Историја кроз фотографије и слике

  • Začetnik teme Začetnik teme Jacob
  • Datum pokretanja Datum pokretanja


Светозар Боројевић од Бојне

Boroevic.jpg

Светозар Боројевић од Бојне, (13. децембар 1856, Уметић, Банија, Војна крајина, Аустријско царство – 23. мај 1920, Клагенфурт, Република Аустрија) био је фелдмаршал аустроугарске војске, један од најистакнутијих аустријских војсковођа, угарски (мађарски) племић (од 1905) са предикатом „од Бојна"
>
 

Prilozi

  • Vk_15_182a.jpg
    Vk_15_182a.jpg
    90,2 KB · Pregleda: 227
Poslednja izmena:


JОСИФ ФИЛИПОВИЋ

220px-Joseph_Philippovich_von_Philippsberg.jpg


378px-Baron_Josif_Filipovi%C4%87.png

Барон Јосиф Филиповић, илустрација из илустрованог листа за забаву и поуку „Српске зоре“ (1878).

Јосиф (Јосип) Филиповић (Госпић, 28. април 1819 — Праг, 6. август 1889) је био аустријски генерал, подмаршал и фелдцојгмајстер. Потиче из старе босанске хришћанске породице из Лике[1]. Као командант бригаде аустријске војске (у Јелачићевом корпусу) учествовао у гушењу устанка у Бечу 1848. и мађарске револуције 1849. у Мађарској. Истакао се у бици код Солферина 1859. Био је на челу аустроугарских трупа које су окупирале област Босну и Херцеговину 1878, а затим управљао њоме.

Извор: http://sr.wikipedia.org/sr/Јосип_Филиповић
 
1470087136.jpg


Тако је стајао код свог оштећеног дућана, забезекнут, са тешком главом и изломљеним телом. Пред њим се пружао пијац који је, у првој светлости јутарњег сунца, изгледао као разбојиште, посуто ситним и крупним камењем, црепом и комадима поломљеног дрвећа. Поглед му пређе на мост. Капија је била на свом месту, али одмах иза капије мост је био прекинут. Седмог стуба на мосту није било: између шестог и осмог зијала је празнина кроз коју се у косој перспективи назирала зелена речна вода. Од осмог стуба даље мост се опет настављао и ишао до друге обале, гладак, правилан, бео, какав је био јуче и одувек.

Хоџа трепну неколико пута у неверици, па зажмури. Пред унутарњим погледом јави се сећање на војнике које је пре пет-шест година гледао како покривени зеленим чадором, нешто копају у том истом стубу,искрсну слика оног гвозденог капка који је доцније годинама покривао улаз у минирану унутрашњост стуба, а поред ње загонетно а речито лице фелдвебела Бранковића, глуво, слепо и немо. Он се трже и отвори очи поново, али у његовом видном пољу опет је било све исто: пијац посут крупним и ситним камењем, и мост без једног стуба, а између два грубо преломљена лука зја празнина.
Иво Андрић, На Дрини ћуприја, Загреб 1962, 355
 

Back
Top