Историја Мађара, средњи вијек

[Khal Drogo]

 

[Khal Drogo]

 

[Khal Drogo]

 

[Khal Drogo]

 

[NickFreak]

 

[Khal Drogo]

 

[Khal Drogo]

 

[suave]

Zanimljivo razmišljanje samih Mađara u vezi mađarske istorije i udžbenika. Preporučujem pročitati i komentare pošto i u njima ima mnogo toga zanimljivog:

Fun fact: Historical Arpad was not known in the sources from his time. He is mentioned just once in a primary source and thats about 50 years after his (alleged) death in Constantin Porphyrogenethos´s De administrando imperio. In this, the Bysantine emperor relates that Bulcsu the tribal leader says that the ruling line in Hungary comes from the leader Arpad. Thats all the info about him in the medieval sources of his time. Interestingly, emperor uses for hungarian leaders the slavic term “vojevodos” and that when chosen, Arpad was carried on a shield according to Khazar “zakon” (another slavic word) meaning “law”. Looks like the Slavs had much more important status in the early Hungarian society than is commonly known. I guess you wont read about this in the new schoolbooks. Source: Martin Homza

https://hungarianspectrum.org/2020/...-hungarian-past-the-history-textbooks-arrive/

 

[Khal Drogo]

Zanimljivo razmišljanje samih Mađara u vezi mađarske istorije i udžbenika. Preporučujem pročitati i komentare pošto i u njima ima mnogo toga zanimljivog:

Захваљујем на квалитетном доприносу теми.
Изгледа да у Мађарској постоје ти трендови кроз које ће, на таласу националистичког заноса, историја бити више у служби политичких процеса.
Видимо и отпор таквом тренду којим се у коначници чини злочин према историји.
Коментари су заиста занимљиви, посебно према једном пасусу из уџбеника

The Hungarians formed a tribal union but arrived in the frame of a strong centralized steppe-empire under the leadership of prince Álmos and his son Árpád, who were known to be direct descendants of the great Hun leader Attila

у којем аутор пише да су Мађари основали племенску унију, стигавши из снажног централизованог степског царства под вођством кнеза Алмоша и његовог сина Арпада, за које се знало да су директни потомци великог хунског вође Атиле.
Неодољиво подсјећа на интерпретацију историје, пардон повијести у једној комшијској западнијој од Срба земљи гдје код обраде средњег вијека имамо мањак историје и вишак "тумачења историје". Као да су преписали градиво Иве Голдштајна и његове обраде хрватског раног средњег вијека.

 

[suave]

Prevod mađarskih srednjovekovnih zakona na engleski. Ima zanimljivih stvari:"The Laws of the Medieval Kingdom of Hungary-Decreta regni mediaevalis Hungariae"

The present edition is a revised, up-dated, and re-worked version of the five printed volumes of the The Laws of the Medieval Kingdom of Hungary. Decreta regni mediaevalis Hungariae, [DRMH] published between 1989 and 2012. The initiator of that project was Charles Schalcks, Jr., Publisher, a tireless servant of Slavic and East European studies, single-handed editor and publisher of several books and many seminal periodicals.

https://digitalcommons.usu.edu/cgi/viewcontent.cgi?article=1003&context=lib_mono

 

[Khal Drogo]

 

[MOST6]

Prevod mađarskih srednjovekovnih zakona na engleski. Ima zanimljivih stvari:"The Laws of the Medieval Kingdom of Hungary-Decreta regni mediaevalis Hungariae"



https://digitalcommons.usu.edu/cgi/viewcontent.cgi?article=1003&context=lib_mono

Da, ima zanimljivih stvari. Recimo, opaska autora na jednu Kolomanovu povelju, gdje autor piše:

Coloman used the expanded royal style including Croatia and Dalmatia–acquired through the efforts of bothColoman and King Ladislas between 1091 and 1105–only in charters for that kingdom. The archaic, or“personal-ethnic”, form of rex Hungarorum or Pannoniorum was used interchangeably with the “territorial”form, rex Hungariae (as here) until c. 1120–1130

...Koloman je koristio prošireni kraljevski naslov uključujući Hrvatsku i Dalmaciju... samo u poveljama za to kraljevstvo (odnosno Kraljevstvo Hrvatske i Dalmacije)...

 

[Khal Drogo]

Када је у питању (наводна) битка на Гвозду око 1097.године или које већ, гдје су Угари изгрдили Хрвате, ту имамо реконструкцију тог могућег догађаја кроз приступ "argumentum ex silentio", податак о тој бици имамо тек у једном једином извору што чак примјећује и Нада Клаић (овдје стр 511)

У питању је рукопис "Gesta Hunnorum et Hungarorum" извјесног Симона де Кеза кроз који је аутор посветио том догађају три реченице (овдје стр.41)

И то је све што имамо у изворима о том догађају, који се могуће јесте десио, но није имао неку велику важност док га нити једна друга мађарска хроника или други извори не помињу.
Узгред, у истом поглављу аутор пише да се Каломан удружио са Венецијанцима односнио Млечанима и са њима кренуо у поход на Апуулију гдје је освојио град Бриндизи.

 

[Khal Drogo]

У хрватском корпусу се често позивају на акт познат као "Pacta conventa" и успостављање тим актом некакве хрватско-угарске персоналне уније. Но овај документ ("Pacta conventa") је извјесно фалсификат писан неколико вијекова касније и то прилично очигледан фалсификат.

Није спорно да сваки историјски спис, извор па био он и фалсификат има историјску важност јер историци кроз разумијевање мотива фалсификовања могу доћи до важних подастака, зашто је било важно кривотворити спис (да ли као доказ полагања права на посјед или насљеђе или да се истакне важност неких породица или чега већ) што може помоћи да боље разумијемо неко вријеме и реконструшемо дух времена.

Тај документ се у писаним угарским списима, рецимо "Илустрованој хроникци" (на мађ. "Képes krónika") из око 1360.године) нигдје не помиње.

Напротив, у спису се не помиње да је постојао ни такав неки споразум ни некаква персонална унија нити да је краљ Ласло са иким правио неке договоре, заправо (на мађ. овдје, од стр.82) Ласло је једноставно освојио Хрватску и Далмацију на основу права насљеђа по краљевском закону које је имао јер се Звонимиров род угасио. Аутор тог списа у том дијелу наглашава да је Ласлова сека и удовица Звонимирова пропатила пуно од Звонимирових непријатеља. Без сумње додатак како би "болдовао" Ласлово право на оно што му по краљевском закону припада.

Слиједећа важна ствар јесте да аутор не помиње никакав отпор Хрвата, никакву битку, већ само да је Ласло узео оно што је његово. Како аутор даје велику важност описима битака, детаљно описује борбе са Куманима и прије и послије ове Ласлове акције, а овдје не помиње никакав макар окршај, да се закључити да су Хрвати или "скунули гаће" чим су угледали Ласла или су их Мађари згазили као муве да то није било ни вриједно помена.

Још нешто је важно у спису, описујући догађаје и борбе са Куманима прије него што је Ласло узео Далмацију и Хрватску, териториј Славоније и прије те акције припада Мађарима, што се види из наведеног списа, односно простор сјеверно од Саве, тако да је тадашња Хрватска обухватала простор јужније од Саве, могуће и доста јужније.

 

[Khal Drogo]

Један од значајнијих владара Угарске у XII вијеку бјеше извјесна Јелена, кћерка великог жупана Србије Уроша која је "де факто" владала Угарском од 1131.године па оквирно наредне двије деценије док син Геза није постао пунољетан.
Њена прича је занимљива, посветио бих јој и тему али како на овом форуму баш и нема занимања за старију историју (зато би о Брозу, четницима и партизанима, или неким шарлатанима који булазне о историји, разглабали до бесвијести) не мислим да то има превише сврхе.

Елем, код обраде историје постоји заблуда и код неких ауторитета да етничка припадност није имала важност у средњем вијеку. Имала је, бјеше важно из којег је народа племићка и политичка елита у земљи. Некад би носиоце политичке власти чинили племићке елите из два народа (рецимо на простору Енглеске кроз XI вијек када се оспрофилисала норманска и саксонска племићка елита) али готово никад више.

Што не значи да неки "туђин" илити "убачени елемент" не би могао овладати, но да би овладао, морао се снагом ауторитета наметнути племићкој и политичкој елити у држави гдје бјеше важно којег су етницитета, самим тим и да је преданији у одбрани права тог народа од било ког другог.
Половина византијских царева нису били етнички Грци, но сви како би постали царевима морали су се наметнути снагом ауторитета. гдје су мортали постати већим Грцима од свих Грка.
Слично имамо им код других народа, рецимо Салах ал-Дин бјеше Курд, оног момента када постаје арапским султаном, постаје већим Арапином од свих Арапа. И Бајбарс бјеше Куман, туђин што би рекли, оног момента када постаје арапским султаном, постаје већим Арапином од свих Арапа.
И у новијој епохи, најуспјешнији руски владар, Катарина бјеше Њемица, оног момента када постаје царицом руском, престаје бити Њемицом и постаје већом Рускињом од свих Руса.

Слично имамо и код те наше Српкиње Јелене, посебно што бјеше удата за неспособног и осљепљеног краљевића и касније краља Белу II, да је не би прогутале племићке елите и учиниле марионетом и слугом њихових интереса, она се морала снагом ауторитета наметнути.
О њој позитивно пише аутор "Илустроване хронике" ("Képes krónika") списа из око 1360.године (овдје,98-99)

И ту пише да је (иако номинално није била владар већ само супруга краља, аутор пише о њеној "владавини") за времена Јеленине владавине Угарска ојачала а њени непријатељи уништени. Такође прије него ли би постала марионетом, како је не би прогутале великашке елите и да би се снагом ауторитета наметнула, морала је прво она њих обезглавити, и то онако ђутуре, свих 68 великаша. И то сазвавши сабор у Араду да их приупита за здравље а онда је надахнутим говором подстрекла масу да их сходно демократаским обичајима тог времена искасапи. Наравна сва имовина и земља тих великаша је кионфисковани, великодушно је нешто дала цркви, више круни присвојила, дјеловање како и приличи једној Српкињи.

 

[NickFreak]

Један од значајнијих владара Угарске у XII вијеку бјеше извјесна Јелена, кћерка великог жупана Србије Уроша која је "де факто" владала Угарском од 1131.године па оквирно наредне двије деценије док син Геза није постао пунољетан.
Њена прича је занимљива, посветио бих јој и тему али како на овом форуму баш и нема занимања за старију историју (зато би о Брозу, четницима и партизанима, или неким шарлатанима који булазне о историји, разглабали до бесвијести) не мислим да то има превише сврхе.

Елем, код обраде историје постоји заблуда и код неких ауторитета да етничка припадност није имала важност у средњем вијеку. Имала је, бјеше важно из којег је народа племићка и политичка елита у земљи. Некад би носиоце политичке власти чинили племићке елите из два народа (рецимо на простору Енглеске кроз XI вијек када се оспрофилисала норманска и саксонска племићка елита) али готово никад више.

Што не значи да неки "туђин" илити "убачени елемент" не би могао овладати, но да би овладао, морао се снагом ауторитета наметнути племићкој и политичкој елити у држави гдје бјеше важно којег су етницитета, самим тим и да је преданији у одбрани права тог народа од било ког другог.
Половина византијских царева нису били етнички Грци, но сви како би постали царевима морали су се наметнути снагом ауторитета. гдје су мортали постати већим Грцима од свих Грка.
Слично имамо им код других народа, рецимо Салах ал-Дин бјеше Курд, оног момента када постаје арапским султаном, постаје већим Арапином од свих Арапа. И Бајбарс бјеше Куман, туђин што би рекли, оног момента када постаје арапским султаном, постаје већим Арапином од свих Арапа.
И у новијој епохи, најуспјешнији руски владар, Катарина бјеше Њемица, оног момента када постаје царицом руском, престаје бити Њемицом и постаје већом Рускињом од свих Руса.

Слично имамо и код те наше Српкиње Јелене, посебно што бјеше удата за неспособног и осљепљеног краљевића и касније краља Белу II, да је не би прогутале племићке елите и учиниле марионетом и слугом њихових интереса, она се морала снагом ауторитета наметнути.
О њој позитивно пише аутор "Илустроване хронике" ("Képes krónika") списа из око 1360.године (овдје,98-99)
Pogledajte prilog 1513257
И ту пише да је (иако номинално није била владар већ само супруга краља, аутор пише о њеној "владавини") за времена Јеленине владавине Угарска ојачала а њени непријатељи уништени. Такође прије него ли би постала марионетом, како је не би прогутале великашке елите и да би се снагом ауторитета наметнула, морала је прво она њих обезглавити, и то онако ђутуре, свих 68 великаша. И то сазвавши сабор у Араду да их приупита за здравље а онда је надахнутим говором подстрекла масу да их сходно демократаским обичајима тог времена искасапи. Наравна сва имовина и земља тих великаша је кионфисковани, великодушно је нешто дала цркви, више круни присвојила, дјеловање како и приличи једној Српкињи.

Са друге стране продужила крвну лозу Арпадовића још 150. година која би била угашена.
Ово су битни моменти за нас јер њен брат угарски регент и палатин Белош води активну политику и кампању за припајање Србије Угарској што би било извесно сигурно да на ромејском престолу није био последњи моћни цар побратим Конарда који је успео некако владати и даље овим просторима записан је као цар Србије и Босне Манојло Комнен.
У овом превирању и сродству по мени са обе династоје Комнена и Арпадовића лежи успон Немањића и српске државе и њене независности.

 

[Khal Drogo]

 

[Khal Drogo]

 

[pilatovic]

Pa to mu je struka; istorija Mađara. To istražuje i predaje; time se bavi.

Ima tu i dosta emotivnog; posebno se moglo videti prilikom promocije knjige o Jovanu Nenadu:

Jeste, predavanje je dobro, ali ovo zahvaljivanje svima i svakom, to oduzima puno vremena.Uz nekakvu potrebu da se ne zameri nikom, vidi se i mentalitet Vojvođana. Dinarci bi to uradili drugačije.

 

[Khal Drogo]

 

[Khal Drogo]