Književnost Iz mog ugla o romanu "Izgubljeno lice"

[Džudi S]

" Izgubljeno lice" Milke Knežević-Ivašković je roman koji sam pročitala po drugi put.

Ovo je roman o forumu i o učesnicima foruma. Glavni junaci romana imaju svoj život kojim nisu zadovoljni. Utehu pronalaze u forumu.

Roman govori o potrazi za "nečim " koje ne može da se nađe na forumu.

Autorka je kristalno jasno dala psihološku analizu glavnih junaka, jednog Koste i jedne Anđele.

Kostantin-Kosta je čovek u pedesetim godinama, u braku, ima sina, dobar posao. Ali je nezadovoljan svojim brakom. Ne voli svoju ženu kao pre.

Na forumu upoznaje Anđelu sa kojom razvija odnos van foruma, na četu. Anđela je razvedena žena, četrdesetih godina. Ima majku koja je već stara i bolesnog brata. Anđela je usamljena.

Izgubljeno lice je psihološki roman koji opisuje i neke korisnike foruma i neke moderatore foruma. Na forumu se svađaju, pa mire, ima tu i klonova

( višestrukih identiteta, kako je objasnila autorka ) i spamera. I kratkih i dugačkih postova.

Roman mi se ovog puta dopao, pogotovo što znam o kom forumu je reč.

Dobila sam inspiraciju da otvorim jednu temu, koja je postojala na tom forumu opisanom u romanu.

Možemo da živimo u virtualnoj stvarnosti, ali se iz te stvarnosti vraćamo pravom životu. U pravom životu imamo jedan identitet, jedan život koji je stvaran i naš.

Jednom moramo izaći iz virtualne stvarnosti u pravu stvarnost, bez obzira na to da li je stvarnost lepa ili tužna. Mislim da je to pouka ovog romana.

Foto: Knjižare Vulkan

 

[Soradze]

pogotovo što znam o kom forumu je reč.

a, da li znaš i o kojim forumašima je reč, hahahahh

 

[Džudi S]

a, da li znaš i o kojim forumašima je reč, hahahahh

Radoznala sam, ali ne znam. Priznajem da bih volela da znam.