Istorijat Subotičkog pozorišta

Neprilagođena

Leptirica
Banovan
Poruka
95.584
230px-Razglednica_Subotice.jpg
230px-Theatre_in_subotica.jpg








Istorija pozorišnog života u Subotici vraća nas u 18 vek kad su, kako zapisi kazuju, postojala dva oblika pozorišnih igara: predstave odigravane u školama i one koje su priređivali nemački profesionalni glumci

U predstavama u školama odigravanim o praznicima, glavni akteri bili su učenici, pa su tako mnogi od njih vremenom postali vatreni obožavaoci pozorišne umetnosti i njome se profesionalno bavili

Sa druge strane, u naš grad su u proputovanjima navraćali i nemački glumci (1780. g), koji su odigravali predstave i vodeću poziciju zadržali su do pojavljivanja mađarskog glumišta koje im je preotelo publiku

Smenjuju se trupe a glumcima nije bilo nimalo lako, sami su pisali plakate i raznosili afiše

Pozorište je bilo veoma popularno u Subotici i ovaj grad stalno je pokretao postupak da Taliji podigne dostojan dom.

1853. na Roginu baru nasuta je zemlja (današnji Korzo)
1853.
Gradsko veće održava sednicu i poverava izgradnju majstoru Škultetiju

Izgradnju unutrašnjeg dela preuzima Đerd Telepi, svestrani pozorišni umetnik

Nova zgrada nikla je za godinu dana, ali na korintske stubove nije dospeo naziv pozorište već hotel Pešta, jer su grdaski oci mislili da je to isplativije

Pola veka kasnije 1904. kada je zgrada obnavljana stavljen je natpis Gradsko pozorište
1904.
1954. istaknut je današnji naziv Narodno pozorište-Népszínház
1954.
Izgradnju i opremanje pomogle porodice, svaka je opremala svoju ložu i bile su različite, 450 sedišta u parteru, 45 loža i 160 mesta za stajanje

16.decembra 1854. odigrana prva predstava Dvoje iz porodice Barčai
16.decembra 1854.
Svečano duž Korzoa stajale su kočije zvanica iz cele Bačke

Endre Latabar bio je dobar direktor, repertoar je bio odličan, sala puna

Trupe su se smenjivale, putovale, igrale po sezoni

1874. mađarski glumci napustili Suboticu, a došli glumci Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada, odigrali su 28 predstava, istakao se Pera Dobrinović
1874.
1904. usledila je rekonstrukcija, proširena je scena, podignut je balkon i počele su predstave povodom 50 godina pozorištae
1904.
1914. prvi svetski rat, glumile su uglavnom žene , a muškarci su bili na frontu
1914.
Proleće 1915. izbio požar i pozorište je izgorelo, ostali zidovi
proleće 1915.
Hotel Pešta je sačuvan, a i mala sala je ostala netaknuta

1915. - 1916. usledila je nova pozorišna sezona
1915. - 1916.
Subotica nije imala stalnu trupu već su gostovale različite putujuće

1924. pristupilo se izgradnji požarom uništenog pozorišta
1924.
1925. drugi put gostuje moskovski Hudožestvenij teatar igra Čehovljev «Višanjik», Gogoljevu «Ženidbu», «Ženu s mora» Henrika Ibzena
1925.
Nova zgrada bila lepša nego prva i svečano je otvorena 1927. izvođenjem opere CARSKA NEVESTA Rimskog Korsakova Narodnog pozorišta iz Beograda
1927.
U jesen 1945. godine zgrada subotičkog pozorišta postaje stalna kuća profesionalnim ansamblima
jesen 1945.
Nakon više od 90 godina grad je dobio stalni ansambl i svoje pozorište

19.septembra 1945. predsedništvo AP Vojvodine donelo odluku o osnivanju dva ansambla Hrvatskog narodnog kazališta i Mađarskog narodnog pozorišta
19.septembra 1945.
28.oktobra 1945. to je ozvaniceniceno predstavom "Matija Gubec" Mirka Bogovića u režiji Branka Špoljara
28.oktobra 1945.
29.oktobra 1945. novoosnovano Mađarsko pozorište izvelo je prvu premijeru: "Ples veštica" Bele Balaža u režiji Lasla Patakija
29.oktobra 1945.
1. januara 1951. godine odlukom izvršnog odbora AP Vojvodine spajaju se dva ansambla čineći jedinstvenu kuću Narodno pozorište-Népszínház
1. januara 1951.
U jesen 1952. godine muzička grana pozorišta prerasta u Operu koja se ugasila krajem sezone 1953/54.
jesen 1952.
Ovaj period poznat je u istoriji pozorišta u Subotici kao "zlatan period"

Subotica ima tri scene, a u leto 1952. pozorište dobija rotacionu scenu
1952.
Jedna od scena je i Letnja pozornica na Paliću

Subotica postaje festivalski grad

Prema pozorišnom statutu 1958. godine Hrvatska drama prerasta u Dramu na srpskohrvatskom jeziku, a Mađarska drama u Dramu na mađarskom jeziku

1970. godine završen je projekat rekonstrukcije pozorišne zgrade, a maketa je postavljena u foajeu
1970.
U Subotici su osim kvalitetnih predstava glumaca ovog grada mogle da se vide i gostujuće predstave iz najjačih pozorišta tadašnje Jugoslavije i iz inostranstva

1974. godine inspekcija donosi odluku o zabrani rada pozorišta zbog dotrajalih instalacija
1974.
Nakon što su izvršeni radovi 1975. godine, pozorište ponovo funkcioniše u matičnoj zgradi

Osamdestih godina u Subotici se odigravala repriza Sterijinog pozorja

1983. rešenjem Zavoda za zaštitu spomenika zgrada pozorišta postaje spomenik kulture
1983.
1985. zaključeno da zgrada ima nestabilne temelje i da se mora rušiti, formiran je i Savet za rekonstrukciju
1985.
1985. u subotičko pozorište dolazi Ljubiša Ristić
1985.
U svom desetogodišnjem radu Ljubiša Ristić i Nada Kokotović okupili su veliku grupu reditelja i glumaca iz mnogih jugoslovenskih centara

Ukinute su drame i formiran je jedinstven umetnički ansambl, a kao preovladujući, prihvaćen je koncept nekonvencionalnog pozorišnog izraza

1995. godine Narodno pozorište-Népszínház ponovo postaje tradicionalno
1995.
Od 1995. pozorište radi u Maloj Sali
1995.
1997. godine Odlukom SO Subotica o učešcu u finansiranju rekonstrukcije pozorišta, počinje proces razrešenja sudbine zgrade
1997.
1998. raspisan konkurs za idejni projekat zgrade i izabrana je projektantska kuća YUSTAT iz Beograda
1998.
Zbog bombardovanja proces finansiranja izrade projekta je usporen

2001. krov iznad Male sale prokišnjava
2001.
Nakon sanacije ruši se plafon iznad glavnog stepeništa

Od marta do oktobra 2002. ansambli nemaju svoj prostor već igraju na gostujućim scenama
2002.
Oktobra 2002. završeno je rekonstruisano stepenište i otvara se sezona na matičnoj sceni
oktobra 2002.
5. maja 2003. premijerom predstave «Buba u uhu» Drame na mađarskom jeziku otvara se scena Jadran, sala bivšeg bioskopa prilagođena potrebama teatra
5. maja 2003.
U najtežim vremenima za subotički tetatar, nastale su najbolje predstave koje su donele značajne nagrade

2003. završen je idejni projekat adaptacije, rekonstrukcije i izgradnje zgrade pozorišta
2003.
2006. obezbeđena su sredstva za početak rekonstrukcije
2006.
Proleće 2007. godine određeno je kao početak rekonstrukcije pozorišta
proleće 2007.
Obe drame subotičkog teatra do izgradnje nove zgrade igraće na sceni Jadran

Narodno pozorište-Narodno kazalište-Népszínház ima 109 zaposlenih u Drami na srpskom jeziku, Drami na mađarskom jeziku, Tehničkoj jedinici i Opštoj službi

Godišnje svaka drama izvede po četiri premijerne predstave
 

Neprilagođena

Leptirica
Banovan
Poruka
95.584
У периоду од 1918. године до 1941. године у Суботици су гостовале многе позоришне групе:

  • Позоришна група Јожефа Нађашија,
  • Босанско – херцеговачко позориште,
  • Војничко позориште Петра Христлића,
  • Српско народно позориште из Новог Сада,
  • Художествени театар из Русије,
  • Народно позориште из Београда,
  • Рајнхартово позориште из Берлина.
 

Neprilagođena

Leptirica
Banovan
Poruka
95.584
Dečije Subotičko pozorište



6. decembra 1934. godine u listu Jugoslovenski dnevnik zabeležen je početak rada lutkarskog pozorišta u Subotici. Nastalo je veliko interesovanje za predstave pogotovo među mališanima.

Na repertoaru su bili pretežno lutkarski komadi, a ulaznice su se prodavale po ceni od tri dinara.

Prvi profesionalni ansambl je formiran u sezoni 1953-1954. godina i od tada pozorište gradi svoj put institucije koja danas, svojim profesionalnim i umetničkim dometima spada u sam vrh scenskog stvaralaštva za decu 1960. godine izvođenjem prve predstave kao dramske forme „Dečaci Pavlove ulice“, lutkarsko pozorište menja svoj naziv u Dečje pozorište izvodeći i lutkarske i živoscenske predstave na srpskom i mađarskom jeziku podjednako.

Od 2002.godine ova ustanova kulture u svom imenu dodaje i naziv Dječje kazalište, time postajući jedino pozorište u državi koje radi na tri jezika. Osim svoje delatnosti, pozorište je osnovalo i Međunarodni festival pozorišta za decu još 1993.godine, koji je izrastao u jedan od najznačajnijih festivala ne samo regiona, već ukupnih lutkarskih umetničkih prostora.


Decije-pozoriste-4-1024x684.jpg


Decije-pozoriste-5-1024x684.jpg
 

Neprilagođena

Leptirica
Banovan
Poruka
95.584
Pozorište alternativnog pristupa"Deže Kostolanji"

Subotica

Pozorište Kostolanji Deže neguje alternativni teatar - od Šekspira do Mrozeka, od Beketa do Brehta.
Svaka predstava donosi potpuno drugačije iskustvo.


Hoću u pozorište - logo

Pozorište

Trg žrtava fašizma 5, Subotica
+381 24 557 471
http://www.kosztolanyi.org
[email protected]

Ulaznice za đake i penzionere 150 din, za odrasle 300 din.
Cena ulaznice gostujućeg pozorišta: za đake i penzionere 200 din, za odrasle 300 din.




Repertoar pozorišta za februar :

06. feb 2021. subota
19:00
Tri sestre


09. feb 2021. utorak
19:00
Dogvil
Dogvil

13. feb 2021. subota
19:00
Rastrgnite me
Rastrgnite me

14. feb 2021. nedelja
19:00
Rastrgnite me
Rastrgnite me

17. feb 2021. sreda
19:00
Kraj nije raj
Kraj nije raj

20. feb 2021. subota
19:00
Oblak u pantalonama
Oblak u pantalonama

21. feb 2021. nedelja
19:00
Oblak u pantalonama
Oblak u pantalonama

24. feb 2021. sreda
19:00
Tri sestre
Tri sestre

27. feb 2021. subota
19:00
 

Neprilagođena

Leptirica
Banovan
Poruka
95.584
Ko je Deže Kostolanji?

(Izvor:Vikipedija)







Deže Kostolanji
Kosztolányi Dezső portréja (Székely Aladár, 1935) – crop.jpg
Deže Kostolanji
Puno imeDeže Kostolanji
(mađ. Dezső Kosztolányi)
Datum rođenja29. mart 1885.
Mesto rođenjaSubotica,
23px-Flag_of_Austria-Hungary_%281869-1918%29.svg.png
Austrougarska
Datum smrti3. novembar 1936. (51 god.)
Mesto smrtiBudimpešta,
23px-Flag_of_Hungary_%281915-1918%2C_1919-1946%29.svg.png
Kraljevina Mađarska
Uticao naDanilo Kiš[1]
Najvažnija delaAna Edeš (1927)'`UNIQ--ref-00000001-QINU`'
Zlatni zmaj (1926)
Ševa 1924'`UNIQ--ref-00000002-QINU`'
Neron, krvavi pesnik (1922)
Deže Kostolanji (mađ. Dezső Kosztolányi; Subotica, 29. mart 1885Budimpešta, 3. novembar 1936) je bio književnik, novinar, publicista, prevodilac književnih dela. Oprobao se u gotovo svim književnim rodovima[3], od poezije preko esejistike, do pozorišnih komada. Gradeći sopstveni stil, koristio je francuski simbolizam, impresionizam, ekspresionizam,[3] psihološki realizam, a smatra se i začetnikom futurizma u svojoj sredini.[4]
Još za života je preveden na sve evropske jezike.[5]



Spomenik u Subotici
Rođen je u Subotici, gde je završio gimnaziju. Međutim, zbog sukoba sa nastavnikom napustio je školu pre mature i pored toga što mu je otac Arpad Kostolanji bio direktor škole. Studije je nastavio u Budimpešti (1903[6]), gde se družio sa Mihaljem Babičem i Đulom Juhasom, velikim mađarskim književnicima.[7]
Prvu pesmu objavio je 1901. godine, prvu zbirku pesama 1907[7], a prvu nagradu osvojio je 1910. sa zbirkom „Žalbe lošeg deteta“.[8] Od 1904. se bavio i novinarstvom. U početku je pisao za Subotičke listove, a kasnije je radio kao saradnik „Peštanskog Dnevnika“ (mađ. Budapesti Napló) (1906[6]).[7]
U periodu od 1908. do 1910. putovao je po Evropi.[6] U proleće 1909. je posetio Beograd. Svoje utiske o egzotičnoj slici tadašnjeg glavnog grada: ulicama, narodu, kafanama, odbornicima u skupštini, Narodnom muzeju, Univerzitetskoj biblioteci Licej, objavio je u obliku dva kratka putopisa („Beogradski dnevnik“ i „Srpski mozaik“) u časopisu „Élet“ (Život). Kasnije ih je objedinio i objavio u knjizi pod nazivom „Mastilo“.[3]
Ipak, za njega je rodni kraj bio najveća inspiracija.
:Svest o bolesti i prolaznosti života odrazili su se i na njegov knjiženi stil, koji su mnogi kritičari okarakterisali kao secesijski kult smrti.[7] I ako se okušao u raznim žanrovima, po nekim kritičarima, on je pre svega bio pesnik, jer se čak i u proznom radu oseća poezija.[3] S druge strane, neki Kostolanjijevi eseji i polemike o prevođenju aktuelni su još i danas.[1]
Prvi znaci teške bolesti: raka grla[9], pojavili u se 1933. U narednom periodu operisan je nekoliko puta, da bi 1936.[6] umro u 51. godini života,[8] u predgrađu Budimpešte.

U Subotici, njegovo ime nose pozorište alternativnog pristupa[10] i gimnazija za talentovane učenike,[11] a u parku u ulici Šandora Petefija nalazi se spomen-obeležje podignut 2014. godine sa skulpturom, autora Tibora Sarapke i bistom, autora Almaši Gabora, postavljena 1985. godine.[12] Svake godine održavaju se Dani Dežea Kostolanjija.[13]
 

Sensei

Master
Moderator
Poruka
46.609

FERENC MOLNAR: IGRA U DVORCU​

Igra u dvorcu


Ferenc Molnar: Igra u dvorcu
Mišel Tremble - Lajoš Parti Nađ: Šogorice
Po motivima Branislava Nušića: Ožalošćena porodica
Kai Hensel: Klamov rat
Andrzej Saramonowicz: Testosteron
Đula Šomođi - Mihalj Ejzeman - Ištvan Zagon: Crni Petar
Andrea Paš: Novi svet
Lorens Stern: Tristram Šendi
Žorž Fejdo: Dama iz Maksima
Erne Sep: Ljubičasti bagrem
 

Lada

Legenda
Poruka
52.226

KAI HENSEL: KLAMOV RAT

Igra: Šandor Laslo

Inspicijent/sufler: Edina Kulhanek

Reditelj: Kinga Mezei



Monodrama koju je napisao Kai Hensel, za koju mu je 2002. godine dodeljena nagrada Nemačkog pozorišta za mlade, priča je o neobičnom ratu između učitelja i razreda. Učenici pišu svom nastavniku nemačkog jezika u kom navode da je on odgovoran za smrt njihovog školskog druga koji je izvršio samoubistvo prethodne školske godine. U svojoj objavi rata oni proglašavaju potpuni otpor, pravu pasivnu rezistenciju. Nastavnik Klam pokušava da održava nastavu pod normalnim školskim uslovima, ali to više nije moguće u ovom razredu. Potom proglašava svoj lični rat, sada protiv čitave škole, svih kolega i direktora. Nada se da će učenike pridobiti na svoju stranu u tom neobičnom ratu. Ali oni i dalje ćutanjem odgovaraju na njegove sve luđe izjave. Iz scene u scenu kod našeg lika opada očekivanje odgovarajućeg ponašanja i manira,on potpuno gubi tlo pod nogama, i neke tabue naziva pravim imenom koji dovode u pitanje temelje školske konvencije.
Drama je igra u trajanju jednog školskog časa, ograničena zvukom zvona, a ujedno prva mađarska adaptacija sve popularnijeg teatra u učionici iz Nemačke. Pozorišna predstava u učionici nije dramska radionica, nije putujuće pozorište koje gostuje u fiskulturnim salama ili "nesvakidašnji čas književnosti", ali nije ni dramatičan čas odeljenskog starešine. Žanrovska definicija odnosi se na predstavu u kojoj se dramski efekat pojačava činjenicom da se "zgusnuta stvarnost", odnosno fikcija, prikazuje na stvarnoj pozorišnoj sceni ili sličnoj njoj.

Novi pozorišni žanr koji se odigrava ne samo u pozorištu već i u školama i učionicama, namenjen je adolescentimam, suočava učenike sa specifičnim problemima s kojima se susreću u svakodnevnom školskom životu. Doprinosi razvijanju sposobnosti komunikacije, upravljanju sukobima i empatičnih veština tinejdžera na zabavan, promišljen način. Svojstven dijalog predstave u kom na Klamove rečenice uvek odgovara ćutanje učenika, kao u grčkim sudbinskim tragedijama, završava se padom glavnog lika. Osećamo li katarzu ili bilo kakvu satisfakciju kad čujemo Klamovo čudno izvinjenje? Ili pridobijanaše divljenje zbog njegove iskrenosti, makar i u najmanjoj meri? Na ta pitanja međusobno odgovaraju jedni drugima učenici i nastavnici koji ostaju prisutni u učionici nakon predstave. Odgovori mogu pomoći svakom od njih da bolje razumeju bilo drugu stranu, bilo svoju sopstvenu situaciju.
33307-kovacs-attila-foto-1-big_jpg.jpg



Premijera: 09.10.2020.
 
Da biste mogli da kreirate nove teme, trajno koristite svoje ime i ne pogađate stalno slike - kliknite ovde da se registrujete.

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.