Istorija Cigana- Cigani u vreme osmanske vlasti

[lj_950]

Сверуски савез Рома основан 1925. године. Буквар Nevo drom Bukvario vas manusenge, аутора Н. А. Дударова и Н. А. Панков, објављен у Москви 1934. године – први буквар написан у историји Рома. Покренут ромски лист Nevo drom (Нови пут) и емитује се емисија на ромском језику. Индо-ромско позориште „Ромен“, основано 1931. у Москви на иницијативу Луначарског.

У Мађарској је 1958. основан Цигански совјет, који је деловао до 1960. године. Културни клуб Рома основан је у Будимпешти 1974. Почео да објављује лист Rom som (Ром сам). У неколико школа покушало се са увођењем ромског језика као наставног предмета, а 1979. одржана је и конференција о школовању ромске деце у тој земљи.

Од 1965. године у Италији су отворене експерименталне школе у близини ромских насеља и кампова, а од 1980. отворене су тзв. посебне школе. Према програму који је сачинио Центар у Риму, предвиђено је и учење ромског језика. Али, ови подухвати још нису дали неке веће резултате, тако да у Италији ни данас међу Ромима нема интелектуалаца.

У Шведској су школске власти урадиле програме школовања за ромску децу, коју уче ромски учитељи и наставници. За потребе школовања ромске деце 1979. објављен је буквар Amari šib (Наш језик), али и у тој земљи још увек су интелектуалци межу Ромима малобројни.

Прва школа за ромску децу у Бугарској основана је 1900. године, а од шесдесетих година у тој земљи отворено је 145 специјалних школа за ромску децу, знатан број њих је завршио средњу школу, а око 40 се сваке године уписује на универзитет.

 

[lj_950]

ЦРНА САРА
Роми у Француској светкују на необичан начин Црну Сару (Кали Сара). То је, у ствари, ромска божица Биби, али којој су Роми у Француској приписали нека хришћанска обележја.
Сара је Гитана која је живела са својим племеном на обали Роне. Она је помогла трима Маријама (Саломска, Јаковљева и Магдалена) да стигну на обалу Роне и искрцају се у селу Сант-Мари-де-ла Мер. Тада је Сара примила „божје објављење“ и била упућена у све тајне. Сара је, дакле, покрштена, то јест, примила је католичку веру.
Ово предање, тврде истраживачи, датира из 1448. године, што значи да су Роми у то доба примили католичку веру. Дотле су славили богињу Астарту, чији су кип носили једном годишње на раменима и тако улазили у море, да би се њен благослов што више проширио. Роми су, светкујући Црну Сару, задржали свој ритуал, али под утицајем хришћанства Црна Сара се помиње заједно са трима Маријама. Ходочашће се одржава сваке године у Сант Мари де ла Меру 24. и 25. маја.
(Рајко Ђурић, Сеобе Рома, стр. 133)

 

[lj_950]

ГАЏО - ОСВАЈАЧКИ ПОХОД МАХМУДА ИЗ ГАЗНИЈА
У прапостојбини Индији ромска заједница настала је уједињавањем више племена различитих дијалеката, па и раса. Заједница је највероватније добила име по Рами, јунаку епа Рамајана, а њени припадници постали су „Рамина деца“ – romane čhave, под којим именом су стигли и у европске земље.
У периоду између 1001. и 1027. године авганистански султан Махмуд из Газнија (Махмуд Газни) седамнаест пута је нападао Индију. Успео је да освоји Панџаб и Синд, али не и Кашмир. Када је претрпео пораз у пределима Раџпутане, није се више враћао у Индију. У сећању народа Махмуд Газни остао је као свиреп и окрутан.
Име овог владара постало је, како се тумачи, синоним за странца уопште, човек који не припада ромској заједници: Gadžo.
По освајању Панџаба и Синда, заједница Рома се распала и велики број племена је отишао изван граница Индије, а многе групе су већ стигле у европске државе.

БРОДОГРАДИТЕЉИ
(На обали Саве и на Ади, која доби име Ада циганлија)
У турско доба било је и Рома бродоградитеља који су обављали тај посао на бродовима дунавске пловидбе у Градишту, Голупцу и у Београду.
У Београду, муселеми су имали царски ферман којим је регулисано да „кад се укаже потреба да се поправљају лађе које се налазе у пристаништу споменутог града, они обављају ковачке радове. За ту службу опроштени су и ослобођени харача, испенџе и изванредних намета. Они такође израђују разни алат који је од гвожђа а потребан је тврђави“.
(У овом џемату су живели Роми који су имали српска имена_ Обрен син Милетин, Димитрије син Оливера, Радул син Степана, Петар син Лазара, Дујо син Марка, Вучко син Прибића, Радивој син Огњена...)
Цигани на обали реке Саве праве жељезне столице које су уметнички израђене и мајсторски оковане, затим узенгије, гвоздене калајисане шипке, маказе, сиџиме и букагије. (Челебија)

ТАСА ХАРАЧЛИЈА
„Слобода циганска“
Ако је и цар, није цигански харачлија.
Харач је од Цигана скупљан по списковима (тевтерима). Поред харачлије постављан је и писар. Његове дужности нису биле ограничене само на вођење харачких спискова, већ је имао и пуну власт Циганима заповедати, њихове тужбе саслушавати и сваку расправу њихову расправљати и пресуде изрицати. Осим писара харачлије су имали и већиле (помоћнике) и најзад, цигански кнезови, односно доцније цигански кметови. Треба поменути да је харачлија имао и своје момке, обично Цигане, који су га пратили и слушали.
Атанасије Ивановић, Таса харачлија био је најпре писар циганског харачлије, потом, у време кнеза Александра Карађорђевића, постаје привремени цигански харачлија, затим поручник и цигански харачлија а доцније је постао и капетан. Као харачлија становао је у Јагодини, где је направио лепу куђу, која се звала харачилук.
Иако су постојале забране од стране Попечитељства унутрашњих дела о присвајању било какве власти над Циганима, Таса, прост, груб и грамзив човек, вршио је ужасну самовољу.

ТРУБАЧ У КУМАНОВСКОЈ БИЦИ
Бој српске и турске војске код Куманова 1912. Трубач Ром познаје знаке турских ратних трубача на бојишту. Засвирао је одступнички марш турској војсци. Турци су прихватили знак трубача, сматрајући га наређењем своје ратне команде и кренули у одступање, што је допринело победи српске војске.
(Рајко Ђурић, Сеобе Рома, стр. 66, позив на Татомира Вукановића)

 

[lj_950]

@ancika

Ako sam dobro razumeo, tebi je potrebna građa o Ciganima iz Turskog perioda, ali do kada uzimaš trajanje tog perioda?
Naime, ako je u pitanju, recimo porez (harač), on se proteže do polovine 19. veka, pa i kasnije, i upravo iz tog perioda su lepo zabeležene aktivnosti ciganskih haračlija... itd... itd...

U svakom slučaju, najviše sigurnih podataka o njima i njihovom životu naći ćeš kod Tihomira Djirdjevića i Tatomira Vukanovića (on je obradjivao Jug Srbije).
Rajko Djurić je kompilovao njihova istraživanja i lupetao na pojedinim mestima ko Milić od Mačve o poreklu Srba. Ja bih njega prelistao, ali se ne bih mnogo oslanjao na njegove komentare i zaključke.

Tihomir Đorđević, Naš narodni život, 2, Beograd 1984.
Narodna biblioteka Srbije
http://vbs.nbs.bg.ac.yu/scripts/cobiss?ukaz=DISP&id=1734327125047326&fmt=12&rec=2&sid=4
Ima i u Univerzitetskoj biblioteci u Nišu
Univerzitetska biblioteka 'Nikola Tesla', Niš (70052,UBNI)

Tatomir Vukanović, Romi (Cigani) u Jugoslaviji, Vranje 1983.

Rajko Đurić, Seobe Roma – Krugovi pakla i venac sreće, BIGZ, Beograd 1987.

Ja imam sve tri knjige, ali nisu za iznošenje iz biblioteke. Možda bi bilo dobro da mi kažeš oblasti koje su ti bitne, pa da pokušam da skeniram, ponešto prekucam i da ti pošaljem.

 

[lj_950]

Oni su na Balkanu bili pre dolaska Osmanlija.

Samo jedan mali deo njih. Uglavnom su doshli sa Osmanlijama- bar se tako pricha.

Румунски издавач Хашдеу, позивајуђи се на извесне записе, саопштио је да су Роми живели и у Србији за време цара Душана. Пошто овај документ потиче из 1348. године, истраживачи су на основу тога закључили да су Роми стигли у Србију 1348. године.
(Р. Ђурић, Сеобе Рома, стр. 89)

 

[lj_950]

Evo ti i link elektronskog kataloga Narodne biblioteke «Sv. Ćirilo i Metodije» u Sofiji, mada sumnjam da je bilo šta od ovoga prevedeno.

http://search.nationallibrary.bg/CyrISISweb/DataBaseSearchCatalog.html

 

[crow]

Evo ti i link elektronskog kataloga Narodne biblioteke «Sv. Ćirilo i Metodije» u Sofiji, mada sumnjam da je bilo šta od ovoga prevedeno.

http://search.nationallibrary.bg/CyrISISweb/DataBaseSearchCatalog.html

ancika studira u Sofiji

 

[lj_950]

(...)
Nashla sam ovamo neke stvari o istoriji Cigana, ali u Bugarskoj. A traze mi srpsku literaturu... A niko ne zna da mi kaze gde da trazim. Ok, u Narodnoj biblioteci u Sofiji sigurno postoji neki tekst na srpskom o ciganima, ali meni trebaju imena autora kako bih uopshte mogla da trazim.

Po ovome sam razumeo da treba da potražim taj link... uostalom, nije ni važno... nećemo da otkrivamo...

 

[ancika]

Evo ti i link elektronskog kataloga Narodne biblioteke «Sv. Ćirilo i Metodije» u Sofiji, mada sumnjam da je bilo šta od ovoga prevedeno.

http://search.nationallibrary.bg/CyrISISweb/DataBaseSearchCatalog.html

Hvala ti puno za sve ovo
Pa ovako, konsultovala sam se sa profesorkom, ali uglavnom govorimo o opshtim stavrima, s tim shto znam da treba da opishem neki "ciganski spomenik" (citiram njene rechi). Da li znash neshto detaljnije o Adi Ciganliji i njenoj izgradnji? Da li, mozda, u Srbiji postoji neki drugi spomenik, koji direktno ukazuje na Cigane i na njihovu kulturu?

 

[ancika]

Ah, da, nishta nije prevedeno od svega ovoga, a nema ni na srpskom. A shto se tiche skeniranja- shta da ti kazem, mozda bi mogao da mi poshaljesh neshto u vezi cigana u Juznoj Srbiji. Mislim na period od XV-pochetak XX veka, ako tako neshto postoji. Prichaj mi i o harachu- kazesh da je u XIX veku bio posebno "popularan" kod cigana.

 

[ancika]

Da li danas na teritoriji Srbije postoji shkola za rome?

 

[lj_950]

Evo, prvo nešto o školama...

У Беочину, у Војводини, већина Рома живи у издвојеном насељу „Шљивик“. Деца се уписују у основне школе, али често не заврше ни свих 8 разреда. Незнатан је број средњошколаца, а само једно дете студира на вишој школи. Основну школу похађа 150 Рома, од чега 90 иде у специјална одељења за децу ометену у развоју. Проблем је непознавање српског језика. Из тог разлога наше удружење прави једну кампању како би се што више деце уписало у предшколске установе, због боље припреме за школу и учења српског језика. И ми смо у нашем удружењу организовали допунску наставу за децу која имају проблема са учењем. (Рамиз Селими, председник Удружења Рома Беочин, Роми у Србији, стр. 97, ФХП, Београд 2003)

У Специјалној основној школи „Нови Београд“ званично нема деце која су просечних интелектуалних способности. Проблем ромске деце је проблем целе ромске популације. Проблем је и однос нас „белих“ према ромској популацији. Ми психолози резултате тестова интелигенције ромске деце, између себе, тј. интерно, зовемо „цигански IQ“. То значи да они на нашим „белим“ тестовима показују ретардираност. Али то такође значи да тестови нису прилагођени ромској популацији, па тако ни тестови нису прилагођени њима. Ми уствари помажемо ромској деци јер их слањем у специјалне школе извлачимо из редовне школе где они не могу да савладају тежак наставни програм... Ја сам пред законом покривена када је и питању коефицијент интелигенције ромске деце. На тестовима они не могу да постигну већи збир од 70, што их сврстава у групу лако ретардираних. Али то не значи да су они неинтелигентни.
(Мирјана Петровић, психолог у Специјалној основној школи „Нови Београд“, стр. 117)

Када тестирам ромску децу, примећујем да имају проблем са апстрактним појмовима. То има везе са ромским језиком који је прилично сиромашан речима. Они на пример немају реч достојанство, тако да ромско дете не уме да ми опише значење тог појма зато што никад за њега није чуло.
(Драгана Ђакић, психолог у Специјалној основној школи „Сирогојно“ у Земуну, стр. 118.)

Данас у Војводини, у 231 основној школи од укупно 344, присутни су и распоређени ромски ученици у оквиру редовног школовања, а ученици ромске националности су инкорпорисани у редовна одељења. У тим школама укупно је 570 ученика ромске националности. Поред тога, у 21 основној школи у Војводини, у којима се наставни план и програм остварује на српском језику, обезбеђена је факултативна настава ромског језика која се изводи кроз наставни преднет: ромски језик са елементима националне културе Рома. У факултативној настави ученици Роми су ове школске године организовани у 46 школских одељења, а факултативну (изборну) наставу за ромску децу изводи 16 наставника ромског језика. Највећи проблем за савладавање наставе ромског језика представља недостатак уџбеника за овај вид наставе. До сада су за наставу ромског језика израђени и издати буквар „Lil grafemengo“ и радни лист „Lil bućarimasko“. Први буквар на ромском језику званично је промовисан за дан Ром, 8. априла 2000. године у Основној школи „Вук Караџић“ у Дероњама...
У средњим школама у Војводини се према нашим сазнањима школује око 500 ученика Рома, на Универзитету у Новом Саду студира 85 студената ромске националности, од тога њих 72 на терет буџета.
(Рајко Јовановић, председник Друштва Војводине за језик и књижевност Рома и потпредседник Матице Ромске, 11. октобра 2002. године, стр. 123)

У Основној школи „Милан Ракић“ у Београду постоји припремно одељење за ромску децу. Дефектолог Татјана Трајковић каже:
Деца која су похађала припремну наставу су се боље уклопила у школу од остале ромске деце. Боље су прошли чак и у поређењу са дeцом из материјално бољестојећих ромских породица, које су, сматрајући своју децу адаптираном, одбиле да се укључе у програм.

Потребно је да Скупштина Републике Србије, Влада Републике Србије и министарства надлежна за послове локалне самоуправе, за просвету и образовање, националне мањине, као и локалне скупштине, између осталог, у сарадњи са органима локалне самоуправе, школама и невладиним организацијама организују заједничке пројекте чији је циљ сузбијање расне, националне и верске нетрпељивости. Један од основних задатака ових пројеката требало би да буде рад и едукација наставног особља и деце путем организовања радионица људских права, издавањем пригодних публикација... Да организују обавезну припремну наставу учења српског језика за децу ромске националности... Истовремено треба омогућити учење ромског језика као наставног предмета у школама, што је у складу са препоруком Савета Европе о образовању ромске деце, усвојеном од стране Министарског комитета СЕ 3. фебруара 2000. године. (стр. 170)

 

[lj_950]

Jedan od ove dvojice autora, mislim da je, ipak, T. Djordjević, opisao je, čini mi, se otkud ime Adi Ciganliji. U ovom trenutku mi ta knjiga nije pri ruci, a danas nisam bio na poslu i nisam prelistao ništa... Sutra će mi biti to jedna od obaveza.
Predlažem da ti navedem nešto iz sadržaja, ako hoćeš s juga, onda će biti odatle, Vukanović je objavio obilje materijala.

Što se tiče spomenika, ja ne znam za neko obeležje posvećeno isključivo Ciganima.

E, sad, upravo sam se konsultovao sa jednom svojom prijateljicom i uspela je da mi pronadje fotokopiju članka jedne predivne legende, nastale pored zidina Niške tvrdjave. Ne znam tačno sadržaj trenutno, ali reč je o devojci Zajde Bašče, koliko se sećam ona je u rangu neke svetice, a kult je nastao u tursko vreme i odnosi se na nekog Turčina... ali da ne pričam napamet.

Bilo bi dobro ako bi se Pirke malo uključio u ovu priču, a vidim da je i Bi postavila temu o Niškoj tvrdjavi, nisam ulazio... a ovo ti obećavam koliko sutra, ili večeras ako pronadjem na netu...

Mislim da ti bolji spomenik ne treba... jer taj kult je živ, poslednji zapis je iz juna 2005, članak je potpisao Milan Momčilović, a objavljeno je u "Rubrici iz naših krajeva"... problem je – koja novina? Mislim da je Politika, ali...

 

[lj_950]

Ne vredi, Politikina "Архива датира од 02.07.2006."... a na netu nema Zajde Bašče... predivna legenda...

Ipak ćemo morati da sačekamo sutrašnji dan.

Za sada pogledaj:
http://www.tk-info.net/?m=20070511
http://kolubara.mdlf.org/sh/131/100/1168/
http://www.patriotmagazin.com/arhiva/0179/media/001.htm

Vranje, Spomenik Bakiji Bakiću u Gornjoj čaršiji

http://sr.wikipedia.org/sr-el/Врање

Rezervat „Ciganski potok“ se nalazi u opštini Majdanpek, između Kamenitog i
Ciganskog rta. Opkoljen je velikim grebenima Čoka Njalte i Koršo brda i dugim planinskim bilom koje počinje sa Šomrdskim kamenom (83 m n.v.). Puna vlage dolina Ciganskog potoka zajedno sa vlagom sa Dunava uslovljava formiranje umerenije klime, gde preovlađuju sladunovo-cerove šume i šume bukve i oraha. Međutim, posebna vrednost rezervata ogleda se u staništima čistih orahovih šuma (Parietario-Juglandetum Jov. 68.) na 240 m n.v., na istočnoj padini pri dnu uvale Ciganskog potoka. Pored velikog bogatstva oraha u bukovim šumama unutar ovog rezervata javljaju se i čiste bukove šume na silikatima, a na uskim grebenima i čiste kitnjakove šume (Quercetum montanum Čer. et. B. Jov. 1953).
Ukupna površina rezervata je 55,16 ha (50,02 ha - obrasla površina po POGŠ) Po važećoj šumskoj podeli „Ciganski potok“ ulazi u sastav GJ „Boljetinka“.
http://209.85.129.104/search?q=cach...+Srbiji&hl=en&ct=clnk&cd=140&client=firefox-a

 

[ancika]

FELJTON:
Beogradski slamovi
Gradska naselja koja se u svetu nazivaju "favele", "slamovi", "taunšip" i slično, postoje u Beogradu od davnina. Prvi put se pominju u 16. veku i to na prostoru od današnje železničke stanice do beogradskog sajmišta. Prostor su naseljavali Cigani i najsiromašniji sloj stanovnika tadašnjeg Beograda. Ustvari, ta naselja nisu ni smatrana delom gradske celine.

U vreme kneza Miloša, na prostoru prepunom travuljine i raznog đubreta, od Stambol do Varoš kapije, počelo je stvaranje takozvane Šićan male u koje je knez smestio doseljenike Skadrane, a potom i Cigane. Inače, Šićan mahala je bila preteča Skadarlije. U drugoj polovini 19. veka, Cigani su preko noći menjali mesta svojim naseljima i niko nije mogao da ih prebroji. Tada je nastala Ciganska mahala između Trga Mostar i obale. Na drugoj strani tog trga, pored Mokroluškog potoka, u prvoj polovini prošlog veka nastala je Pištolj mahala, koja je potrajala do kraja pete decenije.

Između dva rata, u nastavku Pištolj mahale nastalo je tada najveće cigansko naselje u Beogradu. Duž Mokroluškog potoka, tu i tamo naseljenog doseljenicima iz Stare Srbije ili Crne Gore, neosetno je počela koncentracija ciganskog življa. Da li su sami sročili ime Jatagan mahala, ili su ga osmislili stanovnici Beograda, nije poznato. Ti novi žitelji srpske prestonice načinom života se nisu izdvajali od okoline. Jatagan mahalu činile su skromne ali zidane kuće, muškarci su se bavili poslovima kolara, svirača, amalina, fizičkih radnika itd. Jatagan mahala je nestala kada je počela izgradnja autoputa kroz Beograd, a mokroluška reka nepovratno poslata pod zemlju. Iako nije bila klasičan "slam", Jatagan mahala je ostala sinonim ciganskih beogradskih naselja.

Poslednjih decenija neosetno je narastao broj divljih naselja, koja su ispod svakog higijenskog i uopšte ljudskog minimuma. Uglavnom su na obodu Novog Beograda i Zemuna i u području Palilule, na levoj obali Dunava. Najčuvenije ali i najtragičnije je pored Gazele na levoj obali Save. Gradski oci kažu da će uskoro biti uklonjeno. Drugo je uz naselje Staro sajmište, a treće na parceli IMT-a, u rejonu Stari Aerodrom, gde je pre pola veka bila vazdušna luka. Da li su ovi "slamovi" ili "mahale" posledica nestanka nekadašnjih Jatagan ili Pištolj mahala u starom Beogradu, ili su proizvod doseljavanja seoske i druge sirotinje tokom proteklih pet-šest decenija, nije pouzdano utvrđeno.

Sličnih "kuća" od dasaka i kartona ima na primer, u Goveđem brodu na izlasku iz Zemuna ka Batajnici. Ovo "naselje" neobičnog imena od 20 "kuća", svake godine plavi Dunav. Međutim, niti su opštinari nešto preduzeli, niti su stanovnici otišli na povoljnije mesto!

Beograd je prosto opasan sa stotinak sličnih, prvenstveno ciganskih naselja, u kojima caruju nehigijena, beda i bolest. Deca ne idu u škole, većina njih nema ličnu kartu, a provode život nedostojan čoveka. Ti naši sugrađani to svakako nisu zaslužili. Doduše, mnogi od tih ljudi su se sami opredelili da žive tako kako žive, ali ne "iz besa", već zbog nemaštine i nevolje kojoj nisu mogli da nađu lek. Gradska vlast morala bi već jednom da pogleda na taj nevoljni, ali ne baš i zanemarljiv broj stanovnika glavnog grada.

Autor Jovan Nikolic

 

[ancika]

http://www.serbianmirror.com/arhiva/200506/200506_36.pdf

 

[ancika]

http://209.85.135.104/search?q=cach...ki+potok&hl=bg&ct=clnk&cd=51&gl=bg&lr=lang_sr