Ivan Đurić iz Užica ušao u rang velikana svojim hiperrealnim portretima u tehnici poznatoj kao pirografija

[Sensei]

"Ivan Đurić iz Užica ušao u rang velikana svojim hiperrealnim portretima u tehniki poznatoj kao pirografija" tako piše nadasve poznati Ripli, pa nastavlja:

"Riplijeva kolekcija sadrži priličan asortiman neobične umetnosti - skulpture od sira, portrete napravljene od ljudske kose, slike napravljene pepelom od cigareta, čitave scene sa detaljima na telima bubašvaba, a lista se nastavlja.
Ovaj umetnik, Ivan Đurić iz Užica, Srbija, svojim hiper-realističnim portretima, tehnikom poznatom kao pirografija, udružuje se u redove!"

 

[Sensei]

Ovaj metod rezbarenja i spaljivanja datira još iz civilizacije Naska i Moče u Peruu još 700. godine nove ere. Takođe postoje dokazi iz Kine, Egipta i Rima koji sugerišu da je pirografija postojala u primitivnom obliku koristeći zagrejane metalne šipke različitih veličina za sagorevanje dizajna u ploče od drveta i druge predmete.

U srednjem veku, proces je postao malo efikasniji. Umetnici pirografije izmislili su prenosive peći na drva sa malim rupama i otvorima kako bi unutra ostavili svoje „žareće“ ili alate za gorenje. Dok su se alati zagrevali preko uglja u peći, umetnici su mogli da stvaraju i zamenjuju svoje instrumente, a da im nikada nije ponestalo vrućeg žarača za stvaranje.

Tek na prelazu u 20. vek stvoren je proces sličan onom koji je na snazi danas. Arhitekta po imenu Albert Smart otkrio je da može da koristi isparenja benzena da pumpa toplotu kroz šuplju olovku. Pošto je olovka bila napravljena od platine, održavala je toplotu tokom celog procesa pirografije.

 

[Sensei]

Sa alatom za sagorevanje drveta nalik olovci, sličnim onoj ranoj iteraciji, Ivan Đurić koristi različite i precizne količine pritiska da promeni intenzitet sagorevanja na svojim komadima. Koristeći ovu metodu, on je u stanju da postigne zadivljujuću količinu detalja, sa svojim gotovim proizvodima koji podsećaju na crno-bele fotografije.