хан Ацо
Veoma poznat
- Poruka
- 11.626
"-ta" i "-to" je još i lako, dođe otprilike kao the u engleskom. Nego kad vidim ono "ъ" smuči mi se, ali šta je tu je. Uostalom i mi smo te stvari nekad koristili.
Имамо реч "ъгъл"-угао на српском

Donji video prikazuje kako da instalirate aplikaciju na početni ekran svog uređaja.
Napomena: This feature may not be available in some browsers.
"-ta" i "-to" je još i lako, dođe otprilike kao the u engleskom. Nego kad vidim ono "ъ" smuči mi se, ali šta je tu je. Uostalom i mi smo te stvari nekad koristili.


Старословенско Ѫ се претворило у У на српском а у Ъ у словенским дијалектима Бугарске.Велики јус се код свих Словена читао неки пун глас или као делимичан назал. Једино је код Блгара он добио первертиран облик немог нечујног гласа. У Македонији код нас се по правилу увек изговарао и читао као самогласник /(а)/.
Bugarski je dosta arhaicnji, srpski po tome vuce ka zapadnoslovenskoj grupi jezika.
Ruski je arhaican sto se toga tice, crkvenoslovenski je odigrao veliku ulogu.
Interesantno da Sloveni u prapostojbini Ukrajini govore jezikom najdaljim od staroslovenskog. Kako se to objašnjava?
I šta predstavlja ovo "chor" u tabeli?
Говоримо о нијансама, као што је колега изнад већ поменуо. Савремени стандардни чешки језик се добрим делом ослања на језик из 16. века, што донекле може да објасни његову наводну већу сличност црквенословенском. Ипак, чињеница да се за хрватски тврди да је сличнији црквенословенском од српског, указује на повелику маргину грешке. Шта је то могло допринети тој разлици? Реч 'тисућу'?
Не треба губити из ума да је овде искључиво реч о лексичкој сличности. Бугарски и македонски су, због губитка падежа, граматички можда и најудаљенији од црквенословенског.
Мислим да је овој дискусији место на подфоруму 'Језик'. Штета је што је не водимо тамо.
Да, то заиста јесте занимљиво и свакако указује на веће присуство несловенског елемента на тим просторима. Другог објашњења нема. Романофоно становништво је свакао чинило део тог несловенског елемента, али било је несумњиво и хеленофона и других.Да тисућа и слично прави ту малу разлику- мислим да се поређују скуп синонима једног језика са другим. Што се тиче граматичке дистанце, иронично је да је управо македонски најудаљенији граматички од старословенског са обзиром старословенски базиран на језика Словена око Солуна.
По мени губитак падежа као и осталих партикуларности код Македонског (и Бугарског) долази од контакта са романофоног становништва. Знамо да вулгарни (народни) латински језик је скоро изгубио падеже до 5 века, Влашки односно Арумунски језик има поприлично граматичка сличност са Македонским. Власи у Бугарској су друга тема - друго Бугарско царство по многима је почела као Влашка држава итд.

Incident koji je zapisao Niketas (u Alex. Is. fil. i. c. 5, p. 617, ed. Bonn) - svestenik je bio zarobljen i zamolio je Asena na vlaskom, "koji je bio i njegov jezik" --> δείται του Άσαν αφεθήναι, δ' ομοφωνίας ως ίδρις της των Βλάχων φωνής.
tursko.tatarsko poreklo
А тадашњи "влашки" је који језик?
Да није записан тадашњи влашки?
Видиш ли проблем?
А двојезичност?
Имаш ли у тринаестом веку сведочење неког "Влаха" , у првом лицу једнине, о себи и својима?
А у четрнаестом веку Срби помињу влахе--сточаре.
Постоји ли сточарској језик?
Преостаје нам само гледање у пасуљ, а ја се тим не бих бавио.
Садржај термина "Влах" тек од шеснаестог столећа можеш да почнеш да повезујеш са Румунима, са одређеном сигурношћу.
До тада, то је више него проблематично.
Садржаји термина се мењају у зависности од контекста и од просторне и временск координате.
Термин "Норманин" може да значи: Викинг, Данац и Норвежаниин, Француз, па и Енглез, у зависности од контекста и у зависности од временске и просторне координате.
А тадашњи "влашки" је који језик?
Да није записан тадашњи влашки?
Видиш ли проблем?
А двојезичност?
Имаш ли у тринаестом веку сведочење неког "Влаха" , у првом лицу једнине, о себи и својима?
А у четрнаестом веку Срби помињу влахе--сточаре.
Постоји ли сточарској језик?
Преостаје нам само гледање у пасуљ, а ја се тим не бих бавио.
Садржај термина "Влах" тек од шеснаестог столећа можеш да почнеш да повезујеш са Румунима, са одређеном сигурношћу.
До тада, то је више него проблематично.
Садржаји термина се мењају у зависности од контекста и од просторне и временск координате.
Термин "Норманин" може да значи: Викинг, Данац и Норвежаниин, Француз, па и Енглез, у зависности од контекста и у зависности од временске и просторне координате.
У деветом веку Византијски Цар Лео пише Власи који су споменути као колонија Италијанаца:
![]()
https://books.google.com/books?id=_...am fuisse colonia Italorum memorantur&f=false
U sustini te razumem, i tvoju poentu. Imas dobra pitanja i zapazanja. Sadrzaj termina "Vlah", kao i ostalih termina, zavisi od konteksta i vremena.
Тачно
Evo sta Laonikos Chalkokondyles (ca. 1468) pise o Vlasima i njihovom jeziku.
On kaze da Vlasi: "speak a language that is similar to that of the Italians, but so corrupted and different from it that it is difficult for the Italians to understand anything they say, unless they recognize words that are spoken distinctly" (Histories 2.22).