Историја кроз фотографије и слике

  • Začetnik teme Začetnik teme Jacob
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Milan Obrenović polaže zakletvu svom sinu, kralju Aleksandru Obrenoviću.

Na godišnjicu proglašenja Kraljevine Srbije 22. februara (6. marta) 1889. u Sabornoj Crkvi, kralj Milan se pojavio zajedno sa svojim trinaestogodišnjim sinom Aleksandrom u svečanoj vojnoj uniformi i objavio je proglas da se povlači sa trona i ustupa ga svome sinu, ali da se do njegovog punoletstva državom stara namesništvo. Prema Ustavu, kralj Milan je odredio sinu Aleksandru namesništvo, koje su sačinjavali Jovan Ristić, general Kosta Protić i general Jovan Belimarkov

10314468_10152588848349320_5499248976876560945_n.jpg
 
Pre 120 godina ubijeni su poslednji Obrenovići. Njihova smrt nije samo značila krvavi rasplet događaja prouzrokovanih stanjem u državi, kraljevom politikom i ženidbom, već je i iz korena promenila tok srpske istorije. Istoričari se danas slažu da je kralj uveliko planirao razvod, a od toga ga je delilo samo nekoliko dana. Planirao je da Dragu pošalje u stranu banju, zatvori joj granicu, razvede se i da joj apanažu. Ipak, zaverenici su bili brži. Tu se otvara novo pitanje: da li su znali za kraljeve planove oko razvoda, pa užurbano sproveli ubistvo jer nakon razvoda ne bi imali motiva za njega u očima javnosti. Za sada sve ostaje na nivou podeljenih teorija.
Majski prevrat je bio državni udar u kom su ubijeni kralj Aleksandar Obrenović i njegova žena, kraljica Draga, čime je prekinuta loza dinastije Obrenović, koja je vladala Srbijom od sredine 19. veka. Nakon Majskog prevrata na čelo Srbije je došla dinastija Karađorđević. Prevrat je imao veliki uticaj na odnos Srbije i evropskih sila, zato što su se Obrenovići politički oslanjali na Austrougarsku, a Karađorđevići na Francusku. Sam događaj, ubistvo kralja i kraljice, sprovela je grupa oficira i civila-zaverenika na čijem je čelu bio oficir Dragutin Dimitrijević Apis. To je bilo u noći između 28. maja i 29. maja 1903. godine (po starom kalendaru). Na isti dan 35 godina ranije je ubijen knez Mihailo Obrenović u Košutnjaku. Najistaknutiji zaverenici na čelu sa Apisom su kasnije, sa mnogim pridošlicama, osnovali militarističku organizaciju iz senke, zvanu „Ujedinjenje ili smrt“, poznatu još po neformalnom imenu „Crna ruka“, zapisano je na Vikipediji.

199820321_3772784879514875_5689185703994484818_n.jpg
 
Nakon proglasa o blagoslovenom stanju kraljice Drage iz raznih krajeva Srbije počeli su da pristižu pokloni u vidu kolevaka, a postoji podatak da je jednu poklonio i kum - ruski car Nikolaj II. Nakon svega, Zmaj je napisao pesmu u kojoj poentira da je Srbija zemlja praznih kolevaka. Kao i sve ostale, i ova kolevka je ostala prazna. Nakon Majskog prevrata na dvorskom tavanu pronađeno je mnoštvo kolevaka.

202767602_3800409663419063_5136486873780174416_n.jpg
 
Vladan Đorđević bio je značajna ličnost srpske istorije i kulture. Lekar, prvi srpski hirurg, sanitetski pukovnik, poslanik Kraljevine Srbije u Carigradu, gradonačelnik Beograda koji je mnogo uticao na njegovo komunalno, higijensko i urbanističko uređenje, osnivač Crvenog krsta u Srbiji i Srpskog lekarskog društva, književnik, pozorišni pisac, predsednik Vlade Kraljevine Srbije i ministar inostranih dela u periodu od 1897. do 1900. godine. Pored svega toga njegov uticaj je bio od ključnog značaja za formiranje Novog groblja u Beogradu, a koje su Beograđani dugo zvali po njemu – Vladanovac
193226806_3743082005818496_1500468350472787651_n.jpg
 
Jos jedna fotografija Svetske izložbe u Parizu 1900. godine. Na razglednici se sa Sene vidi Srpski paviljon - kupola crlkve, desno
175695515_3630795347047163_7716249883813628899_n.jpg


Srbija je u Parizu nastupila sa raznim proizvodima, na našem paviljonu moglo se naći vino, hrana, tkanine, poljoprivredni proizvodi i minerali. Nacrt za naš paviljon, o kojem je pisala sva strana i domaća štampa, izradio je profesor Velike škole Milan Kapetanović, dok je glavne planove i detalje osmislio arhitekta Milorad Ruvidić. Izgled je idejno bio skup nacionalnih mitova, prikaz predotomanske uzvišenosti, putovanje u prošlost. Izgledao je kao srednjovekovni srpski pravoslavni manastir koji idealizuje sliku prošlosti. Nekima je ličio po izgledu na manastir Studenicu, a drugima na crkvu Svetog Marka u Beogradu.
Kapetanović je kasnije izjavio da je osnova imala izgled Studenice, dok je Ruvidić u detaljima želeo da što više približi posetiocima srpsko-vizantijski stil. Neki savremeni autori u srpskom paviljonu vide „Gračanicu pokraj Sene“. U svakom slučaju, Srbija je dobila istaknutu lokaciju pored Sene u blizini Alma mosta, gde je sagradila veličanstvenu građevinu od belog mermera površine preko 500 kvadratnih metara.
SVI naslovi stranih dopisnika o srpskom paviljonu bili su slični, puni reči hvale, saglasni da je najbogatiji po zdanju i najlepši po stilu i da se Srbija u potpunosti odvajala od drugih izlagača. Prvog dana izložbe samo je naš paviljon bio u potpunosti završen, te je i sam francuski presednik Emil Lube, ploveći Senom tik uz građevinu koja je predstavljala Srbiju, bio vidno oduševljen.

Srpski_paviljon_u_Parizu_b.jpg
 
Kralj Aleksandar Karađorđević se retko pojavljivao u civilnom odelu, a uniformu je nosio jer je sebe shvatao kao vojnika. Ova retka fotografija u civilu
nastala je u Parizu u doba njegove regenture. Iz doba kada je postao kralj gotovo da ne postoji nijedna fotografija u civilnom odelu.
Ubijen je u admiralskoj uniformi koja je imala svrhu da se Musolinijevoj Italiji pokaže da Jugoslavija čuva svoju jadransku obalu od njenih namera.

190347050_3725691304224233_4451754507218333354_n.jpg
 
Djura Nikolajevic:
Na slici je rumunska kraljica Marija majka Kraljice Marije od Jugoslavije.
Kliknite za proširenje...
na slici je Marija Karadjordjevic u crnini posle ubistva muza kralja Aleksdandra Karadjordjevica
a ovo je njena majka Marija od Edinburga kraljica Rumunije i unuka kraljice Viktorije koja je bila udata za rumunskog kralja Ferdinanda

Queen_Mary_of_Romania_2.jpg

 
U okupiranom Beogradu za vreme Drugog svetskog rata, vlada Milana Nedića obeležavala je godišnjicu potpisivanja Trojnog pakta. Ova fotografija snimljena je 1943. godine u dvorani Kolarčeve narodne zadužbine, a stolica pored Milana Nedića simbolično je ostala prazna kao mesto za odsutnog kralja Petra II Karađorđevića. Fotografija je deo zbirke Muzeja grada

167579829_3570200649773300_3130678046262414631_n.jpg
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Istorija Semafora
Odgovora
6
Pregleda
224
Black_star
Black_star
vučji čopor
Фотографије пре Другог рата
Odgovora
2
Pregleda
283
vučji čopor
vučji čopor
Nina
Istoričar uz pomoć AI identifikovao nacistu sa fotografije iz Drugog svetskog rata
Odgovora
2
Pregleda
279
Nina
Nina

Back
Top