Тешко је све изнети таксативно по датумима и личностима, пре се може говорити о главним и суштинским појавама и процесима.
Битка код Велбужда 1330. Иако су Срби добили битку на превару, јер су прекршили једнодневно примирје које је било договорено и онда потукли неспремне Бугаре. Али када је бугарско племство понудило да дође под српску власт, требало је ту понуду прихватити а не одбити, да једном за свагда елиминишемо Бугарску као непријатеља на истоку, и да се српске земље простиру од Јадранског до Црног мора. Али у то време није се размишљало на национални начин.
Након обнове Пећке Патријаршије 1557, требало је да наставимо миран суживот са Турцима и даље изграђујемо добар положај Срба у Отоманском Царству, дочекавши тренутак када ће се Царство урушити на најбољем положају. Уместо тога, стали смо на страну Аустрије у аустријско-турским ратовима, и онда су нам Турци укинули све привилегије које смо имали, уследиле су сеобе Срба са Косова и Метохије у Аустрију, а Грци Фанариоти су преузели водећи положај у Отоманском Царству.
Након краха Првог српског устанка 1813, устаници су и даље имали могућност да одбране Београд који је био одлично утврђен. Шта се ту догодило, нека врста дипломатског притиска и преваре, када су Руси и Грци Фанариоти натерали у том тренутку болесног Карађорђа да преће Саву и да устанак пропадне, уместо да се Карађорђе утврди у Београду, и да српска држава настави да живи. Београд ем је био одлично утврђен, ем је могао да преко Саве из Аустрије добија војна појачања и снабдевање.
Бечки српско-хрватски књижевни договор 1850. То је био хабсбуршки план да се аустријски Срби покатоличе преко језика који су говорили, а који је тада назван хрватским, и да се преведу у Хрвате. Из српског језика су изостављени торлачки говори јер су били превише удаљени од хрватског говора, а цела Македонија је препуштена Бугарској. Овај српско-хрватски књижевни договор претеча је Јасеновца, Бљеска, и Олује.
Мајски преврат 1903. Збачена је Династија Обреновић која је деценијама радила на стабилном развоју и успону Србије, доведена је Династија Карађорђевић која је одмах гурнула Србе у погибељ и уништење Србије. Уопште, непријатељи Србије нису јој дали мира од 1804. до 1944. Од десет владара које су Срби имали, само један је умро од болести, а осталих девет су или убијени или протерани. Овим сталним превратима, Србија је спречена да има стабилан државни и друштвени развој, иза чега највероватније на првом месту стоје Грко-Власи/Фанариоти, који су хтели да обнове Ромејско Царство, а Српско Царство им је дакле било највећи непријатељ.
Има још ставки али мислим да су ове које сам навео негде кључне.
