Sramota me dok ovo sad pisem u nadi da cu naci neku pomoc. Opisacu svoje svakodnevno ponasanje i moje probleme sa kojima se susrecem.Po ceo dan placem,smeta mi ova vrucina,nezadovoljna sam sama sobom.Niti studiram niti imam posao,trazim ga ali svakim danom sve vise i vise ludim jer ne mogu da ga nadjem.pritom sve moje drugarice imaju decu i muzeve,uzivaju u putovanjima,izlascima a ja sedim kod kuce jer nemam dinara.tesko mi je jako.razmisljam ponekad i da se ubijem jer iskreno ne vidim nigde svoju buducnost.agresivna sam plasim se uradicu nesto lose ili cu sebe ili druge povrediti a i kroz glavu mi prolazi da mozda ludim. Nadam se da ce mi neko dati neki pametan savet kako da se izborim sa ovim svojim ludilom u kojem tonem svaki dan.I jos da dodam,veoma sam lena i ne volim raditi mnogo,takva sam od malih nogu,razmazena,drska i arogantna,ali zar nisu sve takve zenske osobe ako se ne varam jesu!
Ovde je definitivno depresija uzela maha, bar pocetne faze, a sigurno je da distimija vec uveliko traje....
Ono sto se moze pomoci ovako preko foruma i ukazati na nesto je sledece:
1) Prevelika ocekivanja, mala aktivnost ka resavanju ciljeva.
2) Uporedjivanje sa drugima i idealizacija njihovih zivota.
3) Zivljenje u ne toliko realnom svetu - Nije zivot sve u fullu - Extra posao, velika plata, a malo se radi - extra za lenje i neodgovorne ljude, + nema stresa na poslu, najlepsi i najpametniji muz, 2 deteta - jedno musko jedno zensko, letovanja 2 puta godinsnje, niakda na istoj destinaciji, zimovanja 2 puta godisnje, nikada na istoj destinaciji....Svi zdravi svi zivi, svi odnosi idealno funkcionisu....
Nije to zivot i tako ne funkcionise. svako ce biti depresivan ako sebi postavi tako visoke ciljeve koje je tesko dostignuti, neke jer to zavisi od tebe pa ne mozes/neces/ne umes, a neke jer to zavisi od drugih - ljudi/drustvo, drzava itd.
Ja sve sto joj mogu reci nece joj poboljsati ovakav zivot kakav sada ima, ali zato moze se poboljsati perspektiva pogleda na taj zivot. On kao takav joj moze subjektivno biti tezi i laksi....
Duge su to teme i potrebna je detalja psihoterapija i rad, ona sada hoce instant resenje za sve, a to je skoro pa nemoguce. Tako covek trpi sve u sebi, ne razresava an vreme nego sa protokom vremena samo se vise frustrira i jednom se ta casa napuni koja preliva...
Koliko godina ima ta osoba? Da li moze napraviti nick i da dodje na forum, lakse je kada se direktno pise i odgovara nego preko gluvih telefona kada se igramo?
To u kakvom je ona stanju, mnogi su ljudi u istom ili slicnom.... I taj neko ko ima posao, zenu decu, tj muza decu, ide na putovanja, ne znaci da je srecan....Da ispred tebe ce da se prikazuje kako je srecan i kako je njegov zivot savrsen ali to nije istina.
Kao sto ljudi kazu - "Svako ima svoju muku" svaki covek ima nesto zbog cega mu nije sve po volji ali eto sta da se radi.....Razlog za tugu i nezadovoljstvo uvek mozemo naci....
Ova zemlja je takva kakva je , mislim da ne trebam mnogo da pricam o tome i kako deluje na ljude.
Prema tome neka zna da niej jedina.... Nema posao, i jeste ga tesko naci ali mnogi ga nemaju pa sta sada? Hajdemo da se svi ubijemo. Jer koja je svrha zivljenja onda?
SVRHA ZIVLJENJA JE BORBA....BORBA I ZIVLJENJE. ZNACI SVRHA ZIVLJENJA JE ZIVLJENJE I NEPOSUSTAJANJE, GREBANJE DA IDES NAPRED.
Sve moze da nema, ali neka maksimalno koristi besplatne stvari - Lepo vreme, prirodu, druzenje i sto vise da bude sa ljudima....Postoji puno muskaraca koji su u istom stanju a oni se tripuju da su sve devojke prebogate i da sve traze bogate pa isto tako leze kuce ne izlaze van 4 zida i upadaju u depresije. Treba pronaci takvu neku osobu, takva osoba ce je najbolje i razumeti a i ona njega....I ko zna mozda se iz toga i izrodi nesto za brak, sasvim neocekivano a gle cuda, dese se stvari tako da se i oboje zaposle.
Sve je moguce....I kada si milijarder da sve izgubis, da bankrotiras da pukne banka, da te opljackaju da te ucene zbog deteta da im das sve, a i kada nemas dinara u dzepu da ogrebes srecku i dobijes pola miliona evra.
I jedno i drugo se puno puta desilo do sada u realnosti. Zato je bitno da covek ide napred, da gura i da se nada, ali umereno. Prevelika nada i preveliko ocekivanje donosi nepotrebnu frustraciju.
Isto tako ako osoba zeli da menja svet i nesto u svom zivotu na bolje mora promeniti sebe. Ne moze ocekivati ni kada nadje neki posao da je neko trpi jer je eto takva kakva je. Mora to da menja. Ako zeli novac mora da bude vredna. Niko nam nece doci ispred vrata i pitati nas - Da li biste zeleli da radite? Svi mi kao trazimo posao u teoriji ali u praksi to i nije bas tako. Neki "traze" posao a Boga mole u sebi da ga ne nadju kako bi posle imali elemenata da se ljute i hejtuju eto kakva nam je drzava i poslodavci...
A kada neko i ponudi onda pocinju da biraju kao da su doktori nauka pa necu ovo necu ono nisam tako zamislio posao iz snova iz moje glave....
Neka se devojka zapita malo - da li zeli da bude ceo zivot na nekim lekovima i zivi kao zombi ili ce da skoci da se protrese i da odlucno krene napred borbeno kao borac, pa koliko uradi uradi! Nema stajanja nema ocajavanja, neka napise na papiru svoje ciljeve:
1)__________
2)_________
3___________
I neka krene odlucno da radi na ostvarivanju istih. pod stavkom 1 neka napravi ispod sta je sve potrebno uraditi da bi se stavka 1 odradila, pa onda nove subkategorije i akcije
1-a) _____________
1-b)_______________
1-c)________________itd.
Mozda deluje smesno ali nekada postajemo odlucniji i motivisaniji kada nesto napisemo na papir i to okacimo npr iznad monitora ili iznad ogledala na kome se stalno ogledamo, da nas podseca, nego kada samo kazemo sebi verbalno - Uh trebam to i to da uradim....I tako stalno covek sebi prica i nista....
PSIHICKI DEO:
Da, to je depresija ili distimija....suicidalne misli, ako nisu neko izigravanje i trazenje paznje i detinjasto "histerisanje" su pokazatelj depresije i manjka serotonina, "hormona srece". Osecaji da ce da poludi su isto simpromi anksioznih i depresivnih stanja, neka se ne brine nece poludeti...Strah da ce se povrediti ili druge je isto povezana sa depresijom, kada je osoba maksimalno ocajna i iam osecaj da gubi kontrolu pa otud i strah - Ako gubim kontrolu i u rusvaju sam a kako da se uzdrzim da se ne povredim ili druge...
Znaci razmazenost mora da stopira, isto i aroganciju, mora sebi da "lupi samar" i da okrene novi list, kao neko ko ide sporo, trom je, a onda se iznervira i potrci najbrze u zivotu a nije ni znao da to moze.Mora da bude mnogo kreativna, mnooogo radna i vredna kako bi iscackala nesto za posao...Od toga sto ce biti vredna ima i sekundarne koristi - vise ce biti napolju, vise ce se kretati, nece iamti toliko vremena da razmislja o egzistencijalistickim mislima, i vise ce se umarati pa ce imati i bolji i jaci san jer ce uvece biti umorna.
Najgore je kada se sedi i tone, onda je covek nervozan i sto se niej fizicki aktivirao i izbacio iz sebe tu neku fizicku energiju pa odmah se ona pretvara i u psihicku losu koja dodatno pritiska coveka.
Neka ode kod psihologa nekog obavezno na razgovor, a ako joj je bas tesko i kod psihijatra po mozda neke antidepresive, da depresija ne uzme maha, kada bukvalno nece moci ni pricati nego samo da spava i kuka po celi dan i noc.
kruzenja(mozda najvise)vaspitanja i mnogo cega jos ,nemogu se setiti svega,se ucaure i zive tako ucaureni,SPUTANI ne verujuci u mnogo stvari.Takodje covek ima jednu osobinu da ako samo dovoljno vremena prodje navikne se na SVE.Ali bukvalno.Cak i na nepodnosljiv bol.I cak toliko da nemoze drugacije da zivi.Ali to nije tacno.U stvari je to sasvim drugacije.Covek moze SVE samo ako DOVOLJNO ZELI.Tako isto i ti.
