"Пакт конзервативне власти са грађанима у Пољској"
У недељу 13. октобра Пољаци излазе на парламентарне изборе. О ситуацији пре изборе и могућим исходима пише Дојче веле.
ИЗВОР: ДОЈЧЕ ВЕЛЕ СУБОТА, 12.10.2019. | 13:30
Подели
Илустрација: ЕПА-ЕФЕ/ Дарек Делманоwицз
Илустрација: ЕПА-ЕФЕ/ Дарек Делманоwицз
То неће бити "нормални" избори, већ избори на којима ће бити одлучено "да ли ће Пољска бити демократска правна држава или ће и даље клизати у правцу ауторитарне диктатуре.
Јарослав Качињски (ПиС) који је додуше нормалан посланик, али у стварности води главну реч, сигуран је: "Већина у друштву је иза нас. Још се не зна хоће ли та већина масовно и да изађе на бирачка места. Ако изађе, победићемо, ако не изађе, могло би бити помешано."
Неколико дана пред изборе, раме уз раме са премијером Матеушом Моравјецким, два политичара ПиС већ навелико говоре о томе шта ће као прво урадити после избора.
У оквиру "Плана од пет тачака" ПиС обећава да ће растеретити мања предузећа када је реч о социјалним давањима, да ће исплатити 13. а можда чак и 14. пензију (у висини минималне пензије), да ће растеретити мање и средње градове градњом 100 обилазница и да ће се заложити да сељаци у Пољској добијају исте субвенције као и они у Француској и Немачкој, итд.
Социолог Марцин Синчух са Универзитета у Варшави каже да ПиС води политику какве у Пољској није било у последњих 30 година.
"Летвица кредиблитета је сада постављена тако високо да то постаје чак опасно, јер подразумева аутоматизам према начелу: одржаћемо обећања шта год се десило. Питање је како би то требало да функционише у кризи. У том случају би морало да буде скраћења".
Но, питање је: где засећи? Сада је већ потребно време да се наброје сви програми у области економије и социјалног старања у које ПиС улаже или хоће да улаже новац. Мањи порез, ранији одлазак у пензију или дечји додатак су најпознатији - много тога је влада спровела и поред упозорења стручњака, али је то досад функционисало.
"ПиС је вратила људима достојанство", каже један таксиста из једног мањег града на истоку земље. Оно што неким страним посматрачима изгледа као "подмићивање бирача" (неке додатне услуге државе, као штио је повећање дечјег додатка, бивају исплаћене баш пред изборе) би требало да враћа људима достојанство? Како то? Ту кључна реч гласи: симболи.
ПиС уме са њима. Национални понос, хероизам, одрицање од сопствених предности у корист других - то је реторика којом се служи партија Јарослава Качињског, и која као да је потрефила дух времена. Интересантно је што дечји додатак, којим је почео пут ка социјалној држави уз ПиС, на селу хвале и они који немају деце.
Држава се стара
Након година одрицања које су уследиле после политичког заокрета, када су чак и левичарске владе проповедале слободно тржиште, држава се враћа и "стара" чак и о онима за које је изгледало да до сада нису имали никакву улогу. То је позивитно искуство.
"За многе је трансформација била трауматична", сећа се социолог Синчух. "У социјализму држава није била вољена, али је нудила одређену сигурност и снабдевала људе најважнијим стварима". Социјалним старањем, али и наглашавањем заједничких вредности као што су "нација", "цква" и "породица", ПиС је странка која поново отеловљује ред и сигурност. "То многе старије подсећа на године њиховог детињства и младости". Синчух каже да много тога делује подсвесно.
Проблем либералног табора: вођа опозиције Гжегорж Шетина није посебно омиљен. Он је углавном одговоран за то што савез "Грађанска коалиција" важи углавном као анти-Пис странка уместо да на њу сви гледају као на странку која има сопствену снагу обликовања и добрих идеја.
И док ПиС у предизборној кампањи само ниже обећања и као да истреса из рукава потезе који ће усрећити грађане, наступ опозиције важи као слаб. Она на селу, пре свега у главним упориштима ПиС на истоку земље, готово да и није присутна када је реч о плакатима, али и садржајима.
Уместо тога, у ударне вести доспевају неуспели наступи попут оног бившег председника Леха Валесе на једној конвенцији Грађанске платформе - ПО - који је Корнела Моравјецког, оца садашњег премијера, само дан након његове сахране назвао "издајником" покрета Солидарност.
При томе ПиС има зашто да се критикује. Стање правосуђа је веома лоше, суђења трају дуже него икада. Битни делови "реформе", као што је присилно слање топ-судија у пензију, заустављени су уз помоћ Европског суда или ће ускоро бити заустављени. Многе судије неће да се одазову позиву нове Дисциплинске коморе, јер сумњају у њену политичку независност.
Но, уместо да износи сопствене планове, опозиција стално издаје нека нова упозорења да је демократија угрожена - што, судећи бар по писмима бившег председника, све више подсећа на пастира који је стално викао "То је вук!" и када вука није било - да се на крају, када је упозорење било истинито, на њега више нико није обазирао.
Нејасно је и како ПО тачно мисли да обнови демократију, сматра Војћех Шацки из либералног труста мозгова "Политика инсајт". "Нема пакета закона и исправки који би довеле до поновног успостављања правне државе. Не знам како би ПО могла да почисти хаос после ПиС, а то не знају ни бирачи ПО."
Ако уопште дође до промене власти, то ће бити могуће само са широком коалицијом. Добре шансе да уђу у парламент имају Левичари, а сељачка странка ПСЛ према анкетама балансира на цензусу од пет процената. Исто је и са десничарском групацијом "Конфедерација" која наводно привлачи мушке бираче.
Демоскопи су сложни у оцени да националноконзервативна ПиС има предност. У анкетама најчешће добија више од 40 одсто, а грађанска коалиција 30 одсто. Левичари добијају око 12 одсто гласова. Ако су те бројке поуздане, онда се поставља питање да ли ће ПиС моћи да влада сама или ће јој бити потребан коалициони партнер.
https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=10&dd=12&nav_category=78&nav_id=1602950
