Dont_Break_The_Oath
Domaćin
- Poruka
- 3.684
Hellen,mislis da ja nisam svestan svega toga?
Jesam,i te kako.I pored samog citanja,ja se bavim i razmisljanjem.
Do sada,sa 4 knjige,4 romana sam izazvao prilicnu buru,a nije mi bila namera da se namecem nigde,nego sam prosto napisao,objavljeno je i tako sam stekao neprijatelje jer nisam pisao o savremenim temama.
Jer sebe ne pronalazim u tome.
Takodje da sam jako jako svestan da imam jos mnogo toga da ucim,da saznajem,da spoznajem.
Ali sa svoje 26 godine,i sa ovim sto imam iza sebe,imam apsolutno pravo da iznesem svoj stav o svemu i da omalovazam Andrica i ostale pisce koji nisu zasluzili da budu tu.
Ja postujem Kafku.Ali mi nimalo ne prija da ga citam,nije mi pri srcu nimalo,ali ga priznajem kao knjizevnika i nemam nista protiv njega,ali on ne moze da me povredi ili razveseli ili ne znam ni ja sta vec sa bilo kojom knjigom kao sto to rade Strindberg,Bjørnson,Lägervist,Wältari,Hamsun,Novalis.
Zato Andriceva dela,sva koja sam citao pocevsi sa Ex pontom,pa preko poezije do Cuprije,prosto me nerviraju i ne ostavljaju nikakav utisak na mene,nego predstavljaju samo jos jednu crtu,samo jos jednu knjigu vise koju sam eto procitao.Nema osecanja.Uski pogledi na sve.To je Andric.On je zaboravio da bude covek u knjizevnosti,i pisanje je shvatao vise kao nesto sto njega kontrolise nego obrnuto.
To se meni smucilo kod njega.
Tada sam zamrzeo domace autore,dok nisam naleteo na Vlajkovica,koji me je svojom ljudskoscu,svojom iskrenoscu zakucao u zid i nisam mogao danima da se oporavim kada sam procitao njegove "Pokretne stepenice".Zato sto covek olako vrti perom oko svog zivota,iznosi svoje boli bez uvijanja,bezi iz okvira vec uvtvrdjenog sistema knjizevnosti i usudjuje se da biva svoj.Pri tom nemilosrdno gazi sve sto mu se ne svidja.
Tako i ja pravim sebi put.Tako sam i ja napao i napadam i dalje moje savremenike koji su sa nevericom gledali kako se svaka knjiga koju ja dam odbija,kako mi svaka knjizevna nagrada koju sam trebao dobiti je otisla negde drugde,jer je neko drugi vise obozavaniji nego ja.
I moje knjige su sada u Norveskoj,prve 4,ali tek prve.Bice ih jos.Sa nekim novim iskustvima,sa nekim mozda novim pogledima na svet,ali nikada sa radikalizacijom i tolerantnoscu prema piscima koji prosto nemaju mesta tu,a guraju ih ostali akademici koji vole samo napisanu rec,a ne rec koja iza sebe nosi razoritu poruku.
Jesam,i te kako.I pored samog citanja,ja se bavim i razmisljanjem.
Do sada,sa 4 knjige,4 romana sam izazvao prilicnu buru,a nije mi bila namera da se namecem nigde,nego sam prosto napisao,objavljeno je i tako sam stekao neprijatelje jer nisam pisao o savremenim temama.
Jer sebe ne pronalazim u tome.
Takodje da sam jako jako svestan da imam jos mnogo toga da ucim,da saznajem,da spoznajem.
Ali sa svoje 26 godine,i sa ovim sto imam iza sebe,imam apsolutno pravo da iznesem svoj stav o svemu i da omalovazam Andrica i ostale pisce koji nisu zasluzili da budu tu.
Ja postujem Kafku.Ali mi nimalo ne prija da ga citam,nije mi pri srcu nimalo,ali ga priznajem kao knjizevnika i nemam nista protiv njega,ali on ne moze da me povredi ili razveseli ili ne znam ni ja sta vec sa bilo kojom knjigom kao sto to rade Strindberg,Bjørnson,Lägervist,Wältari,Hamsun,Novalis.
Zato Andriceva dela,sva koja sam citao pocevsi sa Ex pontom,pa preko poezije do Cuprije,prosto me nerviraju i ne ostavljaju nikakav utisak na mene,nego predstavljaju samo jos jednu crtu,samo jos jednu knjigu vise koju sam eto procitao.Nema osecanja.Uski pogledi na sve.To je Andric.On je zaboravio da bude covek u knjizevnosti,i pisanje je shvatao vise kao nesto sto njega kontrolise nego obrnuto.
To se meni smucilo kod njega.
Tada sam zamrzeo domace autore,dok nisam naleteo na Vlajkovica,koji me je svojom ljudskoscu,svojom iskrenoscu zakucao u zid i nisam mogao danima da se oporavim kada sam procitao njegove "Pokretne stepenice".Zato sto covek olako vrti perom oko svog zivota,iznosi svoje boli bez uvijanja,bezi iz okvira vec uvtvrdjenog sistema knjizevnosti i usudjuje se da biva svoj.Pri tom nemilosrdno gazi sve sto mu se ne svidja.
Tako i ja pravim sebi put.Tako sam i ja napao i napadam i dalje moje savremenike koji su sa nevericom gledali kako se svaka knjiga koju ja dam odbija,kako mi svaka knjizevna nagrada koju sam trebao dobiti je otisla negde drugde,jer je neko drugi vise obozavaniji nego ja.
I moje knjige su sada u Norveskoj,prve 4,ali tek prve.Bice ih jos.Sa nekim novim iskustvima,sa nekim mozda novim pogledima na svet,ali nikada sa radikalizacijom i tolerantnoscu prema piscima koji prosto nemaju mesta tu,a guraju ih ostali akademici koji vole samo napisanu rec,a ne rec koja iza sebe nosi razoritu poruku.
.)
