviti pitanjem sta je bolje. Polovne knjige su bagatelne, nove pristojnih cena ili sa primamljivim popustima, u sjajnim povezima i stampom, biblioteke krcate...samo je vazno doci do citaoca, a to nije uopste tesko.

 

[quentin]

Probajte samo da skinete film ili knjigu preko piratskog sajta tamo daleko, pa cete videti sta ce se desiti ako vas uhvate. O tome da reinstalirate piratsku verziju kompjuterskog programa, da ne govorim.
Otud i tolika popularnost zvanicnih sajtova sa kojih se sve to moze preuzeti. Sa druge strane, zaista imaju veliku kulturu citanja tako da se i pored trajnosti i onog specificnog dozivljaja koji imas samo citanjem papirnog izdanja, ne treba previse baviti pitanjem sta je bolje. Polovne knjige su bagatelne, nove pristojnih cena ili sa primamljivim popustima, u sjajnim povezima i stampom, biblioteke krcate...samo je vazno doci do citaoca, a to nije uopste tesko.

Svakome po ukusu, ali ja uvijek kažem da ne čitam ni nosom, ni prstima, tako da ne shvatam te olfaktivno-taktilne senzacije kod čitanja. Knjiga je samo tekst, ništa drugo. Što su druga čula manje angažovana za vrijeme čitanja, to smo bliži tekstu.

 

[Rayela]

Probajte samo da skinete film ili knjigu preko piratskog sajta tamo daleko, pa cete videti sta ce se desiti ako vas uhvate. O tome da reinstalirate piratsku verziju kompjuterskog programa, da ne govorim.
Otud i tolika popularnost zvanicnih sajtova sa kojih se sve to moze preuzeti. Sa druge strane, zaista imaju veliku kulturu citanja tako da se i pored trajnosti i onog specificnog dozivljaja koji imas samo citanjem papirnog izdanja, ne treba previse baviti pitanjem sta je bolje. Polovne knjige su bagatelne, nove pristojnih cena ili sa primamljivim popustima, u sjajnim povezima i stampom, biblioteke krcate...samo je vazno doci do citaoca, a to nije uopste tesko.

Kultura citanja im je ista kao i nasa, a to bi znacilo da mladi ljudi ne citaju nista. Ima se utisak da da imaju kulturu citanja jer su veliki tirazi, a veliki su zato sto
se radi o jezicima i drzavama sa po barem 100.000 miliona stanovnika. ( spanski i engleski izuzimam jer su tu i milijarde ljudi u pitanju).

Iz godine u godinu, poslednjih dana oktobra, iz Beograda se šalje slika koja odgovara, ili možda pre - ne odgovara srpskoj stvarnosti. U pitanju je Sajam knjiga kroz koji prođe na desetine i desetine hiljada posetilaca. Poslednjeg dana istog tog sajma, njegov najpoznatiji gost, britanski književni superstar Toni Parson, rekao je da je ovaj književni hepening najbolji u evropskoj konkurenciji i da je ispred čuvenog Frankfurtskog sajma.
Ljubav Srba i književnosti u ranu jesen ne dovodi se u pitanje, mada mnogi misle da te "simpatije" škripe tokom ostalih godišnjih doba. Ali čitanje knjiga nije samo srpski problem. Prošle nedelje u Francuskoj je izbio veliki skandal kada je aktuelna ministarka kulture, Fler Pelren, priznala da u poslednje dve godine nije pročitala nijednu knjigu. Ona je dodatno uvećala problem kada nije mogla da navede nijedan naslov ovogodišnjeg dobitnika Nobelove nagrade, inače njenog zemljaka - Patrika Mondiana. Ministarka se branila i opravdavala svoje nečitanje obavezama u vladi zbog kojih je zatrpana skupštinskim dokumentima, vestima, beleškama... što je odvlači od literature.




http://www.nedeljnik.co.rs/sr/2014/...mo-se-joili-bolje-lan-stranke-nego-biblioteke

 

[quentin]

Класика – тренд који не пролази

Članak iz Politike bavi se očitim fenomenom novog izdavanja djela klasične književnosti. Naravno, ovakva praksa je pozitivna i poželjna, jer se klasici uvijek treba vraćati, ali, kao što se u tekstu i kaže, to govori i o potrebi izdavača da igraju na sigurno, da ne rizikuju sa savremenom književnošću, jer se nikad ne zna kako će kod nas da prođe. Podsjetilo me ovo ne komentar jednog vrlo mladog forumaša od prije neki dan. Momak kaže kako čita uglavnom klasike, jer je pokušao čitati književnost 21. vijeka, ali mu se Stiven King i Paterson uopšte nisu dopali. Sličan stav je prilično tipičan za najmlađu generaciju čitalaca, za one koji tek izlaze iz okvira školske lektire i pokušavaju upoznati neke nove knjige. Za njih često ne postoji ništa između kanonizovane klasike i žanrovskog treša. A to je kao kad bi nam se u muzici nudili samo klasika i ljigavi komercijalni pop, pa bi onda svako normalan rekao "Stvarno mi je odvratan ovaj DŽastin Biber, radije slušam Vagnera." A šta je sa džezom, bluzom, rokenrolom...?
Slično je i kod književnosti. Između klasike (kojoj se vratiti uvijek možemo) i žanrovske književnosti postoji čitav univerzum dobrih knjiga koje se, zapravo, sve vrijeme objavljuju, čak i kod nas, ali, izgleda uglavnom kod manjih izdavača, pa ih malo bolje treba potražiti, raspitati se o njima, pročitati poneki prikaz...
Klasika zaista nudi univerzalne odgovore na opšteljudska pitanja i kao takva je ljekovita i nezamjenljiva, ali kvalitetna savremena književnost artikuliše odnos prema stvarnosti na aktuelniji i nama bliskiji način, pa i ona predstavlja čitalačko zadovoljstvo koje se ne smije propustiti.

 

[Rayela]

Za mene je klasika i roman iz dvadesetog veka. jedan veliki nemacki dnevnik ( Süddeutsche Zeitung) pre nekoliko godina je izdao 100 romana
dvadesetog veka, bez prideva najboljoi, najznacajniji, ali bi mogli slobodno i tako da se nazovu. Malo sam pogledala spisak,
mislila sam da su preterivali sa knjizevnicima sa nemackog govornog podrucja, ali nisu,
sve je kako treba. Tu je od modernijih i Handke, a naravno i Muzil, Bernhard i nemacki Nobelovci, ali samo po jedna knjiga.
E zapade mu upravo za levo oko Srce je usamljen lovac pa sam je i kupila, nisam je imala.
Kod nas se pod klasikom podrazumeva obavezno i skoro iskljucivo Tolstoj, Dostojevski, onda dugo nista, onda i Kafka , ali tu se i zavrsava lista.
Ove su knjige u jako lepom ( vrstom ) povezu i kostale su ( kostaju jos uvek na netu) po pet evra.

 

[Елени]

Za mene je klasika i roman iz dvadesetog veka. jedan veliki nemacki dnevnik ( Süddeutsche Zeitung) pre nekoliko godina je izdao 100 romana
dvadesetog veka, bez prideva najboljoi, najznacajniji, ali bi mogli slobodno i tako da se nazovu. Malo sam pogledala spisak,
mislila sam da su preterivali sa knjizevnicima sa nemackog govornog podrucja, ali nisu,
sve je kako treba. Tu je od modernijih i Handke, a naravno i Muzil, Bernhard i nemacki Nobelovci, ali samo po jedna knjiga.
E zapade mu upravo za levo oko Srce je usamljen lovac pa sam je i kupila, nisam je imala.
Kod nas se pod klasikom podrazumeva obavezno i skoro iskljucivo Tolstoj, Dostojevski, onda dugo nista, onda i Kafka , ali tu se i zavrsava lista.
Ove su knjige u jako lepom ( vrstom ) povezu i kostale su ( kostaju jos uvek na netu) po pet evra.

То није тачно.
Народна књига је пре десетак година имала одличну едицију: Антологија светске књижевности. А било је и других.

 

[Rayela]

То није тачно.
Народна књига је пре десетак година имала одличну едицију: Антологија светске књижевности. А било је и других.

Kad kazem "kod nas" vise mislim na ljude koji malo citaju, a imam i ja silne knjige iz te Antologije svetske knjizevnosti, a naslovi
su u 70% slucajeva identicni sa ovim s tim sto ce u Nemackoj naravno biti vise knjiga iz nemacke knjizevnosti, a kod nas naravno iz nase.
I Politika je stampala neku ediciju (imam desetak knjiga) Biseri svetske knjizevnosti, a to povodom 100 godina izlazenja Politike.
I ne mislim da drugi narodi i narodnosti vise cirtaju nego mi, zapravo skoro da vise niko i ne cita.

 

[quentin]

Novi otkup knjiga tradicionalno je obilježen nezadovoljstvom izdavača, iščuđavanjem javnosti i bizarnostima u izboru.
Nije toliki problem što se poneki šund provuče ili što se zaboravi na neku dobru knjigu, to može biti i posljedica čudnog načina rada, jer komisija treba da pregleda preko tri i po hiljade naslova u pet dana. Pravi problem je potpuno nastrana logika kojom se komisija rukovodi. Njen predsjednik Milan Vlajčić kaže:

Malo je poznato da u 90 odsto mesta u Srbiji nema knjižare, pa čitaocu biblioteka ostaje jedino mesto gde može da nađe delo omiljenog pisca. Moralo se voditi računa o činjenici da hitovi i te kako privlače publiku, i da se izađe u susret i takvim ukusima knjigoljubaca.

Dobro da g. Vlajčić nije direktor javne televizije. Pretpostavljam da bismo onda gledali Grand paradu i realiti program, jer oni, naravno, i te kako privlače publiku, a zašto bi narod plaćao kablovsku ili satelitsku TV, kad ima svoj javni servis.

Gojko Božović govori ono što bi svakom pismenom čovjeku trebalo da je jasno, ali to je danas kod nas izgleda neki disidentski i otpadnički stav:

Otkup knjiga se radi zbog čitalaca i baš zbog toga ne sme biti motivisan sve glasnijim alibijem da se neka "knjiga traži". Ako se zaista traži, onda neka se kupuje u knjižari. Svako treba da plaća svoju zabavu, a država mora da omogući dostupnost visoke kulture i dobrog obrazovanja. Biblioteke ne smeju biti mesto lake i jeftine zabave, lakih nota i razbibrige, komercijalnih sadržaja i trgovačke logike.

 

[Елени]

Novi otkup knjiga tradicionalno je obilježen nezadovoljstvom izdavača, iščuđavanjem javnosti i bizarnostima u izboru.
Nije toliki problem što se poneki šund provuče ili što se zaboravi na neku dobru knjigu, to može biti i posljedica čudnog načina rada, jer komisija treba da pregleda preko tri i po hiljade naslova u pet dana. Pravi problem je potpuno nastrana logika kojom se komisija rukovodi. Njen predsjednik Milan Vlajčić kaže:

Malo je poznato da u 90 odsto mesta u Srbiji nema knjižare, pa čitaocu biblioteka ostaje jedino mesto gde može da nađe delo omiljenog pisca. Moralo se voditi računa o činjenici da hitovi i te kako privlače publiku, i da se izađe u susret i takvim ukusima knjigoljubaca.

Dobro da g. Vlajčić nije direktor javne televizije. Pretpostavljam da bismo onda gledali Grand paradu i realiti program, jer oni, naravno, i te kako privlače publiku, a zašto bi narod plaćao kablovsku ili satelitsku TV, kad ima svoj javni servis.

Колико год да сам зачуђена логиком цитираног, далеко сам више глупим оправдавањима такве логике, на која успут наилазим. Али изгледа да је најбитније да се петпарачке приче учине лако доступним, шта ће образовани људи у библиотеци. Још кад би се у неком ћошку нашло место и за неко кафанче, па да им уз кафицу угођај буде потпун...