IV-8 AERA VULGARIS (ХРИШЋАНСКА ЕРА)
Почетна тачка ове ере јесте година рођења Исуса Христа. По налогу папе Јована I 525. године, римски опат и компутиста Дионисије Мали (Dionisius Exigius), пореклом Скит, требао је да изврши допуну ускршњих таблица. Свој предлог изнео је у делу Liber de pashate у којој је за ознаку година увео израз anno ab incarnatione Domni (година од Христовог рођења). За почетну тачку свој рачунања узео је 754. годину п.н.е., по Вароновој ери (видети поглавље IV-2), јер по његовом рачунању испада да се Христ родио после 754 година од оснивања Рима. Утврђено је да је његов рачун нетачан и да се Христ родио (ако је уопште постојао) 6 или 7 година раније.
Датирање докумената по овој ери почело се употребљавати у Италији од 6. века, а ширењу ван Италије допринео је Беда Венерабилис (Baeda Venerabilis) који је овај начин увео у Енглеску 775. године. По његовом примеру датирање су прво прихватили хроничари и историчари, да би са каролиншком канцеларојом овај начин датирања ушао и у јавни живот.
У документима се ова ера означава формулом: anno incarnatione Domini, anno nativitatis, anno a nativitate.....
У српским документима средњег века готово и да нема рачунања по овој ери. Преовладавала је цариградска ера од стварања света и ако и постоји датирање по хршћанској ери, она обично стоји уз цариградску еру. На пример, У дане краља Дабише од рођења сина божјеа 1393 лето, на самрти краља Твртка, друго лето. Уколико се вршило датирање по хришћанкој ери она је обично долазила на другом месту после цариградске ере од стварања света. На пример у једном запису стоји: од стварања света 7051, а од рождаства Христова 1534 када би киропасха.
...Sad se promenio pa je studentima mnogo lakše...
